Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Диж’те! Ето их!“ проговори једва Петар. Не чекајући даљег обавјештења сви потекоше једним правцем али размакнути, као да ће се утркивати. Шибље праскаше под момачким стопама. „Стан’те!
Ја му се примакох па рекох: ’Господаре, није добро што су наши овако размакнути! Ако удари Вранцуз с бока, погибосмо!...’ Он ми се насмија. Његова сребрна брада заигра и у лицу сину...