Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И наста тајац... Минути су пролазили као вечност. Станку је лупало срце... Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. — Ту сте? — упита он. — Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Немој, немој — умирује га Александар кроз смех — добар је он човек, поправиће се... Тек неко размаче шаторско крило и посилни промоли мокру главу. — Господине потпоручниче, зове вас командир...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
нешто као дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна другој, руке стави на размакнута, надошла бедра, размаче боса стопала. — За тебе нема ничег рђавог, па би могла да кажеш. Деде, кажи ми сада шта сам ти говорио оне ноћи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Мајка гуштерова отвори Сребрна врата, а пред дечаком се размаче Црно језеро и указа се стаза узана, преузана, бела. Чинило му се да ће му се водени зидови истога трена спојити изнад
Краков, Станислав - КРИЛА
— На, то је ваше... да платим немам више... Крило на улазу шатора се размаче, светлост паде на суву, згрудвану земљу, и омалена прилика поручника Луке указа се на ниском отвору.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Сад ћемо видети. Ракетла је пробијала тмину и у висини се распрсну. Светлост се разли. Командир размаче циглу којом је била затворена пушкарница и погледа. Његово лице се грчевито скупи, и кроз стиснуте зубе гласно јаукну.
Срећом, ветар однесе шешир са главе мога колеге... Међу камењем вирила је пушчана цев. Граничар размаче камење. Нишанио је вероватно. Граната је ударила посред пушке и пребила шаку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зачусмо опет неке кораке око шатора и неко тамо помену моје име. Душан заћута. Шаторско крило се размаче. — Господине потпоручниче, зове вас хитно ађутант пука — рече ордонанс.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала? Није могла да одреди, кад се, наједном, размаче вода и Седефна ружа затвори очи од прејаке светлости сунца. — Како је крупна! — чу нечији узвик и отвори очи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено лисичје лице некаквог старца. Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче