Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Моли ме, моли ме, кажи...“ Он је није чуо, пијан од сласти пред меким размицањем, гола колена уривао је у суву земљу, па се залетао у дуго падање. „Чекај, еј, шта је то? Па шта си ти?