Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... Тешкао се том мишљу, и она га мало умири. Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... Лишће је шуштало лагано над њим...
Теодосије - ЖИТИЈА
живота тих пустињака далеко од сујетног света, и узвишавања умом од земаљског ка Богу непрестаном чежњом и молитвама. Размишљаше и о пређашњем свом животу и о многој помоћи ка Богу од поука оних преподобних и од гледања њихова живота, помишљаше
А уз то, ако куд оде и нађе кога где служи Богу, да и он остане с њим да Богу служи. И о томе стално размишљаше. И одмах отац ка Господу отиде, а мати разумеде цина својега, осетивши да помишља отићи, и као свака мати обисну му се
А преподобни, да само распукнули камен у гори нађе, размишљаше како би усрдно ушао у њ и у њему, ако Бог хоће, и живот свој у самоћи скончао.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!« рече он. И са овог дугачког практикантског стола размишљаше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.
Као Херакле на раскрсници, размишљаше Јова: хоће ли трновитом стазом добродјетељи, или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и напослетку се реши
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити ? размишљаше он у себи. Зар да гледамо мирно како се светина школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи. Ништа!...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац толико опире да новац прими.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго. Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети.
— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али нашем номофилаксу беше тешко око срца. „Шта онда“, размишљаше он, „ако риболов не успе? Препредени Милон сву одговорност за то свалио је на мене, а ја бејах тако блесав да је
Филаделфос је миловаше по њеној злаћаној коси, и размишљаше шта да уради. „Добро дете моје!“, рече јој он. „Иди сада, а ја ћу узети Аристарха у заштиту“.
Он је подиже, метну на сто, седе поред њега подупревши главу обема рукама и размишљаше. Он је био човек брзих одлука и његов план би брзо скројен.
Архимедес отпоче убрзо са грађењем таквих машина и размишљаше при том послу без престанка како да их усаврши и пронађе нове.
Положих пет златних форинти на сто. „Поручите за себе један други списак!“ Он се мало размишљаше, па онда узе дукате. Врло је згодно Мардохају, што је у овом списку назначен формат и број страна сваког појединог
„Шта си му обећао за тај дар?“ „Три оченаша“. „У реду!“ Опат размишљаше нешто, па затим рече настојнику: „Знаш Марко, не осећам се баш најбоље.
Но он не прође, као што то други чињаху, равнодушно поред рушевина хелиоцентричног система, већ размишљаше о томе како би се то зданије могло поново подићи.
Обустави своје опите и врати се у крило своје породице. Но он размишљаше и даље без престанка о природи сунчеве светлости, увиде фундаментални значај тога проблема и тражаше пут који би га
„Сад је већ касно! Испао бих смешан, непоуздан, неозбиљан“. Но он размишљаше и даље о томе. „А шта ће она о мени мислити тек онда, ако на пољу науке не постигнем оно што сам замишљао?
Одакле та сила? - Шта је она? Овде застаде Њутн, јер је Декартово објашњење сматрао за погрешно. Но он размишљаше без престанка о том питању. У то стиже јесен.
У то стиже јесен. Једно поподне сеђаше Њутн у своме врту под јабуковим дрветом, начичканим богатим родом, и размишљаше. Једна зрела јабука паде са дрвета пред његове ноге. Обична једна појава, но не за једног Њутна.
“ запита се он. „Због тога што на њу делује сила теже која јој даје убрзање, наперено ка центру земље“. Он размишљаше даље: „Докле сеже та привлачна сила теже?“ Он подиже главу у вис. Кроз грање дрвета видео је плаветнило неба.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога. Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи
Ћипико, Иво - Приповетке
'Ајде, 'ајде, и захвали прво богу па мени што си се прехранила. —Збогом! — поздрави Цвета и збуњена изиђе. Путем размишљаше. Досети се да нема ни толико колко је требало да се преко пребаци.
ипак нешто га копкаше да затражи дозволу да купи мало ракије, па да јој је криомице донесе, а ни речи јој не рекне; и размишљаше дуго о томе, док наједном махне главом и понос, пркос, што ли — предоби то слабо часвито расположење.
Ћипико, Иво - Пауци
И гледаше за њом и за другим свијетом... Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији.
Иво не одговори. Поздрави их, па се упути прама својој кући. У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!
У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота. Чисто је жалио што се с
— опази наглас сусјед. — Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То огледање, размишљаше Ератостен, дешава се, природно, о подне најдужега дана у години, онда када је Сунце одмакло највише у висину.
Овај је пролазио кроз његово теме и ударао у зенит. Ератостен размишљаше: У моменту када се Сунце огледне у Сијенском бунару, оно ће се одавде видети нешто јужније од зенита александриског, у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније. Прекрсти се и захвали богу што је то само сан био, и што тако, хвала богу, није још и ту срамоту доживео да
И она му дође ужасно немилосрдна и гадна. И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.
Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време... Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње