Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад се ова разгрије и размрзне, почне по кући мошати се, звиждати и своју јед просипати. Сељанин, видећи такову погану нарав и неблагодарност, истра
Ћипико, Иво - Приповетке
земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета, гоњена једном мишљу, ни на шта се не обзире. Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу.