Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дођите да видите! И харамбаша и хајдуци приђоше. Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. — Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ајдук стиже, већ дигоше, Већ га отле понесоше. „Брже, брже, ао јада!“ Ајдук пушта, доле пада, Разнело му зрно главу, Пада јадан он у траву; Стиже други, већ га носе, Лете њојзи црне косе. „Брже, брже, тамо к реци!
“ Пусто умље амо га занело, Српско зрно срце му разнело. Паде Мемед и паде Алија, Уједе и она српска змија, Паде, брате, млади Мустај-ага, На дому му оста љуба драга,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није ли древност свог Ескулапа називала богом? Па гди је тај Ескулап? Време му разнело гроб... Гле Мехадије пут! Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне, друге да жертва буду.