Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3. Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је
питам, и ту је питањима крај! Вреди ли бити спасен по ту цену? Вреди ли по ту цену ући у рај? КОШАВА Кошава разноси са кровова дим, преко тргова котрља венце трња! Тако дува, да дивљу патку, у лету, посувраћа као рукавицу!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
беше мало попустила, ветар ћарлија и благо повија гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разноси мирис од багрема, орахова лишћа и мирођија из баштâ.
Милићевић, Вук - Беспуће
и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире. Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто? — то ми грми у глави, ефендијо! Ко да ми главу разноси! Зашто? Зашто? ЈУСУФ: И ја се питам. Хасанагу су исцрпли последњи бојеви.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Ја мислим да је то излишно, јер се обште говори, да су жене зле; а о мужевима тај се глас не разноси. СОФИЈА: Јер жене обично ћуте. МАКСИМ: То је истина. СОФИЈА: Зар није? МАКСИМ: То смо видили на балу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СВИЛЕУВА, КОЦЕЉЕВА У фрулицу Господ дува. Зимски рефрен: Свилеува. Сан разноси бела плева. Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна. На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пролеће. Сунчан и насмејан дан. Пролеће жудњом и насладом дише, И пирка ветрић миришљав и знан; Разноси врелим зраком зоре сјај, Разноси мирис, успомена дах.
Пролеће жудњом и насладом дише, И пирка ветрић миришљав и знан; Разноси врелим зраком зоре сјај, Разноси мирис, успомена дах. И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Понекад небо бјеше чисто, али магла као море притисну низине. Вјетар, час са сјевера, час јужњак, дуни на махове и разноси лишће са стабала. Што га преостани то је жућело и капало само на земљу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Његову вику нико не прихвати. Кафана и дале трешти од забрањене песме и удараца кривих ножева о врата и столове. Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да виче: „Јечам жњела Гружанка девојка...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
381 Подвукли смо и једну занимљиву, ретку синестезију: ветар разноси светлост као пљусак. Она је, по свему судећи, настала услед укрштања тактилног утиска о трењу ваздушне струје по лицу
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами. О ветар с црном кичмом тамни рој и пакао разноси светом, мења ток онесвешћеној реци. Онда мој залута међу звезде крвоток.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нека јој темељ вихор разноси, Као паперак тице немоћне Што га је силан оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Златне речи твоје, Сабурану изушћене врлом, На утеху људства разноси повесница: „Прими овај мач, ако добро узвладам, за мене, Ако је влада ми зла, носи га супрот мене. Шта там’ хучи?
Тако све нагло на овоме протиче свету, Једна повест и глас разноси с’ равно ветру. О ти, кој’ на трошним останцима предака милих Временом за старим уздишућ тужно стојиш, Устани,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ ево, госпо, Из живих уста реч се разноси: „Станиша живи, потурчио се, Те с Арслан-пашом и са Османом Тражити пође круну Балшину....
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
се душевни бол преобраћа у физички, када патња прелази све границе издржљивости, и када нагомилани, потискивани јад разноси цело њено биће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— богишу — која је тог дана освећена разноси народ кућама да би га она чувала од грома. В. податке и сугестије у С. Тројановића, СЕЗ, 17, 116 ид. П.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар душе са висова Хималаје. Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш, слатко сањаш, моја ружо, цвеће моје!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да свашто по њему гази и тре га: што у њему ко што нађе, нека граби и разноси! ДУХОВНИЦИ Ово је свештеником речено, а није камену... Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници!
Преко света свакад душе ветар тако да доста пут и стрехе с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му је започетак, онда тим часом свуд се потиша.
дигоше се с товарима, одоше тамо и дођоше пред Јосифа, јерно он сам позор на жито имадијаше меркајући му куд се што разноси, да се врло не размеће. Распита их он ко су, од куда су, што ли траже.
ако ли он друге учи а сам не твори, под ништо је његово учење те тко да га слуша; тек у то мах тробоњи и ветар му глас разноси штоно се апостол Павал таквим учитељем поднаша, корбом говорећи к њима: »Друге ти светујући, а сам ли себе не мож'
Ко год долази и пролази сваки да га тре и гази, што онде нађе нека развлачи и разноси за укор и ругобу да остане, од сваке божје помоћи и нагледања! ... Ти си један страшан а тко ли може стати проћу тебе?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Одмах настаде већа живост. Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири! Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.