Употреба речи разорна у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета. И кад нова четири разорна зрна, са заглушујућом ломљавом прскоше у црквеној порти, он, избезумљен, у потпуном лудилу до најпоследњег смрзлог

Тада је, вели, био примећен од непријатеља и заједно с торњем, по сред кога је ударила разорна граната, једног од нај тежих калибара, стропоштао се сав у прашини са оним звонима и кубетима доле на траву у порти

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Зато што је могао да пада у транс и да ствара али у стварању је већ разорна коб не у мени ја сам хтео да вас поведем на сигурну страну уз мале жртве мени разуме се бог не може ништа ни

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава.

Онда додаде: — Бре, замисли да падне једна разорна међу ову муницију... Сви смо из потаје помишљали на ту могућност, али смо се заваравали неким срећним случајем да ће

И радујемо се његовоме ропцу и поигравамо од радости гледајући како разорна зрна са громким треском избацују из ровова унакажене лешине.

Сигурно су сада истурили осматраче на дрвета, јер су њихова разорна зрна падала у близини наших ровова. Видимо како наши војници разваљују један плот, и трче погнути носећи прошће, да би

Ено га где паде, онај се у ковитлац окреће. Али зашто они наши леже мирно... мртви, мртви. Ох... рину разорна у гомилу... Ала падају...

Крупне капи су влажиле суву земљу. — Савијај жицу, па у батерију! — и ми пођосмо журно. На раскрсници устукнусмо... разорна граната ударила у муниционо одељење и коњи са поломљеним ногама и истресеном утробом поваљани насред пута.

— па у одушевљењу дочепаше пешаци пушке и настаде брза паљба. — По пет разорном. Кроз пуцњаву пушака гроктала су разорна зрна, бацајући комаде земље и затрпавајући непријатељске ровове.

Тада сам му стручно објашњавао, како је врло опасно ноћно гађање, јер послужиоци у мраку могу лако да погреше, и онда разорна падне у наш ров. — А, јест! — ману јетко главом. — Сигурно би то артиљерцима било први пут.

Падали су комади земље, када војници отрчаше до топова и опалише још један метак. Разорна хаубичка зрна су засипала батерију и грувала испред топова, са стране, или су рила по оној ораници иза наших леђа...

а онај и даље виче: поправник четрдесет осам... Дакле, шрапнелом, врши се јуриш, брже, брже... Разорна тресну иза заклона, један се поведе и паде. Онај опет виче: поправник, поправник...

Они виде да их гађамо и засипају нас ра фалима шрапнела, затим разорним зрнима да би нас дотукли. Али разорна падоше у шумицу позади батерије и она су била изгубљена за онога командира. Сада наша зрна излетеше...

Четврти свакога минута да пали наизменично по два шрапнела и два разорна с кошењем, на ону непријатељску батерију. Поља су пламсала и тресла се од паљбе топова, пушака, митраљеза и бомби.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

за само неколико година бити могућно да се народи боре без војске, бродова и топова много страховитијим оружјем, чија разорна моћ и подручје деловања практично немају границе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се. Пред нама груну разорна граната. Ах, кад не би било те проклете артиљерије, ратовали бисмо певајући. — А код артиљераца је баш обрнуто.

Био је то велики напор да се продре онолико дубоко у стеновиту подлогу. Наиђох на место где је у ивицу ударила. разорна граната од мерзера, па је експлозијом проширила канал да би се и кола могла сместити. Около је било разбацано камење.

Друга четворица требало је да иду. Ови остављају пушке и из једнога сандука узимају бомбе. Чујем да је једна разорна из бугарског топа ударила у настрешницу и двојицу ранила. Већ су их однели.

Паљба је прекинута и вратио сам се у главни ров. При повратку видим да је разорна граната мерзера ударила у место где се саобраћајница од објавнице спајала са главним ровом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Свакоме је одређен суђени час, Лукијане. — Ја се старам да не дође тако брзо... Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како?

Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа. Неко говори да је разорна ударила у ивицу заклона и убила телефонисту, а поднареднику разнела ногу. — Изнесите га! — наређује потпуковник Петар.

Око њих су падала разорна зрна. Оруђа су личила на корњаче, које су се размилеле без реда. Два војника вуку рањеног, или мртвог друга.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности