Употреба речи разочарано у књижевним делима


Африка

Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Коња? — Па да, зар не личи? Дјед погледа нашу Миму, једну стару мирну кобилу, која је пасла ниже појате, и разочарано рече: — Па то је кобила. — Коњ, кобила, то ти је иста ствар. — Иста ствар? — понови дјед потиштено.

разочарано се вајкао дјед. — Греота једна — несмјело се јавну Сава. — Греота и срамота. Не дај боже да још чује онај хоџа из Потк

— И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину. Доље у дубини, малена као играчка, ћутала је остављена кућа. Нигдје ни жујове ни сељака.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Јеси ли био? Шта каже? АГАТОН: Полако само, казаћу вам. СВИ: Говори брже! АГАТОН: Дакле, ствар је пропала! СВИ (разочарано): Шта?!!!... АГАТОН: Ето, то што вам кажем. ПРОКА: Ама, пропали смо? АГАТОН: Пропали, дабоме!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У благе жалости пређе занос луди, у тишине јутарњих облака, разочарано тело, витко од жуди. И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сетио се Вукашина у гуњу и чакширама поред воза за Париз, па је поражено и разочарано викнуо: „Како те није стид да у том зеленом изиђеш на улицу?

„Није“, љутито му је одговорио. „Рука му се осушила што није боље гађао“, опет је викнуо, али разочарано. „Лако је теби да галамиш кад Ти је глава сигурна“, закркљала је смрдљива и знојава помрчина, грка од жеђи, тешка од

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ВАСА: Које? ЧЕДА: Па то! ВАСА: Да Сима да оставку? ЧЕДА: Јесте. ВАСА (разочарано): Бре, бре, бре! Па што ја ово говорим и зашто тупим зубе! Па ја, бре, мислим да говорим с паметним човеком.

Петровић, Растко - АФРИКА

Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, метлица се од свих отрже и полете увис. — Гле ти ње! — узвикну гомила разочарано и потрча за метлицом, али метла је, маколико да су је јурили, успевала да измакне.

— Ево га, светли! — викнуо је са дна јаме и повукао конопац да га извуку напоље. — Ој, исклизнуо је! — додао је разочарано. Људи окупљени око јаме једва су запазили шта је рекао, јер је са дна бунара, одједном, шикнуо снажан млаз воде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности