Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и семантике обреда љубавне магије, коју је изврсно извео Љубинко Раденковић, показује да се у њима користи један разрађен и чврсто фиксиран симболички језик у којем су кључне метафоре — промена, метаморфоза и плодност, родност.
култури важни вршиоци социјализације, будући да они кроз приче, митове, легенде преносе на дете читав један разрађен систем вредности и поглед на свет, карактеристичан за ову заједницу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
код Станковића почео диференцирати према доживљајним својствима на: „топао”/„хладан ”; „мек”/„тврд (оштар)”; „утуткан/„разрађен. Међу његовим рукописима у заоставштини нађена је кратка, очигледно недовршена приповетка Мојим знанцима.