Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Моје су руке клизиле преко њених рамена. Она се грчевито припијала уза ме, говорећи: — Ви сте разрешени часне речи... Тако ја хоћу, хоћу. Драгиша, схéгі, примите ме. Ја сама хоћу да вам дам доказ своје љубави. Хоћу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Чуо сам да су сви чиновници примили плату унапред за два месеца и да су разрешени дужности — вели потпоручник Живадин. Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали.
А заклетва обавезује само у границама државе, изван отаџбине не важи. Они су, дакле, разрешени обавеза. Трезвенији упиру очи у своје официре и мисле да ови нису толико безумни да их напусте.
— Господине капетане, пешаци се заклињу на заставу, а ми артиљерци на топове. Пошто смо уништили топове, ми смо разрешени наше заклетве и извештавамо вас, да смо ми слободни... — Ко „ми“? — Војници треће батерије... — Станко, није тако.