Употреба речи разрогачених у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А никад дотле, то, да је нероткиња, није у друштву поменуо. Био је жену, тим, као скаменио. Седела је разрогачених очију. Ана врисну и дрекну на Петра. А Ђурђе је био устао и стао пред брата, да му нешто каже.

Она приђе Павлу плачући, па га је загрлила и нежно пољубила. Била је бледа, разрогачених очију. Кад сви уђоше код Петра, Павле угледа свог братенца, како га није био никад видео.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

А кад би нека од њих задријемала, она би се омакла и разрогачених очију клизнула низ глатко небо. Тек мало послије видјели бисмо је како се поново опрезно пење иза тамног уснулог

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ова жена му је била просто отужна. Ујутру је виде како лежи, сва врућа, разрогачених очију од љубавног напора. Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у постељу.

Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих ипак нису могле да излете речи. Изнемоглој од бдења, уморној и бедној, уплашеној и

Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах. Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине, куљају и гмижу мишеви.

Разлика између оне које се сећао и ове сад, беше тако ужасна, да је цело вече ишао по дворани разрогачених очију и као безуман, очајан што је и ово морао да претури преко главе, желећи непрестано да се све то што пре, сврши.

У кући је био страшан смрад свећа. Госпожа Дафина лежала је чиста и мирна, великих, разрогачених очију, испружених руку, покривена својим свилама, као да је била сабласт у белом, окреченом зиду.

Уморан неизмерно, ћутљив, као занемео, разрогачених очију, лежећи заваљен, Исакович је унезверено гледао како га у полумраку обилазе Ананија и његова баба, његове кћери,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију... Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...

тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима. Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дрхћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и

жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију... Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...

Умрла!... Кâ свака стока, и без свеће и без исповести... — Шта говориш ти !... Ко је умро ?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Још два корака па је вођа до амбиса. у смртном страху, разрогачених очију, стукнуше сви, а најодважнији таман да задрже вођу, па макар се огрешили о дисциплину, а он у том коракну

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ „Је ли истина, чича, да ти код куће спаваш на парама?“ упитала је с врата разрогачених очију, и, не сачекавши одговор, забубњала низа степенице. Сви они знају ко је он. Нека знају!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Деца слушаху ову причу разрогачених очију, гутајући сваку реч. Мајка им мораде тачно казати како је Хектор изгледао и шта је све умео.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај сина и одмах

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кад се вратио, било га је тешко препознати: мршав, кост и кожа, изнурен несаницом, изгребан трњем, поцепан, прљав, разрогачених очију које су биле упаљене неком сувом светлошћу, бунцао је, горео од врућице.

Момци су били сувише плашљиви да би заспали, сувише неуки и невични рату да би дремали наслоњени на копља. Зверали су разрогачених очију по тмини и то је за све нас било спасоносно. Богдан Наше залихе воде и хране полако се топе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Као год што бајке треба причати деци само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у слободној природи, где, нам се чини да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности