Употреба речи разуми у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Нећи да ми разуми, угурсуз! Примиш ти од мене плаћа? ПЕТАР: Кад сам примио крајцаре? ЈАЊА: Проклету твоју језику!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде?

Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија? — Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је

свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије. Разуми се, триба најприје да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зар ти ја нисам важнији од странке?! — Иди. — Мислиш да ми је било лако на ово да се одлучим? Све знам... Али, разуми... Наступа ново доба, оче. — Иди. — Па ја сам твој син. Шта си очекивао од мене?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А и ко зна шта још може бити! С анђелима те нисам поређив'о, Да надземаљски створ ја обожавам; И нисам хтео - не разуми криво! Да душу своју љубављу спасавам. Ја жену тражим, снаге и полета! Моја је љубав од овога света. М.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Међу људима увик иде правда са неправдом, добро са рђавим. — Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће

Ћипико, Иво - Приповетке

Није био вичан тим пословима. Пре него ће изићи Цвета упита: —Што ћу му предати за ручак? —Разуми се, јухе и добра црна вина... —Е, да га је! — опази жупан. .

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

не могу, не могу више, срце потегло, и, или отићи, или умрети, друго нема... Смилуј ми се, и разуми ме, Боже, јер ни ја никога сасвим рођенога немам, сем Тебе... Госпа Ноли није било суђено да види свој крај.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Каква си ти власт, кад не можеш? Море, и теби је она памет завртела. АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам. (Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.) Ето, чуј!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности