Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Кад муж иди по своја посла, добру газдарицу треба да води виршофт... Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла!
Јоште си ми дужан ти мене осумнаест форинта, тридесет три крајцара. Разумиш? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Ти си мене дужан осумнаест форинта четридесет четири крајцаре.
ЈАЊА: Оћиш да ми вучиш штрикла? Чекај! Душо Јуцо, ид<и>м на магистрат, да го веша. Нега да го чуваш да не побегни. Разумиш? (Ошиде.) ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар? ЈУЦА: А бог би га знао.
Скупоћа вам је више штете него асне причинила. ЈАЊА: Кир Јања, имаш уво да чуиш? Кир Јања, имаш памет да разумиш? Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Реци да није тако. И сви се слатко смијаху. — А шта си радија код куће? — Пасâ је козе! А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли? А није лако чувати гуске, брајко!
Кењо поблиједи. — У солдате, разумиш ли — настави Бакоња — јер је стриц највише на тебе киван. Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће
о! — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.
Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, сву сам Унгарију обишâ кâ овај длан, разумиш ли? Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима.
— рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина! Онај Срдарина!... — Остави сад јадиковање! — настави Лис. — Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година да ми тамо иђемо на сило!
дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти данас-сутра може сванути... Разумиш ли шта оћу да кажем? — А зар све његово не припада манастиру? — запита Бакоња. — Е, баш си дите!
И најпосли, знаш шта ћу ти рићи? Нека свак тури руку у своју шкарпелу, па ће наћи у њој мрвица! Ти ме разумиш добро! Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти!
Мени је жâ несритне дивојке. Ако ја будем и даље ишâ, она се неће удати, а било је прилике и досад да се уда... Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.