Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико не разумије, он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодно оде. Једанпут иде он полако поред ковачнице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? Биће да је увриједио каквог великаша, много већег од себе!“ Женске, разумије се, нагађаху да ту мора бити по сриједи љубав или је завео какву кнегињу!
А каква бјеше та женска глава! Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу. И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби.
кад би довијека живио припростијем животом, међу слободнијем и поноситијем народом, уза жену каква би била Милица, а, разумије се, примивши и њихове навике и поглед на свијет.
и Милица договорнијем погледом прекидоше игру; она му се маши руке, али он стиште њену и принесе је својим грудимâ, разумије се, то учини брзо и кришом. Женске се збише у гомилу, одвојено од мушкараца. Било их је и средовјечнијех.
главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно писмо, у коме се тражило да свргну владику, па да изаберу другог! Разумије се, главари се скупе код владике и начине оштар одговор руским владикама, одговорише им нека они попују у својој кући
— Чудне ствари! — рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији? — Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера!
Они који су се кренули издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој нахији, други у Бајицама, у доњем крају, разумије се они који се нијесу били с њима! — Бог те чуо! — рече владика.
и ноћиште; у манастиру остадоше Његуши, два Приморца, острошки игуман, војвода Бошковић и сердар Пламенац; остадоше разумије се и онијех десет војника што смијенише ону шесторицу.
језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов с њеким од војника, најрадије, разумије се, с њим. А кад му дође новац од куће, даће га кнезу да му зида кућу.
“ Ту изреку бјеше он, Јанко, нехотице, разумије се, изазвао њеколико пута, те се не могаше начудити тој необичној супротности — покорности владици у њеким стварима и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
пише он, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије!
Милићевић, Вук - Беспуће
Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се
Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену , која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и
“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије. Једне године и наша кућа доби сат.
Сава се исповиједао и повјеравао светом Ради Лоповском, своме душевном личном свецу, који ће кадар бити да саслуша, разумије и брани, тамо гдје треба, сву његову лоповију и странпутицу, вољне и невољне.
Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека. Зар и сам није везан уз тешку црну земљицу?
— Ајд, ајд, излази, што тамо шушкаш као јеж. Довикне му то Вачкоња више пријекорно, а мање љутито, разумије он њега, а сељачак се заиста извлачи иза оснијежена кукрикова жбуна и, прије него ће ишта проговорити, кашљуцне
Зар он чизме на ноге . . . Луда се залијепила за Јошанове нове чизме, од њих више ништа даље не види и не разумије, у огорчењу заборавља да је то и њезино дијете и тврдоглаво гура само једно те једно: — Нећу више и нећу, ето му
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
браћом а Милица помињаше само дјевера Шћепана, (јер, као што је познато, Црногорка не смије јавно кукати за мужем) а разумије се да је дио — и то већи — својих суза намјењивала у срцу своме Милуну.
Овдје узгред да кажемо и тај нови манастир два пута је био паљен од Турака, 1714-е и 1785-е, али га не разорише. Разумије се да је Данилова грађевина много скромнија но што је била пређашња, али је она наставила повјесно значење оне прве; у
Јан је, разумије се, ту слободу уживао као што би свако дијете. По цијели дан трчао је по селу и околини, играјући се са сеоском дјецом.
Весели и освјежени чудним неким осјећајем пођоше дома. Разумије се да су крили своју тајну. Једва дочекаше попасна доба да се опет састану са чиком.
одаљеније им појаве исте природе, на неједнакост разнијех сталежа не само у уживању земнијех добара (то се у неколико разумије), но на неједнакост пред законом. Из свега тога усели им се у душу мржња према постојећем реду и тежња за поправком.
И у томе је он почео из основе. Најприје је испитао их, и да се не сјећа, те промјерио сав амбар. Разумије се да је нашао највише пљеве и шупља зрна која је он најприје изрешетао.
С дјецом се догодило што бјеше гроф предвидио. Венцеловци — дознадоше све. Чуда те се и толико могло крити. Разумије се да их отац одмах затворио у двору, кињио и казнио их како су — по његову мишљењу — и заслужили.
Бјеше му тад настала тринаеста година. Виру задржаше дома, разумије се, у великој стези. Сиромах Јан нађе се ненадно гдје никад не би пожелио.
То је њу везивало, а мимо то ништа друго. Ако она и отац јој пристају, нека пође за твога сина, то се по себи разумије. Ако ли неће, нагнати је нема се разлога...
Мањи нешто од сердара, а ни мало ужи у плећима од њега. И наликоваше му лијечак у лицу. Разумије се, (у оно вријеме) бјеше обријан и носаше перчин, као и сваки други Црногорац.
Господару донесоше столицу и јастук, да се наслони. Остали — разумије се главари и постари људи — посједаше по вијенцу од гумна неки, а неки преда њих на само гумно, простријевши струке и
Јанко се бјеше већ појмио. Већ пред Спасовдан почео се бјеше придизати. Медик побра нове ловорике, разумије се приписујући у своју заслугу оно што учиње природа и младост.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар. Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су
А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине
јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити! Разумије се да су тога истога вечера дознали и фратри, сваки од свог ђака.
Опће је мишљење било да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се све „ркаћа“. Већина не вјероваше да је Стипан проводио хајдуке, него то је могао учинити који други слуга од онијех
Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим. То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и
Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица, по тројица смјештени били у једној соби. Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија. Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да ипак саљуде заинтересира, коинтересира, за се и за њу. Узгред речено, послије је утврђено да рак уопће није имао. Разумије се, тек накнадно, обдукцијом.
нема, или кад је изгубила своју наелектрисаност магнетске игле, кад је у нама „легла“ — човјек је угашен, мртав. Разумије се, не мртав у дословном, физичком смислу; јер тада, баш напротив, стрелица с необично јаким електричним набојем
Већ сам готово очајавао. И, разумије се, најзад је тај дан дошао. Дошао сам по себи, одједном и неопазице. Онако као што то бива: за откуп од тираније
новом муштеријом, преврћу мадраце и мијењају плахте, копка ме питање: кад дођу да болесника пренесу у „штербецимер” (разумије се, уколико штербецимер уопће постоји), како му приступе? Што му кажу? Чиме га заварају?
Штовише, Иван Галеб покојног Франа... Уосталом, нисам се ја онако писао, онако су ме други писали. — Али разумије се, ти си најенергичније протестирао, но нажалост узалудно!... Прелазио сам преко тога и сједао за партију шаха.
подесно да послужи као нека врста алонже груди за надошивање одликовања, мора ла је сјелиште државничких осјеЬања. Разумије се, у томе постоји категоризација.
Калигула или Иван Грозни то су сигурно знали. Зашто бисмо ми данас били наивнији? Разумије се, ово важи без икаква обзира на политичку опредијељеност оних у шпалиру, па и без уштрба по њихово евентуално
— Па како се свршило? — Умро је. Од рака, разумије се. — То је добра анегдота. Корисно употребљива како за антирелигиозну пропаганду тако и за пропаганду против рака.
Чинило би ми се да ми одузимају нешто што већ посједујем. То нешто била је могућност. И то, разумије се, плакао бих не за оним мјестом, већ због онога „сасвим искључено”.
Јест, био сам увјерен да нећу умријети. Разумије се сви ће други умријети — та било би смијешно, управ дјетињасто и само помислити да нећу умријети.
Егзотична бескрвна познанства. (Она је, дакако, старија од нас, и јако, јако болесна. Веза је, разумије се, платонска, на сасвим трансценденталној бази.) Бескрајне сањарије у лежаљци. Сутони на тераси.
А што утјешно има за нас у томе? Не, наше свјесно биће то не разумије. Оно је тупо себично у својој окатости. Само тражи храну за се, а не пита одакле се та храна накупља, на каквим се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад краљ разумије, пусти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава
Ћипико, Иво - Приповетке
А очи јој играју и дођоше свјетлије. Идући преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме часу осјећа, па оборених очију стиже на пароброд.
Дјевојка остаде на мјесту као прикована. Није могла да разумије његових ријечи, а није чисто ни знала о чему да мисли. Уто униђе Лазо: — Да се пије! — вели одмах с врата.
Три дана провела је у селу, али мисао бијаше јој на шкољу. Никако да се већ разумије са сеоским момчићима. Једнога од њих, кога добро познаваше, на у луци ухвати усрдно за руку, како је чинила на шкољу.
Жижица загледа се у под, у једну пругу сунца, и причиња се да слуша и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте браде, — а образи
А он се нада њ наднио, као да разумије вјечити шум и као да је одувијеке ту, на тој хриди. И не мисли већ ни на село ни на себе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и 3емље своје.
Судац (смије се, говори нешто и удара јазавца по њушци). Давид: Види, господине, види како диже њушку, како те разумије! Види курвина сина како се кô ђоја ражалостио. Не претварај се, лопове један!
Ћипико, Иво - Пауци
Ти ништа не рискираш. — Али ја се надам за мало купити ... Оно се не разумије у посао... —Толико боље! —Газда, чујте, — мален је муштулук ! ... Примакни! —Видјећемо, болан! Што циганиш?
одштета, тобоже за почињену штету коју они што суде на своју рачунају, а на који начин то раде, нико у селу не разумије.
—То са својом маћухом, другом очевом женом? —приупита онај времешан, да друштво боље разумије. —А да, са својом маћухом, — настави Павле. — Али како рекох, веле да није он крив.
—Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, разумије се, одабра сама Радивоја... па ко јој што може?... — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута. ...
—Па је ли то право? Срамота! — љути се газда. —Срамота, разумије се... Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа, — прича одвјетник. —Послаћемо га свим опћинама.
Јеси ли плашљива у ноћи? Дјевојчица не одговори, као да не разумије. Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и
Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије. Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.
— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к'о и други, с дана на дан... — Мог'о би друкчије. — То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?
И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме... Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.
Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. — Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво. — Не знате ви колико то њему баца! Видите колико је народа!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нек се види, нек се чује.“ Ово је, разумије се, саставио пјесник Ђоко Потрк грицкајући замишљено киселу стабљичицу „зечјег купуса.