Матавуљ, Симо - УСКОК
А бог зна разумијеш ли све што зборим? — Разумијем — одговори гост, звонким гласом. — Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш
лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу, синко, кад ме разумијеш! Тијем си ми, занаго, ближи срцу!...
Крцун се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и прилике!“ Али одговори: — Ја мним да је у реду да отидеш и к њему; сутра ћемо се договорити.
— рече Јанко. — Је ли владика то наредио? — Нити је наредио, нити их је задржавао, нити су га питали! Не разумијеш ти наше работе! Кнез хукну и нареди кћери да служи вином. Женске бјеху ућутале и слушаху такође пажљиво.
Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко? — запита Рако Мргудов. — Не разумијеш шта ме питаш! — одговори ускок. — Е сад ћеш разумјети!
Ђакон га запита: — Дакле, господине Јанко, ти разумијеш добро талијански? — Готово све, само нијесам кадар писати. — Па како ћемо онда? — А како сте досад?
— пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична... — Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Научио сам код коза у мојој Врепчевини. — Човјече, музеј ти је зграда у којој се чувају разне старине, разумијеш. — А то ли је. Старетинарница, тако кажи. Залазио сам ја у старетинарнице по Земуну, тражио за се одијело.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Да сам се ја пито, ја би им поскидо и гаће! Ништа ме немо гледати! То би се тако најбрже искорјенило, разумијеш? Не разумијеш. Да си ти, да тако кажемо, банда... И да ти пођеш да пуцаш у Швабу...
Ништа ме немо гледати! То би се тако најбрже искорјенило, разумијеш? Не разумијеш. Да си ти, да тако кажемо, банда... И да ти пођеш да пуцаш у Швабу...
Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну! Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем. ДРОБАЦ: Лажеш, не разумијеш! (Гини) Неће он знати како је мени име! ГИНА: Дробац!
Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем. ДРОБАЦ: Лажеш, не разумијеш! (Гини) Неће он знати како је мени име! ГИНА: Дробац! ДРОБАЦ: Тачно. Дробац. А ни ово што га питам неће знати!
да знадеш ђе да удриш, и да знадеш како да удриш, и да знадеш ђе су му живци, и како су му распоређени бубрези! Разумијеш? Не разумијеш! Ако га заковчаш за мацке, а да му кожа не попуца под опутом, ко да га ниси ни заковчо!
Разумијеш? Не разумијеш! Ако га заковчаш за мацке, а да му кожа не попуца под опутом, ко да га ниси ни заковчо! Кад га шинеш, а да те крв
Кад га шинеш, а да те крв све до капе не попрска, ко да га ниси ни шино, је л разумијеш? Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино! Дајте воде! Раскопчајте жену!
Кад га шинеш, а да те крв све до капе не попрска, ко да га ниси ни шино, је л разумијеш? Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино! Дајте воде! Раскопчајте жену! ТОМАНИЈА: Прскај по образима!
Нисте ми казали ко сте! ДРОБАЦ: Море да закоље. Море дубије батином. Море... море да насрне... Разумијеш? Не разумијеш! СОФИЈА: Како вам само такви ужаси падају напамет! Откуд вам таква машта?
Нисте ми казали ко сте! ДРОБАЦ: Море да закоље. Море дубије батином. Море... море да насрне... Разумијеш? Не разумијеш! СОФИЈА: Како вам само такви ужаси падају напамет! Откуд вам таква машта?
ДРОБАЦ: Батињаш. СОФИЈА: Шта? ДРОБАЦ: Батињаш... Батињам људе... Вежем их на мацке и батињам... Разумијеш? Не разумијеш! СОФИЈА: Лажеш! ДРОБАЦ: Камо лепе среће да лажем! СОФИЈА: Само покушаваш да ме уплашиш!
ДРОБАЦ: Батињаш. СОФИЈА: Шта? ДРОБАЦ: Батињаш... Батињам људе... Вежем их на мацке и батињам... Разумијеш? Не разумијеш! СОФИЈА: Лажеш! ДРОБАЦ: Камо лепе среће да лажем! СОФИЈА: Само покушаваш да ме уплашиш!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
да, мој пријатељу, мени се чини да се нећу претужно с тобом растати него напротив. Разумијеш ли ме, синоћ ми је јадно било помишљајући на растанак; а данас напротив.“ „Како ћеш да то разумијем?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ступа у дејство Соуé!“ — А што је то нешто, ако смијем питати? — Ништа, ништа! Сад свеједно!... Ти ме врло добро разумијеш!... Даље нисам питао. Припремао је рецепте не дижући главе. Чекао сам да се још мало прибере.
А уистину, ствар је у томе што би он у својој дубини желио да му други завиде. Њему је то потребно, разумијеш ли, како би сам себе увјерио у своју добробит.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мене ћеш ти боље разумјети. Је ли те та твоја жена, на име садашња, оженила као удовица или као дјевојка? Ваљда сад разумијеш? Давид (зачуђено): Ама, господине, немој ти барем бити будала! Како ће мене моја рођена жена оженити?!
Ћипико, Иво - Пауци
— Али Цвијета, разумије се, одабра сама Радивоја... па ко јој што може?... — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута. ...
— Што хоћете? — упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра. — Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави безбрижна, снажна... Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...
— Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави безбрижна, снажна... Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Говори јасније. Ко је то дошао и што је то донио? — Па јесам ли ти већ казао: дошао наш Николетина и донио пушку! Разумијеш ли сад? — Па тако реци, будало! — поскочи Јованче. — Кад је дошао? Јеси ли баш ти пушку видио?