Употреба речи разумном у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Похвална је вешт благородство у вредном, разумном и благонаравном младићу, а неваљалу и строптивонаравну више на срамоту служи.

Оно што у овој басни мрзимо у бесловесном коњу, како нам се мора чинити у разумном човеку?| 48 Коњ и коњушар Коњу коњушар зоб крађаше и продаваше, а наместо тога чешаше га и праше на дан по двапут.

Уђи у радост Господина твојега!“ Разумном служи злато његово, а неразуман и бедак дркће пред њим као пред жестоким господином и љутим мучитељем, и не сме се ни

Ко не види да ово ништа не ваља, да је разумном створењу срамотно, вољи и намјеренију премудрога Содјетеља (који је човеку способност дао да може дан о дан на боље

паче дужни смо несравњено већу старост прилагати за словесни ум и за бесмертну душу: да нам је нахрањена здравом и разумном науком, да нам је здрава од сваке наравне болести и недостатка, и да нам је непорочна и чиста од сваке мане и блазни,

А ово је таман то што је разумном човеку, који се исправити жели, од највеће потребе. Ово је прво, и како свак види, није малена ствар, али је прама

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

нужду науке, самога способнејшега средства за избавити људе од сујеверија и привести их к правом богопочитанију, к разумном благочестију и к просвештеној добродетељи, чрез коју словесни чловек на прави пут свој ега временога и вечнога

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности