Употреба речи разумноме у књижевним делима


Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је све зазид'о, Тебе помним, души мојеј возљубљена Видо, Срећа, велим, у слободи човјека почива, А слобода у остену разумноме жива. Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности