Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но у исто време не само непристојна је и чловеку разумну недостојна но и весма вредовита вешт: тело своје размажавати, разблуђавати и гојити, и чрез то како себе тако и
Свак који себи за чест почитује словесним чловеком нарицати се, и који верује да разумну и бесмертну душу има, он мора овако мислити: волим бити у Семартону или у Војтегу сирамах свештеник с просвештеним
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
велику »љубознателност«, духовну отвореност и радозналост, жељу да што више види и научи, високо развијену »словесну, разумну и свободну љубав ка истини«.
Он тражи једну разумну, позитивну, реалну и реалистичку књижевност. Он хоће књижевност која је израз стварнога живота, која представља ствари
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
и књижничара Читалишта београдског, у ком се налази ово напечатано: „Истина, да је човек човеком само через разумну душу, но као што тјело рану потребује, да своје тјелесне силе и моћ пита, срјети и развија, тако и разум потребује
подупрвши њњигом чело): Мој драги, ја видим да си ти добро упамтио оно моје изреченије: „Човек је човеком само через разумну душу“ и зато треба да се разум бори у прибављању умне и душевне ране, и то само при првом почетку, а при другом и
МАНОЈЛО: Молим, г. доктор, како оно рекосте: човек је човеком чрез...? ДОКТОР: Само чрез разумну душу. МАНОЈЛО: Аа! Само через разумну душу. Дакле, кад човек има душу, а ова није разумна, онда није човек.
доктор, како оно рекосте: човек је човеком чрез...? ДОКТОР: Само чрез разумну душу. МАНОЈЛО: Аа! Само через разумну душу. Дакле, кад човек има душу, а ова није разумна, онда није човек. ДОКТОР: Није. МАНОЈЛО: Баш добро!
Дакле: Човек је човеком само через разумну душу. Јеси ли упамтио? МАНОЈЛО: Јесам. ДОКТОР: Душевна је рана у неизмериме дубине крај спустила.
А шта си научио? МАНОЈЛО: Тек сам данас ступио у службу, но опет знам да је човек човеком само через разумну душу, да је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила, и философија је тражи.
ДОКТОР: Немој се шалити! Зар нисте чули, да је човек човеком... МАНОЈЛО: Само через разумну душу. ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу.
ДОКТОР: Ужасно, ужасно! МАНОЈЛО: Па знате ли, господине, како је човек човеком само через разумну душу и како је душевна рана у неизмериме дубине крај спустила. ДОКТОР: Ајде, не будали!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сви одреда су се лепо снашли. Излежавају се као вашци, ждеру са облапорношћу која већ прелази сваку разумну меру и праве се, наравно, да су болесни. Најчуднији од свих ми је Доротеј. Ништа није остало од његове ревности.