Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Блажено и богом благословљено чистосердечије. Но опет, нека с памећу и разумом бива, а навластито с онима које не познајемо.
Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити. Велика је различност с разумом или без разума што изгубити. Што други вредни и паметни чине, зашто не би и ми чинили?
Но птичице и прасе без разума су, није им се чудити; али ми, с разумом будући, право би било да смо паметнији. Н о н а у к а ј е з ла м у к а , и млого гора него ко мисли!
Љубећи човек себе с разумом, од свакога се зла уклања и чува; желећи да му добро буде, мора добро творити; и зато у каквом се год состојанију и
” Како цело општество, тако и свак понасамо, кад се с здравим разумом и мудрим совјетом не управљају, нужно морају злопатити и пропадати.
” Они древни славни Греци, просветитељи человеческога рода, самим јестественим здравим разумом просвештени, како су високо и благородно мислили о души и о уму человеческом!
су с целомудријем, с светом чесностију, с смиреномудрим благоразумијем, с незлобивим и непорочним благонаравијем, с разумом и мудростију соједињене, онда су миле и пријатне богу и људма; а без ових добродјетељи, и с противним њима злобама,
простоте и детињства нећемо доћи у варварство, које је много горе од детињства, но у возраст мужа совершена и украшена разумом и добродјетељију, и заслужићемо место међу славним и просвештеним нацијама Европе.
Како ће бити јунак онај који није кадар с собом владати, с разумом и памећу себе зауздати, и |праведно и поштено на свету живити?
| Натура је премудра, по њој се ваља с разумом владати. Како год ко претовара стомах с толиким јелом које он није кадар скувати, наместо ползе од јела вред и болест
Али словесном душом и прекрасним разумом богом обдарени и украшени чловек да овако мудрује, и да се овако неких старинских плеснивих завичаја држи, и то ни за
међу њима чини писати, о овој нас истини сложно уверавају: да велика царства и силни народи, док су се словесностију и разумом како надлежи владали и управљали, цветали су и прослављали се, а како су се с овога спасителнога уклонили и свратили
Теодосије - ЖИТИЈА
Бејаше и дете благообразно и весело душом, и напредоваше у уче њу, и изазиваше дивљење својим разумом у детињем узрасту, тако да су сви говорили: — Ово ће дете бити неко ново знамење!
а уједно и преварно, јер беше окован срцем у мудрости, као што каже Давид, и запреку коју су му учинили они премудри разумом доброга духа да цпyши довијаше се. А шта то?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ Романтизам, уопште, у књижевности значи превласт осећања и маште над разумом, пуну противност ранијем рационализму и класицизму.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Богами, ја нисам. А шта ми је до његовог разума? Ја се извалим па спавам, а он или ишо с разумом или без разума, мени није стало. МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум.
ДОКТОР: То се разумева; но доста, јер морам погледнути шта је с разумом учињено. МАНОЈЛО: А шта се бринете, г. доктор, зар се само једна ствар изгубила на свету?
ДОКТОР: Зар нисте чули да се моја књига чита у Француску? Чекајте, док ми само разум дође... Но да, шта је учињено с разумом? ШАЉИВАЦ: Он има неку особиту судбину.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
7. МАРКО, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Но, јесте ли претресли све ваше румане? АЛЕКСА: Ваша господична кћи својим дивним разумом и пространим вјежеством тако су ме обвезали да се отњуд растати не могу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
њега сврну и пошаљу извештај о стању поданика на двор Немањића Симеону мироточивом Нас ради на земљи странствовавши разумом творца озарио се јеси Симеоне Плотско родитељство у духовно синовство претворио си смирењем По смрти исказао си
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом. Тело му беше несразмерно развијено : руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
коју називамо сујеверје или празноверице, а чија остварења јамачно потичу из непросвећености, — из превласти маште над разумом, из болесних и абнормалних стања човека, који је угрожен природном стихијом, дивљим зверима и елементарним непогодама.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер, ваистину, ово све догоди се њему. „Јер испуњен беше премудрошћу и разумом, и благодат Божија беше на њему“. (Лк. 2, 40) А после овога свега учини да свима јављено буде овог премудрог и дивног
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
чада своји[х], просвештене будући, саме ће полагати прво основанијењи[х] овог доброг воспитанија, напајајући и[х] разумом и добродетељију заједно с млеком прсију своји[х].
Стари су мислили за себе, а ми ваља да мислимо за нас; нисмо ни ми од пања отесани. Људи смо словесни, умом и разумом од бога о[б]дарени, а притом имамо у руку енанђелије Христово и апостолске науке.
год мислимо расуждавати, не ваља се нимало страшити, него сваку сујеверицу одбацити, слободно приступити с богоданим разумом изблизу и са сви[х] страна гледати и познати.
Ову књигу ко чита са здравим богоданим разумом, и ко њојзи следује, мора доћи к истином богопознанству; и он је (како учи свети философ и мученик Јустин) делом
Он није нимало науке имао, но ништа мање био је јестественим здравим разумом и расужденијем одарен. Родом је био из Сербије, из белиградскога предела; всегда весео, чистосрдечан, поштен и, колико
свободе ума само на добро је употребљавају; како у добру постојани, тако и у оном што познаду за боље и полезније, разумом и словесностију управљајеми, к измењенију, које њихово исправљеније, побољшеније и благополучије узроковати може,
веруј евангелију које говори: „Истини поклоници клањаће се оцу небесноме духом и истиноју”, духом, сиреч памећу, разумом и словесностију, то јест знаће ком ће се клањати, како и зашто.
Млада, | здрава телом и разумом, прекрасна до удивљенија, поштена и благонаравна. И овој будући и трећи умрео муж, више се удати не може.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Наша опажања су само релативна, а истину праве стварности можемо тражити само својим разумом. Нашем опажању се открива променљива, релативна и пролазна стварност, а нашем разуму непроменљива, апсолутна
Зато истинска кружна линија није оно што си ти својим рукама начинио или твојим чулима опазио, него оно што си твојим разумом схватио и мени малочас твојом дефиницијом саопштио. Круг, то је једна идеја“. „Како да то разумем?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сама њена емоционална основа, коју је Мишић с правом условио њеним опозитумом – позитивизмом, рационализмом, „здравим разумом“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет. Ти исти људи, разумом својим убијају се међу собом још од Рамзеса, па преко
— Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет. Ти исти људи, разумом својим убијају се међу собом још од Рамзеса, па преко Ханибала и Наполеона, до данашњих дана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Научена јединствено у пределима фантазије и празни” санова боравити, никако ил’ врло ретко разумом руковођена бива; деца њена, изроди магле и мрака, чезну пред светом ума.
Ћипико, Иво - Пауци
Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом. И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
За ту заборавну памет о Богу и спомен му погибе, разиђе се у холуј! Бојим се с разумом да не омахнитим, зашто не ктедох се освестити да кога удобровољим; не сетих се за сироте и сиромаш; мене, своју овцу,
И с богомудрим разумом својим лепо их обојицу помири међу собом тако да се изљубише међу собом. И тај мир докона и утврди међ њима више им се
Зановеташ собом а не стојиш мирно слушати с разумом, а да како би се могао о ком чатању довити што је?... Него и који вас зна књигу а и има је код своје му куће, доста
Ил' му и те [промотри], саде изумљене, с привиђањем знамените, и остале духовнике, како људе испраљају и руководе их с разумом или безумно, опет обашка грађане и сељане, разборите и неосећне, лежаке и тежаке, с нечим одбијене с добра првог
Та кадгод започни и зидати! И погинути ласно може човек с језика му; зато добро га је иза зуба с разумом пуштати. Да се не испушта боље од горега. Верније су очи неголи чувење.
Когод исто хоће ли, ако не с телом, оно с разумом својим који но и сврх мере високо и далеко преко света врло брзо и хитро лети.