Употреба речи разуму у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ова средства состоје се у здравом и чистом разуму, трудољубију и благонаравију. Има такових места на земљи нашој гди је всегдашња зима, и гди се људи хране или с рибом

Црњански, Милош - Сеобе 2

Док је, каже, још в целом разуму, хоће из душе да каже Павлу, желаније своје: „Шокица моја да, по смерти мојеј, иде у кућу, не теби, него Ђурђу, или

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и траје до 1900, отприлике. У реакцији противу романтичарске сентименталности и реторике, враћа се ка здравом разуму; главне идеје су: култ науке, тражење истине, позитивни погледи на живот и књижевност, ослањање на стварност и

практичне, утилитарне и тенденциозне књижевности XВИИИ века, он пише да поучи и просвети, не обраћа се машти но разуму, не тражи стилске ефекте но убедљиве аргументе.

Велика амбиција његова то је научити Србе »словесној, разумној и свободној љубави ка истини«, да по здравоме разуму о свему мисле, да о свему слободно расуђују и да цео свој и унутрашњи и спољашњи, и појединачни и народни, живот удесе

догмама и обредима, он их учи да из вере одбаце све што је споредно, формално, накалемљено и противно здравом разуму и човечанском достојанству, и да место живота по »страху господњем« приме слободни и хумани морал, који излази из

Доситеј тражи само оно што је саобразно здравом разуму и корисно друштвеној целини; романтичари истичу оно што је најособеније и најексцентричније у личности, проглашујући

од верских предрасуда (»корист попова /лежи/ у глупости пука«, вели он), и тражи модерну просвету, основану на разуму и науци. »Пренимо се, дакле, и кренимо се једанпут из прадедне дремоте наше...

са таквим схватањем он ће писати своје »морално-романтическе повјести«, у којима су машта и осећање стављени у службу разуму.

У Даворю песник мало говори о себи. Он пева општечовечанске теме, обраћајући се више духу и разуму но души и машти, са циљем да убеди а не да одушеви.

и вере у идеје, под притиском тешке стварности, у целој Европи настало је разочарење, отрежњавање, враћање хладном разуму и прозаичном практичном животу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан. ШАЉИВАЦ (узме књигу и отвори): Заведеније сиђени с памети. Лепо!

ШАЉИВАЦ. Јесте ли ви дали у новине, г<осподин> доктор, објавленије о неком изгубљеном разуму? МАНОЈЛО: Јесмо. ШАЉИВАЦ: Боже мој, такву ствар, па не чувати! Како би мого ја разум оставити код куће?

ДОКТОР: О, чауш! ШАЉИВАЦ: Сад после басне требало би да сљедује нравоученије, но мислим да је остало у разуму. ДОКТОР (прође неколико пута по соби тарући чело): Не, ако ја овако оставим, јошт ће горе безобразници нападати на

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ја се дивим вашем разуму. АЛЕКСА: Како, што се сродства тиче? Мени је довољно ако сам вам услугу у чему учинио. ЈЕЛИЦА: Право да вам кажем,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

свет да се, кад се видело да о њој не може нико ништа да каже, створило мишљење да је она недокучива, људском разуму за вечита, времена неприступна и да залази у област мистерија религије.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

приношења погледај и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће маломе ми разуму, па зато имале награде чекам.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како ћемо и[х], дакле, искушавати? Ево како. Ваља одбацити сваки детињски страх и по правому и здравому разуму расудити - оно што се учи, је ли могуће?

ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем человеческом уму и разуму остали, пак би били као остали људи.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ту погледа брат на брата, П, онда горе, п' онда у се, Груди дркћу, уста ћуте, Али душе разуму се. Да л' то снага ниче нова?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нашем опажању се открива променљива, релативна и пролазна стварност, а нашем разуму непроменљива, апсолутна стварност, једнака самој себи“. „Па шта је непроменљиво, шта је пролазно?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ето зато је плакао. А, осим тога, то је сељак и патриот, то јест инстинкт, јер он није патриот по разуму. У њему је један предачки остатак, једно наслеђено осећање, и све што ради он ради као навијен. Зар није тако?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Кад убију гују љуту — Још се дуго она миче. То трзање само трпе, — Не разуму хладне стене. Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

су израђени били, и опет сам ја имала времена мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито вече побуђује...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

појмове о познатим и јасним појавама, које ђак донесе у школу, тако збрка и комплицира да ђак, који је по здравоме разуму знао и разумевао извесну ствар, ту исту ствар више не разуме чим му је физика објасни.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако слушајте, да не изгладњено сити изађете и из кратка слова вама се више у разуму принаспори, тако да не би оскудан забринуо се, ни сит омразио би.

Дај нам твоју помоћ да нам одлагне От старања срдце наше. ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ Тко људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?...

Дочу му се глас његовој лепоти, разуму и јунаштву до самога цара турскога Амурата у Цариграду, корсем зета му рђавца што му Мару кћер држаше за собом, сестру

Чуђаше се његовој мудрости и разуму пак даде му за седиште у Фриоли горе Београд. Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза

А после тога борављаше се у цареву двору уједно служећи му пред царем. Слока и младићи сви му се чуђаху лепоти и разуму његову.

тек само ка Бог, него и кано човек ни по натури и створном оном беседом ама и по зактевању, образу, свести човечој и разуму.

Достапут од многих му на њему слина и подоле спада, те га с прсти уздижемо. Горње нам је небо у разуму, а доње у беседи и свакад пушта слине из себе те кваси нам уста и језик да нам се не пражи од изнутрашње наше ватрене

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности