Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Док Грбичић мени попришапта: „Немој такве говорит ријечи, не смије се овде право зборит. Твоја срећа — не разумјеше те“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јан је наелак говорио чески, служећи се и српскијем ријечима које је запамтио у Котору, тако да га разумјеше. Он им у кратко каза да је бјегунац, да мисли остати у Црној Гори, и да би желио поћи на Цетиње к Владици.
Они сви то лијепо разумјеше, али ипак нико се не маче, толико бјеху радознали да и они чују. Сви обрнуше главе пут кревета, на коме лежаше Јанко.
Сви разумјеше да то би потоња од Јанкове стране, оно што веже јали дријеши. Адолф га је дуго гледао послије тијех ријечи, па му потр
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја сам му мало коју рич разумија! — А ја баш ништа! И сви се дивише томе говору који не разумјеше, јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем
Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци. Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио
ло, још мало! Посједаше опет. — Та-а-ко! А како је сад ов... ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу.
Балеган једнако звоњаше, вичући њешто. Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући да ли сан је или