Употреба речи разјари у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Марко, кад то чу, разјари се. Тешко берберину! Марко иде ПО сокацима с корбачићем у руци. Једно вече сусретне се са Пером берберином.

Берберин моли, но пардона нема. Марко даље шиба. Сад се и берберин разјари и, у праведној одбрани, дочепа се корбачића.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

О, та га мисао још више разјари... А после газити, газити... Дуго газити, до уништаја... Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Ја... у... у војсци, господине мајоре. И тако лаж која беше глупа и дрско понашање Секулино разјари команданта у тој мери да га је, позеленио као јед, тукао до крајне малаксалости своје одмор не снаге.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли чудо што се разјари река, тресну их о обалу и све, осим једнога, претвори у зрнца песка? — А сада? — ускликну победоносно река. — И сада!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности