Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио.
Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо
Само је мало тром и једнако чмава. Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.
Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.
Горе уврх њиве!... Ено их, потрчи, море! А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!... — развикао се газда Рака, па полете као смушен за Пајом.
— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша!
уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало
Кад Паја виде да ту већ нема шале, растресе се мало и он, па заокупи с једне, газда Рака с друге стране, те потераше назимад наниже, сеоском обору.
Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код
Чујте како креше!... Јамачно ће у општину да се суди с ким!« Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не
Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу.
— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји која се мењала од црвенила рака до модрине ћурана. Енгелсхофен га је дочекао седећи и није устајао.
Теодосије - ЖИТИЈА
оче, превиди ако и има који грех према Богу и која непослушност према теби од деце твоје, и учинићеш да твоја света рака осењивана Духом Светим точи миро сада као и раније, и њиме помазавши узвеселићеш децу и народ свој, да скрбљу не
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Језик је такође врло архаичан. Има муклих гласова. Старословенско јус се изговара на разне начине, као е а, о (река, рака, рока = рука).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Имаће шта код куће приповедати. Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ево, стојимо у кругу, дечаци ратних година, преозбиљни и стармали и бирамо ко ће да буде шугав. Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава-рака тика така, елем белем буф, триф траф труф — Аме-рика буф!
Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава-рака тика така, елем белем буф, триф траф труф — Аме-рика буф! На жалост, ови стихови су непреводиви, али можда ћете у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она му роди Рака и умрије на пречац. Трећа је била од Мартиновића из Бајица; та му је родила четворо дјеце, али сва помријеше, па она
Прекосутра ми се удаје сестра, па сам рад осванути онамо! — Рођена ти сестра? — Није, господару, но кћи Рака Мргудова, а ја ћу јој бити барјактар.
на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране и поздрави добра старца Мргуда и Рака и све браство, и нека вам је аманет да одржите вјеру!
Она учини као да ће поћи к њему, али се предомисли. Он се једва прогура и једва нађе Мргуда и Рака. Онда зађе кроз тишму, здравећи се на дохват с познаницима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама! (1844, 14. окт.
Зорица је забелила, Двоје драги на носила, А сунашца види зрака Де и ладна прима рака, Девојка је на носила Тако лепа јоште била!
Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му
Још би дуго гледати те тео, Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек се смркне измеђ ови гора, Ту нек ми се ладна копа рака, Ту ће мене земља бити лака.
носила утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра веселила, брате, Зашто није обојицу и једна Заронила тавна рака ледна, Зашто није, о мој мили брате?
Хеј пријане, шта то копат поче? „За њу раку.“ — Не будали, чоче! Та у њој су све радости моје, Њена рака јесте срце моје. За ме раку ти копати поче, Дела копај, ал' побрже, чоче!
Ископаше дубоке се раке, Те ми мртве примају јунаке; Јоште једна рака стоји туна, Ту Радивој лежи и Ајкуна, Ајка грли свога Радивоја. Боже вељи, то је воља твоја...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кажу, казна је требало да буде више примерна... Ископана рака, а он убледео, стоји везан, блудећи погледом, не би ли сачекао нечију милост.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јутрос, од Сурчина до Врчина, Гракће распаднута помрчина — Вране, ко нарикаче изнад рака, Црне су јер су пуне мрака.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
Али он је знао, и морао знати, Да ће му прошлост и будућност бити, И да неће општа и вечита рака И траг славног, плодног живота му скрити; И да ће, и даље, као светла трака, Сијати траг благи његових идеја.
Што дубља нек буде наша мрачна рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ако је и Богу, много је!“ Анатемате ђавола (и његова имена)! — Ђаци у некаквоме манастиру узму живијех рака, па прилијепивши свакоме упаљену воштану свјећицу на леђа, пусте их ноћу по порти да би поплашили калуђера који је
Ја је чела, ја је брус, ја од мотике штене. — Приповиједа се да је одговорио Херцеговац кад је првипут виђео рака, па га неко запитао шта је то.
ВЛАШИЋИ Влашиће, звезде, сељаци држе као седам брата и: зову их: Мика и Миока, Рака и Раока, Орисав и Борисав, и седми Милисав.
Па је својим брком боде; Проговара раче-баче: — Ој, бога ти, жабо-бабо, Дош’о сам ти кћер просити, А за мога рака брата. Можеш ли је одмах дати — И на племе погледати?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио да му се не каже) — рака! Ништа друго. Или пасуља са зејтином, зашто у Приморју зејтина изобилије.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зебу му руке и осећа да су мокре и лепљиве. Зна због чега, па потера коња галопом преко пола покривеног снегом. ...Рака апсанџија одшкрину врата, не може да уђе у апсану препуну Прероваца, па само промоли главу и позва Аћима да изађе.
Стиди се и да погледа ћутљиве и натуштене радозналце. — Што си сам, газда-Аћиме? — дочека га зачуђено Рака апсанџија. — Шта те брига! Пуштај ме унутра. Апсанџија махну главом и пропусти га.
Зашто ли ћуте? трже главом Рака. апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши. Ако о политичним стварима шапућу, траже му
што се више не чује лавеж у Прерову и што је на Адаму остало да у његовој кући огњиште ложи и славску свећу пали. Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу.
Хоће да се накашље, нека не кажу после да се нису договарали, али кашаљ остаје у грлу. Апса је као небо, размишља Рака, а он као Бог. Кад умру, људи немају чинова.
Па да видим, иако ниси ни реч признао. Неко коракну. Рака апсанџија отвори уста. Лице му се издужило као пуна зобница. Погури се и необично кратке руке забаци на широка леђа.
опанчар, онај што му је за динар љубио опанке кад је лумповао, и претио капетану што не поштује православне обичаје. Рака апсанџија није престајао да их опомиње иза затворених врата: „Људи, казујте шта имам да поручим вашим домаћицама.
Ни он није човек. Јошје гори од Аћима, не престаје да уједа себе од оног тренугка кад му је Рака апсанџија цвокоћући рекао: „Морам и своју рођену децу да ухапсим и под катанцем да држим. Помор завладао по народу.
Имали су право. — Имаш право, Ђорђе — рече изазивајући Аћима. Рака апсанџија се накашља. Отац и син сударише се очима. Роговима мржње. Роговима снаге и немоћи.
Ни тада, сав раскрвављен, није престајао да виче: „Кукавице! Бранковићи! Подрепне муве!“, док се Рака апсанџија пред вратима преламао од смеха и узвикивао за себе: „Где се сети подрепних мува?
Ђорђе бацака ноге као дете кад почиње да хода, жури да што пре изиђе у мрак пола, а Рака апсанџија га хвата за лево раме и шапуће му, иза леђа, у уво: Све сам чуо.
Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи. Рака апсанџија свикло увлачи кључ у катанац, задовољан што му руке и у мраку виде. Сад је мањи од врапца, држим га у шаци.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како да му помогнем да порасте? — Донеси му плаве рибе! — рече суседа слева. — Укради рибарима морскога рака! Можда ће од његова меса мали ојачати?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора! Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово!
“ - Зар ни онда, кад се мети стиже, Кости моје да не дођу ближе! Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се лешка, Туђина је и мртвацу тешка.
“ - Зар ни онда, кад се мети стиже, Кости моје да не дођу ближе! Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се лешка, Туђина је и мртвацу тешка.
Попа, Васко - КОРА
облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ја сам бројао испатке и покушавао да им погодим даље смјене. Знао сам да му жена болује од рака у утроби и да ће ускоро умријети.
(Послије много година посјетио сам ту исту плаву дјевојчицу у болници. Живот је био прешао преко ње; умирала је од рака у утроби. „Извадили смо из ње све што се дало извадити!” рекао ми је у ходнику доктор.
Данас се човјек више не боји смрти... — Мислите да је човјечанство постало храбрије? — Не, данас се човјек боји рака. Знао сам једнога који је двадесет година плаћао мисе да би умро од туберкулозе. — Па како се свршило? — Умро је.
Знао сам једнога који је двадесет година плаћао мисе да би умро од туберкулозе. — Па како се свршило? — Умро је. Од рака, разумије се. — То је добра анегдота.
— То је добра анегдота. Корисно употребљива како за антирелигиозну пропаганду тако и за пропаганду против рака. — Ето видите, није ни толико важно да ли ће то бити лијек од рака или лијек од смрти. Излази на исто.
— Ето видите, није ни толико важно да ли ће то бити лијек од рака или лијек од смрти. Излази на исто. У читавој тој ствари неће се нимало оперирати мистиком или било каквим
— А зашто баш стерилизирана? — Е, зато! Да се не би случајно десило да пацијент, мјесто од рака, умре од инфекције! Јер, у интерном саобраћајy међу болестима постоји гентлемен'с агреемент.
Али је одмах клопну по надланици. Ту влада савршено поштовање резервација. Тако, на примјер, ако неко има да умре од рака, сасвим је искључено да му, рецимо, падне кап.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина. Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну... Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један
Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... »Ово је рака за мене... Откуда она?... Шта ће тај колац ту?... Хоће да ме убију!... Што ја ово седим а сви други стоје ?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК Кад су пошли љети да се некакви сељани купају у једној ријеци, један од њих угледа у води рака, па се стане крстити и од, чуда викати: — Браћо, забога, дођите да видите некакву живину која се још није виђала
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
поносна, горда и лака, Где си веровала и где се подигла пропаст твоја, Оставила је траг на гробљу хумка и твоја рака.
руку с обарача вечна мрака, Нема смисла реметити бесмисленост у свом току; Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака, Да однесе све што имам у дубину у дубоку.
ГОДИНЕ Освојиле небо планине облака, Хладан ветар дува и сунце је зашло. Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло.
тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!
Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа, нема, Иде тако... Спровод овај Њеног драгог гробу спрема. Рака стоји отворена; Гробар прима... Врисак, сузе; По сандуку тутњи, пада — Твоју љубав земља узе.
оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.
Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу).
Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу).
АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао.
) Несречниће један, битанго! (Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.) Још каже није се тукô! РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си? РАКА: Правили смо демонстрације. ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом?
(Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.) Још каже није се тукô! РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си? РАКА: Правили смо демонстрације. ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом? РАКА: Против владе.
ЖИВКА: Него шта си? РАКА: Правили смо демонстрације. ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом? РАКА: Против владе. САВКА: А шта ти имаш са владом, побогу, синко? РАКА: Немам ништа, али сам и ја викô: доле влада!
ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом? РАКА: Против владе. САВКА: А шта ти имаш са владом, побогу, синко? РАКА: Немам ништа, али сам и ја викô: доле влада! ЖИВКА: Ето ти, ето ти, па не цркни сад од муке! Ама.
ЖИВКА: Ето ти, ето ти, па не цркни сад од муке! Ама. шта си ти имао да се мешаш у демонстрације? РАКА: Па није само ја, цео свет.
Ето како ће и главу да изгуби једнога дана. АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. РАКА: Шта ће ми да се умијем? ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт?
САВКА (већ на вратима): Збогом тетка! (Враћа се и, пошто је завршила кројење, умотава панталоне.) ВИ ЖИВКА, РАКА РАКА (излази из собе, умивен, и упућује се спољним вратима). ЖИВКА: Ехе, где си нагао? РАКА: Тамо!
САВКА (већ на вратима): Збогом тетка! (Враћа се и, пошто је завршила кројење, умотава панталоне.) ВИ ЖИВКА, РАКА РАКА (излази из собе, умивен, и упућује се спољним вратима). ЖИВКА: Ехе, где си нагао? РАКА: Тамо!
Краков, Станислав - КРИЛА
Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Смедеражу код Такова, кад се копа рака, »први бусен што се ископа остави се на страну; њега ће у гробу ставити мртвацу испод главе« (СЕЗ, 84, 1972, 174).
Ћипико, Иво - Пауци
За благом уђоше њих двоје. Раде прикупи сува рака и наложи ватру. — Чујеш, Машо, — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.” Срба је такође већ на гробљу, али на оном, крај салаша.
Али је општина ипак, само као пробала рећи: да се та напуштена рака мора прекопати. Тек пошто нестаде Јосифа, а Лекса, последњи изданак породице, сасвим задивља, општина као дохвати
— ево, нека легне у овај клавир, има места за троје и четворо, и подржаће фино ово дрво дуже него зидови општинских рака...
Папуџија Рака отишао у полицију да пријави свој стан под новим именом, и мртво заборавио да станује у „Тацитовој” улици.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака? Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене?