Сремац, Стеван - ПРОЗА
« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И баш када је трихиљадита грудва била направљена, видесмо како одоздо излети једна црвена ракетла, а они месечари измилише из шуме, па право узбрдо на нас! Пред њима, с револвером у руци, потенцијални капетан — лично!
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну.
бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима. Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу. Још неколико сјајних пруга се вину у зрак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану. Ми сабисмо главе међу камење. Гледам из очног угла... Још трепери...
Опет ракетле... Ја само ослушкујем, неће ли се пуцњава померити уназад? Држим часовник у руци и чекам да ракетла наново сине... Тек је једанаест... На мом одсеку је мирно. Наравно...
Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак. Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти... Сенка као да нараста и саобраћајница као да тоне у понор... Тама.
Ја сам се рукама придржавао за зидове саобраћајнице, да не бих лупио о неки шиљати камен. Ракетла блесну. Ја се сагох, као да се кријем од некога. — Слободно, сад нема опасности. Саобраћајница је довољно дубока.
Саобраћајница је довољно дубока. Подигао сам главу, и очи ми засенуше од блештавог сјаја. Ракетла се спуштала лагано, толико споро да је изгледало као да се и не помера. Али негде у даљини опажам и црвену светлост.
Сваки пети стоји и гледа кроз отвор пушкарнице. Ракетла се спуштала брже. Час свитне јаче, па замре. Околни предмети подрхтавају. Наједном утонусмо у мрак. Драган застаде.
Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи. Ракетла сину. Одонуд, из бугарских ровова, припуцаше пушке. Наш пушкомитраљез поче да штекће.
Остави га, рањен је. Престрављен, погледао сам кроз отвор. Побауљке вукао се бугарски војник ка својим рововима. Ракетла наново сину. Из ровова позади нас припуцаше пушке и онај се приклони земљи...
У току прошле ноћи ми смо разорили заклоне објавница. А вечерас ћемо се старати колико је год могуће да им помоћу ракетла онемогућимо прилаз... Али знате како је. Нису ни њихови ровови преко света.
Било је близу осам часова. Чуо сам жагор војника који су некуда ишли. Да неће сада да почну? Изишао сам журно. Ракетла осветли простор као на дану. Један од војника налете на мене: — Тражи вас командир. — Где је?
На фронту се све утишало. Само подаље прасне понека пушка. Негде лево блесну ракетла и светлост обасја простор пред нама. Онај се свуче у ров. — Да их само не примете — стрепи један од војника.
Гр-у! Гр-у! Гр-у!... „Јаој!“ Ларма, повици. Гр-у! Земља се тресла. Тамо пакао. Експлозије не престају, Лево свитну ракетла из бугарских ровова. Господе! Ду-ду-ду-ду! Штектао је негде пушкомитраљез... Лево и десно осу брза паљба.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ваља понети сву муницију и храну за пут онамо и натраг. Враћајући се натраг Земљи, мора она наша ракетла опет да ступи у акцију, да се не бисмо сручили на долазну станицу брзином од једанаест километара у секунди.
Тако је локомотива у исти мах и депо експлозива, и ракетла, и чигра. Њена непрестана ротација има да даде возу довољан стабилитет и да га сачува од претуривања.