Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта је даље било, бог би га свети знао! Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: — Немојте, браћо, молим вас! Даћу вам дваест дуката... Кумим вас, пустите ме!... Куд ћу од бруке сутра?!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сигурно би деца за њим заплакала. Мачке су му, кажу, поцркале од глади. Аћим погледом пресече Ракин смех. — Причам јер те поштујем и жао ми те. Излудећеш овде сам. Нисам на живом човеку никад видео тако белу браду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита. „Хо, жива мука! а да се питаш: зашто?” Градић остаде без нарочитог угледа можда и