Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПАНОНИЈЕ Приждило лето булке невене а слику слутим кроз очи жита: иконоцрвен, с међе племене, понире Осат у сплет ракита. Манастир Рача: порфир-графика, добростив поглед, радост простоте.
октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита. Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине.
У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КРСТ 94 ПИРИНАЧ 94 ПИСКАВАЦ 95 ПОДБЕЛ 95 ПОМОЋНИЦА 95 ПРИЛИПАЧА 95 ПРОСО 96 ПРОСТРЕО 97 ПШЕНИЦА 97 РАЖ 100 РАЗГОН 101 РАКИТА 101 РАНИЛИСТ 101 РАШТАН 101 РЕН 101 РЕПУВ 102 РОГАЧ 102 РОГОЗ 103 РОТКВА 103 РУЖА 103 РУЗМАРИН 104 РУЈ 105 РУТА 105 СЕЛ
У Славонији верују да је г. дрво »вражје«, док су друга дрвета (топола, храст, јасен, врба, ракита, леска) виловна (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Али има докумената по којима изгледа да је г.
Када се изводи жива ватра, треба поред осталога понети једну д. (С. Тројановић, Ватра, 81). »Ракита која рађа д.« је адінатон ‹= што не може бити› у народној поезији (СЕЗ, 16, 353).
Разгон. Лек од главобоље (привија се с пеленом, ЖСС, 314). Привија се на рану кад се подљути (СЕЗ, 48, 542). РАКИТА Пурпур- (Рот-) Wеіде ‹= Салwеіде› (ѕалиx цапреа). Ракита. На р.
Привија се на рану кад се подљути (СЕЗ, 48, 542). РАКИТА Пурпур- (Рот-) Wеіде ‹= Салwеіде› (ѕалиx цапреа). Ракита. На р. гране радо седају виле, јер на то дрвеће ђаволи не смеју (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Р.
Вода у којој су кувани р. и першун лек од трипера (СЕЗ, 14, 236). »Ракита која рађа дуњама« (немогућност, у народној песми, СЕЗ, 16, 353). РАНИЛИСТ Бетоніе (бетоніца).
Код Поповаца струком р. са три класа заштићује се млеко од вештица (СЕЗ, 65, 1952, 255). Ракита. У Лесковачкој Морави, кад кум ошиша дете, коса се ставља на р.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Послије коприва дођоше на ред врбаци и запуштени углови око ријечних окука пуни високе травуљине, ракита и дивље лозе. Ту се ваљало пробијати силом као кроз афричке џунгле и саване.