Употреба речи ракичка у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

И Текла хоће то да види. А свему је томе крива она луда Ракичка, у Вуковару, рођака његове жене, која је проста, али богата, па ће све његовој ћери оставити.

У фамилији Деспотович се зна да је Евдокија готова на све. Кад нешто науми, удара главом о зид. Њена тетка Ракичка, у Вуковару, где гуске гачу на улици, каже да је Евдокија ајмана! Учиниће од себе нешто о чему ће имати да се прича.

Босоного, девојче – са уснама црним од дудиња. Њу је њена теја, Ракичка, у Вуковару, успављивала, још увек, причама, о Настрадин хоџи, и дечјим бајкама.

Евдокија – коју је Ракичка звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене

У великом стиду – који је свака жена, пред мушкарцем, па и најближим, у то доба, осећала, или глумила – Ракичка је рекла свом брату да долази у његову кућу, да Евдокију уда. Дошло јој је било време.

у Будим, из Вуковара, пуног гусака – била је невина и није знала тачно, ни органе свог тела, иако је њена тетка, Ракичка, сад, са прича о медведу и лији, била прешла на приче о браку, о порођајима, и загрљајима, у бајкама, у шумама, где су

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности