Црњански, Милош - Сеобе 2
Пешич се на том путу разболео, па се вратио. Из Бечеја пође капетан Сава Ракишич. Из Мохола лајтнант Неда Маркович. Он се на путу оженио, отео туђу заручницу, која се породила, пре времена, у Кијеву.
Те исељенике био је уписао капетан Сава Ракишич. А тај сухоњави, мрки, увек намрштени официр био је, тих дана, остао удовац, са седморо деце, и није радо пошао.
на клизави пут исељенички, викали су, не само аустријске војене власти, већ и сербски трговци, занатлије и попови. Ракишич, међутим, није попуштао.
Викао је: „Шта ће гоље, голићи, у Росији?“ Због неких денунцијација, Ракишич је арестиран, и у Токају. Најзад је пуштен, и стигао, некако, пред нову годину, у Кијев, смрзнут, завејан, са
Био је, међутим, лепо примљен, у Кијеву. Оберкомандант у Кијеву, Костјурин, наредио је да се саслушају, не само Ракишич, и лајтнанти, него чак и воктмајстери.
При крају пролећа, затим, Ракишич је добио одштету, за све, што је његов транспорт претрпео. Одређено им је и земљиште, куд ће их населити.
Занимљиво је да ни транспорт, који је из Кањиже Петар Бојанац довео, а Ракишич, у Кијеву, преузео, није добро прошао. Ти људи су насељени брзо и земља им је била додељена, већ у фебруару, на Донецу.
Међутим, некако се после рашчуло да је у Кањижи владала куга. Власти су на то похватали све те исељенике, које је Ракишич био преузео, и послали их чак на грузинску границу.
Узалуд је, после, Ракишич доказивао да је куге, можда, било у Новој Кањижи, а да су ти људи из Старе Кањиже, која је лепо и уредно трговиште на
Кад их је Ракишич опет вратио, имао је, преосталих, седморицу. Тражио је да га преместе, на татарску границу. Сасвим је другаче, опет,