Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.
Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија! Пред пашина мајка ће се не стиди! Тиосав искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали!
количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда из које се пије ракија (1 дл) полоканица — мера зе тачност (половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра —
којешта шафољић — дрвена посуда за течност шенлук — весеље праћено пуцањем из пушака шмук — накит шома — слаба ракија шпаг — џеп шпиритуља — ракија од разводњеног шпиритуса шпитаљ — болница шунегле (шен-англе) — фигура из кадрила;
за течност шенлук — весеље праћено пуцањем из пушака шмук — накит шома — слаба ракија шпаг — џеп шпиритуља — ракија од разводњеног шпиритуса шпитаљ — болница шунегле (шен-англе) — фигура из кадрила; ексери за поткивање ципела шут —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима. И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу. Ниједана кућа без тих пића није била.
Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође. Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута
Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... — Хе-хе-хе!... — смејао се Иван.
— Није ми добро... Ишао бих кући. — Сједи, одмори се... И Крушка заиска мало ракије, те му даде... Ракија га поткрепи. — Ама, вјере ти, шта ти би? — Не знам. — Је л̓ ти још који пут долазило? — Никад. — О, брате!
— Добро! — рекоше ови. — Дијете!... Дај-де још ракије! — викаше Алекса. И Мара им донесе опет пуну чутуру. Ракија отвори разговор. Отпочеше приче и шале као из рукава. Наравно да је ту Заврзан био победилац.
на ралици, плугу, коси ручаница — доба ручка, подне сампас — безбрижно сатљик — стаклена бочица из које се пије ракија севап — добро дело, награда за добро дело сербез — слободно, безбрижно силај (силав) — појас за оружје синија —
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
лицу беше нестало нестрпљења, и глупа веселост леваше из очију на које, по изразу мојих земљака, већ почињаше цурити ракија. — Какав је то коњ, управо кобила! Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео!
— То је оно што ја кажем: ако нису мухе, а оно је иње! Ноге се мрзну, а очи сузе. Већ ни ракија не може да загреје срца, и ти се нестрпљиво осврћеш, нећеш ли где угледати кућу и домаћина који воли госта.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.
Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је То честита ракија?! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица...
Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је То честита ракија?! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!...
це; јербо то је моја сладост, мој балсум! Ракија је једна моја сладост, кáсти. А је л’вама онако мало ’ладно, снаја!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме. — Ал’ је ово добра ракија! Дакле, сад збогом! ’Вала! Дабогда срећно! Мати уђе у собу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је била јетрва његове мајке. Ову чутурицу, Петро, подај пријатељу Гаврилу! Ракија је љута, лепа! Није комова, какву он има. Нека носи за појасом и пине кад се умори!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље! Састављен за столом, чита се на зиду крчме. Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије. Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића). Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица.
јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и здраво) и ракија — од пића.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
скупља пића, вискије и коњаке, које су му доносили пацијенти, а уместо тога, на столу се све чешће налазила обична ракија брља.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Ниџина ракија) Обиље тих, посебних знања, ширина и проживљеност обавештења чине Ћопића једним од најбољих познавалаца нашег народног
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту долази разноврсна публика. И отмена, која зна шта је добро пиће, и сиромашнија, којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе — искрено признаје Сава и диже се да пође.
Дође тако једном на ред и мјесец. Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ. Душу дало за мене!
Гдје је друштва, ту се нешто и потроши, нађе се чашица ракије, макар оне укопне, а опет, гдје ракија замирише, ту ти се часком створи и дједов „брат Сава“, стара лоповска перјаница од камене Лике.
и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена. Да није свети Вратоломије, бог ти га помогао?
убрзо с поклоном: до врха пуна литарска боца замотана у његов стари вјенчани пешкир, као што је и био ред да се чува ракија спремљена за покој душе.
Здесна је шкорави каплар Јово, а слијева помоћни жандарм, Ђурајица Рашула. Пред њима је ракија, бокал с водом и отворена школска свеска.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Чекај, да ја то мало пробистрим. Седи ти овде, овде ти је, ево, ракија, овде ораси, причекај мало. Слободно се послужи. Раскомоти се. Ја ћу за моменат.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
не слушају шта их грди, навикле се, па га само пецкају и дирају, а он само муља, виче и трчкара час ка трешњама где је ракија, час на пут да обиђе свога коња, који чекајући на товар пасе суху траву по јендеку. — А, господинче, — предусрете ме.
Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као неке трупине.
— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. Мита поче да пије, гута. Грло му је пуцало. — Ох! — одахну. Ракија га загреја, оснажи. Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: — Тоне мој ... — поче да му тепа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Бака пристаде, даде им вечеру и поведе их у подрум, ђе је стајало 'ајдучко месо, вино, ракија и друго. У нека доба ноћи ето ти тријес' 'ајдука са својим богатим плијеном — пјевају, пуцају из пушака, веселе се е
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Подржи, Боже, бруј над животом! (Нека ми свирне црна хартија музиком рала што шкрипи чотом!) Љетују бачве - жути ракија. Преписном књигом руменак трне. уз фрулу ћука шушне мантија: монах Теодор разбије грне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ — а ја кришом погледам кроз прозор, да ме не изненади нека патрола аустријска. Куцало се чашама, ракија се разливала. Народ пева од среће.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија... Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Колико ти помогнеш нама, нека теби и твојима толико Бог помогне! МИЛУН: Гордољива ти ова ракија! ГИНА: А ни ми ти нећемо остати дужни! МИЛУН: И није ти се добро укртила!
СОФИЈА: Само покушаваш да ме уплашиш! ДРОБАЦ: Ако ја лажем, погледај, не лажу руке! Вода неће, гас неће, ракија неће! СОФИЈА: Је ли могуће? ДРОБАЦ: Погледај какав траг остављам... СОФИЈА: Не прилази ми!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Врућина као у паклу, а осим свега, ракија воња и дави својом смрдљивом атмосфером. Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим улети свеж
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. — Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! А, селско кондроћефало?! — Ама шта је то било? — питају опет други.
— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... — Сас чес’ нема шала!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а
цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...
Магда се брзо врати и донесе. Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Спасоје. „Некате љуђи, пребродио сам ја све!“ прекиде сердар, па одмах викну: „Милице, камо та ракија већ!“ „Та ево је, тата!“ одговори Стане зачуђено, јер већ почела бјеше обређивати. Сви то видјеше осим њега.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А што ћу вам даље? Од Бога вам лијепо здравље!... 4 (ПРИ ПРВОЈ РАКИЈИ) Добра ракија а боља срећа данас и вазда, да бог да! Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили!
Од Бога вам лијепо здравље!... 4 (ПРИ ПРВОЈ РАКИЈИ) Добра ракија а боља срећа данас и вазда, да бог да! Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили!
(Језик) 2 (ПРЕДМЕТИ) 55 — Без коже уђе, с кожом изађе? (Хлеб у пећи) 56 — Бијесна куја лежи у ’растовом пању? (Ракија у храстовој бачви) 57 — Блесак, па блесак, / и у блеску огањ гори — / и у огњу човјек стоји?
(Огледало) 58 — Вода га запали, ватра га не спали? (Живи креч) 59 — Вода иде кроз воду, а воду не дотиче? (Ракија) 60 — Води иде, воде не пије? (Звоно на живинчету) 61 — Гвозден кер, пртен реп?
Шта ја знам што је? Ето, погледајте да не лажем: погача — колик орница, печенка — вол из плуга, вино и ракија, да се плива по њем у кориту, ако нема чуна! Ево и за чаушем...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
129. У једном брлогу дванаест назимаца лежи, а ниједан с краја није. 130. У једном суду и вино и ракија (па неће да се помијеша). 131. У мртвој кобили дроб говори. 132.
153. Точкови. 154. Витао. 155. Саонице. 156. Мачка и миш. 157. Крмећа сурла. 158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
венци сувих месечарки, венци риба, с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће да преснежи, мирише врућа ракија, а један облак над дудовима кипи! Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако!
ИКОНИЈА: А што кажеш да дижеш руке? СКИТНИЦА: Од Вукосаве? А и то ти је посебна прича! МИЛЕ: Оће ли скоро та ракија, мајку му? ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком! МИЛЕ: Кад кажем пиће, има да ми се донесе у моменту!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Рече ми да најпре нагнем. И у овом га радо послушам, видећи да ми срдечно | допушта. Прекрасна цариградска ракија с хиотском мастихом! Напије се и он, и ја спремим стакло.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
јер се смеје Тола, надничар, што је у његовој кући одрастао, његовим хлебом децу храни, његове су паре, његова је ракија, па су весели, а радовали би се да му разбојници смрскају главу.
Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће. Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим. да се кладимо даје мушко.
Носак ибрика је узан: споро, сувише споро и танким млазом увире ракија у ждрело, таваници окренуто. Жарачем разби носак.
Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице
Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе! Хоћу, као кад зрело грожђе берем. — Сви су му луди у кафани, и
У ребрастој чаши, заробљеној његовим кратким, затупастим прстима, жутела се ракија као истопљен дукат. Људи за столом, нагнути над чашама, грде владу, тврде сигурну победу Аћима на изборима, прете
Аћим Катић вас неће издати. Никада то није учинио. Неће ни сада — умуче, душник се прекинуо. Ракија подстакну храброст и угуши страх.
Она га прати очима, с победничким осмехом, док јој из нагнутог ибрика истиче ракија. Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило.
Косо заривено у гњецаво сивило. И као жалост што се ракија просипа. И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку. И као бежи што му је жена забранила да пије.
Аћим је написао тестамент. Њени лаки кораци пређоше му врхом срца. Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију. А снаге има за петнаестак корачаја до бачваре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево видите, сада, на овој зими, кад бих хтео да се огрејем чашицом љуте ракије, не смем то да чиним“. „Јер знате да ракија шкоди здрављу“. „А, не због тога“. „Него?“ „Што немам пара за то уживање“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Истом ће Еро: — Стога си ти петнаест манастира обишао јер је теби ракија драга. Ражљути се калуђер па остави Еру. ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ По Босни и Херцеговини обично
рахметли рахат — удобно, спокојно рахатлук — слаткиш; ракија рахметли — покојни рекавица — воденица реушити — успети, испасти за руком рупњак — житна мера (пола мерице) рушпа
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Мучни су, буљугбаша, ови наши сабори: не зна ракија шта хоће кадија... Буљугбаша се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као
Цигани са дефовима и виолинама. Мушки се До вечере пила ракија, богато заложило, па окренуло старо вино, не из чаша и белића, но из правога меднога кондира од три старе оке.
Закамени, па само дај ракије!.. Богдана се уздржа, јер виде да га ракија још није потпуно освојила. Додаде му још неку чашу, и сама попи још једну па му пријатељски седе уз колено.
Краков, Станислав - КРИЛА
Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли. Мазге, које су чупкале осушену траву по камењару, искидале телефонску жицу.
Једна црна прилика пружила је нешто. Замириса ракија. Чу се како клокоће течност кроз засушено грло. Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он се обада, кочопери и срља, док сам не налети на какав куршум. Место храброст у срце, ракија улива помућеност у главу и мрак у очи. Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наточи ти мени, Мићане, једну чашу — вели Симеун — да ја видим каква је нова ракија, а за то... Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи.
Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај!
Он 'вамо учеван јест, ама није све ни у науци. Сјарни-де, Глишо, тај угарчић! — Јунаци моји, ја би' рекô да је томе ракија највише крива. — Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан.
— Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан. — Ракија, Мићане, ракија! Немој завијати.
— Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан. — Ракија, Мићане, ракија! Немој завијати.
(погрдно за босанско-херцеговачке муслимане) башибоз(л)ук — нередовна, недисциплинована турска војска башица — „прва ракија из казана кад се пече, прве нац“ башуна — јагњећа глава; главурда бели — заиста, одиста белћим — можда, ваљда
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308; 309; ГЗМ, 4, 164); такође и ракија у којој је потопљен с. плод и кичица (СЕЗ, 13, 1909, 376). Она је лек и од кашља и сипње (теј, ібід.
— Богу. У народној медицини т. се употребљује прилично често. Ракија у коју је (поред другога) метнут т. пије се од јехтике (СЕЗ, 14, 219), и поквареног стомака (СЕЗ, 19, 225).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус. Прохор Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи
Димитријево чело се мало набрало. Завртео је главом као да не верује да то из здепастог Доротејевог плашила тече ракија. Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо. Подигао је веђе, оборио поглед и журно отишао некуд, не проговоривши ни речи.
После тих двадесетак корака, одједном је рекао да му се пије ракија, сишао, узео од Матије бардак и накренуо. И Матија је схватио због чега сам потиштен, и кад је на њега дошао ред,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нешто од тога страха било је у њему урођено, а опомињао га је и лекар, јер је много волео и пио ракију. Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино сито.
Пронашао је да му ракија добро чини, отера му напад. Наредио је да кандила горе стално. Претворио је једну собу у музејчић, повешао иконе, и
Мији је на одмору позлило, повраћао је, и осетила се ракија. Тог истог јутра Кода није дошла у школу; поручили су њени по деци из суседства да су у Коду заболеле очи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако у уста улази погача, па улази ракија, па улази јагње са ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде печено.
Бура је и даље трајала, кроз општу ларму чуле су се погдекад речи дрва, Роса, ракија, а, по свему судећи, изгледа да је и онај глобус слазио са директоровог ормана и узимао учешће у објашњењима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
путаца: свако пуце од по литру злата, под гр'оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме,
Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара: папучама пију вино ладно, а за моје здравље намењују, а тебека жива сарањују, сарањују, за
Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо! За нас није вика ни скакање, већ је за нас вино и ракија, и господство, да господујемо, мудра памет, да паметујемо; у мен' има и млађи војвода, који би се ради поиграти, своме
Њему вели Ђерзелез Алија: „Залуду ти, побратиме драги! Залуду ти вино и ракија, кад не имаш крчмарице младе да нам служи вино и ракију, те немамо шале ни маскаре“.
путаца: свако пуце од по литру злата, под гр̓оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, — жуте му се ноге до
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Хм, а овај овдје, па то је главом Стриц. Познајем ове дугачке ноге. XXИ Пљуска се ракија у зеленкастој боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на
—А ја ћу се наоружати боцом добре ракије — јави се пољар Лијан. — Гле, шта ће ти то? — зачуди се кнез. — Ракија није никакво оружје. — Како да није — повика Лијан. — Знаш како су Босанци у рату говорили: „Док је рума, биће штурма!
— Хе-хе, мој драги, ипак си нешто заборавио — завреча пољар. — Камо ти ракија за нас, честите старце. — Ту је и ракија — намигну дјед. — Ево је.
— Хе-хе, мој драги, ипак си нешто заборавио — завреча пољар. — Камо ти ракија за нас, честите старце. — Ту је и ракија — намигну дјед. — Ево је. Старина завуче руку у џеп од чакшира дубок скоро до кољена и отуд извуче пуну пунцату боцу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
што је благословено а ла франга — по европски алис — управо, баш алиш-вериш — добитак трговањем амберија — мирисна ракија анасана — до врага арам — проклетство аргатка — радница арч — трошак аскер — војник асли — сасвим атлас — врста
скривати лагиран — лакиран лацкати — ласкати лезет — укус лошотија — рђав тип мангал — суд за жеравицу мастика — ракија махсуз — нарочито мезулџијски — поштански мерак — жудња мераклија — љубитељ мердивен — лестве мерџан-атеш — жар,