Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...“ Нато је сасвим жалостиво ућутао; пили смо ракије, али нисмо ништа проговорили.
Живко га само погледа, али не рече ни речи; диже се, оде у ћилер, па наточи сам себи ракије. „Срам те било“, рече калуђер, „пијаницо! Сад, кад је време радњи, џанум, ти пијеш, као да немаш куће, мајке и жене!
— Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... Милисав извади из недара једну пљоску ракије, па је мете пред учитеља на асуру.
Ко зна, можда се добри старац и зажелео наше комовице? Учитеља је његова похода јако обрадовала, јер осим ракије волео је и свога бившег ученика. — О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лифландски сељани, ако су и луторани, из обичаја носе браду. Ако га упиташ зашто, а он каже право: „Волим се напити ракије за оно што бих дао за бријање”. А наш Ердељан вели: „О лас јака коља, к нум фаче нимик”.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Везир даде војсци ракије и вина на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне
И хоћу да понесеш јоште 2000 ока ракије: кад пођемо Дрину газити, да сваком Србину по оку ракије дадеш да попије.” — Мој отац морао је на то пристати, дође у
И хоћу да понесеш јоште 2000 ока ракије: кад пођемо Дрину газити, да сваком Србину по оку ракије дадеш да попије.” — Мој отац морао је на то пристати, дође у кнежину и спреми војску за одређени рок.
Аганлија одмара војску, прави план и казује како ће Србима дати по оку ракије, да они напред газе на броду, а коњик да иде за њима.
Ви видите онај Осат: све су оно готово турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће бити брбат, а то неће ни
„Е хајдете сада на конаке своје, пак сабаиле ујутру ви Турци азур коње; а ти Алекса рано сваком Србину подај по оку ракије, пак ћемо на газ преко Дрине”. Они на то сви се поклоне, а опет једнако стоје, неће да одлазе, а сви ћуте.
и саме сузе залише — не мога̓ се ракије напити. Спусти̓ чутурицу покрај његова колена, уста̓ — а он само погледа — и одо̓ под једну шљиву, набијем џубе на
да је Јаков Ненадовић у Совету напунио два бурета најважнији̓ писама, и на Забрежје, да се у Цесарију претуре, уместо ракије, послао; и да је њему — Андрији — заповедио, те Совет запалио, да не би Турци важна још писма затекли; и да су Турци
Пошље два момка у Бранковину моме стрицу Јакову и кмету Глиши Павићу, да му приправе једно говече, вина и ракије и на 50 друга ̓лебац за ручак, иначе прети, да неће село на миру остати, „а ја ћу, вели, све платити у новцу”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.
А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!... За једним столом засела њих четворица; пред сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. — Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна.
— Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?... Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. — Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић.
Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. Марица изишла у градину, па нешто копа.
У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким по полић ракије. Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру.
— А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? Сима се узе смејати, па викну: — Механџија! Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части! И одмах се обре ока шљивовице пред њима.
Док ето ти и Среје. Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо?
— 'А'де, 'а'де, море! — салети га ћир Трпко, те сврати пред механу. Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија! Пред пашина мајка ће се не стиди!
Чим се ухвати сутон, а ћир Трпко поче истеривати госте из механе: »'А'де, 'а'де, море, кући! Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.« Људи се чуде шта му је сад наспело, па одлазе један по један.
Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели. Седоше за један сто, наручише полић ракије и запалише луле, а све се згледају и осмешкују један на другога. Кад момак принесе ракију, упита га Тиосав.
Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије. Често хоће и да се побије. Откако су га окметили — лепо човек побесне!...
Откад су људи дошли, а он још не излази из куће. У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. — Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. — Та оно.. знаш... чељад...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од вајкада били су у позајменици. Летину су сабирали један другом заједнички. Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.
Боле Други пут! — Ама реци ми: кога си још мислио завадити?... Шта си се уплашио? Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није!
Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти!
Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. По поздраву заседоше око ватре. Крушка рече те донеше ракије. А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. — Па, шта ми радиш, Иво?
— рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла. Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови.
И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. И док длан о длан, све је било под оружјем. Напише се још по једном ракије, па се кренуше... — Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. — И мени! — рече Ногић.
Дочекаше га тамо не може боље бити. Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже. Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: — Па, пријатељу, шта ми ради
— Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу. Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима... Лазар изиде за њим. — Чика Машо! — Ој, роде.
Гледај како је блијед. — Није ми добро... Ишао бих кући. — Сједи, одмори се... И Крушка заиска мало ракије, те му даде... Ракија га поткрепи. — Ама, вјере ти, шта ти би? — Не знам. — Је л̓ ти још који пут долазило?
— Зато сам и дошао у гору!... Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!... Бар сам му се осветио. Станко приђе дружини. — Нека се набави које јагње... Сутра су Петрове покладе — рече он.
стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.
скини то турско руво... — То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. — Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. И стадоше правити распоред борбе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Знам само једанпут да га је ударио што, точећи ракију, није добро заврнуо славину на петачци, па скоро аков ракије истекао. Иначе никад ни да га је кљуцнуо! Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта.
— Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце поцрне од дувана! Пи! Та ово некака шома. Парна! Пи, пи!
Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу.
Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом. — Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу!
— Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући!
— Српом! — Знам оче; а куда ћу прије? Знаш да сам инокосан. — А моба? — Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. — А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.
— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.
Сједили смо може бити једно по сахата. Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом. Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.
Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом. Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије. Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.
” Моја мати зна шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи. Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино. И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша да га прати до
— Па, домаћине — вели Нића — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?! Макар оне бећаруше. — Ама ти, Нићо, отоич рече да ти је »после ручка«? Зар после вина ракије?!
! Макар оне бећаруше. — Ама ти, Нићо, отоич рече да ти је »после ручка«? Зар после вина ракије?! — То је беамтерска форма, домаћине. А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића.
— шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином. — ’Ајде дај му и ракије — вели домаћин. Донели му и ракије. Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.
— ’Ајде дај му и ракије — вели домаћин. Донели му и ракије. Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина. — Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!
— ’Ајде дај му и ракије — вели домаћин. Донели му и ракије. Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина. — Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!
Пред њим стоји један фићок ракије. Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији.
— ’Ајде, донеси штогођ Пери — вели поп Спира — а можеш и мени. — Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу. — Одма’, таки!
— ’Ајде, донеси штогођ Пери — вели поп Спира — а можеш и мени. — Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу. — Одма’, таки!
— рече бојтар, па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па зато се и не циврам, него се и сам послужујем.
— Само да ви’ш комендије и белаја — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ! Отек’о јој, па је, к’о што видите, повезала вилицу.
— ропће овај нови »Јов« са чарде. — Изгорећеш, несрећо једна! Изгорећеш од те силне ракије. — Е, изгорећу! А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!... Ет’, тако!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И лаже: како се он разболео, па лежи болестан. А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије.
Просјаци, засићени, дају му тад од свог преосталог вина, ракије, да би га после мртва пијана оставили те да ту, на улазу, ничке лежи и ваља се до глухо доба ноћи...
Сви су га знали, а и волели га. Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено.
Они су морали сами да нагађају, описују му, а он је само или одрицао, или тврдио једнако бришући уста и гадећи се од ракије и отимајући се да иде. — А каква је та била коју си волео?... — продужавали су они да нагађају. — Је ли девојче...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зове их сутра на ручак, такође и Чекмеџијића. Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини. — Драго ми је особито . . . Изволите се послужити . . .
— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи. А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме. — Ал’ је ово добра ракија! Дакле, сад збогом! ’Вала! Дабогда срећно!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима.
Кад уђоше у кућу, а оно, заиста, његова мајка тамо. Велика ватра гори, а на веригама виси бакрачић пун ракије. А баба Гоша кутлачом спушта мед у котао и, чим се раствори, спушта други.
Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку! А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку!
Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!
При повратку, на путу, његова мати носаше неку шарену торбу, упртачу, а у тој торби знао је да носи погачу и чутуру ракије. То је била спремила мати његовог оца, а додала је по пар чарапа, оцу, мајци и браћи.
Видиш, весела била, да ти треба деци сваке године све више? Деда им је био наточио ракије и у другу чутуру, а баба додала погачу и повише колачића, који беху, у средини, бушни.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ПЕТА ГЛАВА Тражење — Шта каже сом — Пуна кола пуних џакова — Двије киле проса за три царевине — Киша од ракије — Мудри оглас и проглас Ујутру, кад се добро разданило, чича Тришо пође низ ријеку да тражи свога мачка.
На томе столу, кроз дуги низ година, било је попијено толико ракије да би се од ње могла начинити једна добра киша за читаву државу, окретати чичин млин читав мјесец дана, и још би
Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у помоћ и једну боцу ракије траварице и послије много знојења, уздисања, штуцања, зијевања и лупања по челу, саставише овакво писаније: ОГЛАС И
Ко ово двоје пронађе, добиће од чича-Трише пуну боцу брашна, а од крчмара Винка врећу ракије. Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље! Састављен за столом, чита се на зиду крчме.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке.
Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам. — Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. — Јер моћно вино?
Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају. Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Косову кум се позива погачом на коју се ставе шећер и кита босиљка, а поред тога дарује му се и боца ракије или вина.⁶¹ Мајка не учествује у самом обреду крштења који се обавља у цркви.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Скидају са њих травуљине и остатке пластичних кеса, чисте и нуде гутљај ракије из пљоске да дођу себи. Тада им се пружа ретка прилика да изблиза разгледају великоварошане, странце, уопште, особе
позвали, столови нису били онако обилато сервирани као у почетку — насули би му тањир чорбе у кухињи, додавали флашу ракије и чашу за воду, па чекали да се напије и проклињући отетура у ноћ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнежева мазга бјеше претоварена. Носила је: два велика мијеха далматинског вина, мјешчић бокељске ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац
Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун донесе скленицу ракије и чашу. — А сад да ти истумачим све — настави кнез.
Кнез му даде нафору, па је подијели и осталијема. Напише се ракије, па се Крцун опрости. Њих двојица сједоше за велики букови сто, који је био даље од огњишта, на коме бјеху искресана
бјеше диван, а на средини дугачак сто, покривен шареницом, на коме бјеше њеколико великих, четвртастијех скленица ракије: око стола дрвене јаке столице, а иза њих се наврстали ђаци; по стјенама њеколико слика руских царева и војсковођа; у
Ево се састаше готово сви главари Црне Горе и Брдâ, па не испише ни пола кантуначе ракије, а да сам је ставио пред четворицу калућера, које бих ја изабрао, од цијеле кантуначе не би досад ђавоље капи остануло.
пред свадбу дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за вез, двије боце ракије и један дукат. Пошто дарују дјевојку, пију са цијелијем браством. То се зове „свила“.
свакојем свату осам дана напријед кад ће бити свадба; сваки треба да донесе по пециво, а њихове жене по погачу и боцу ракије или вина.
Затијем извади танку стаклену цијев са љевком, заиска од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па, увукавши малко цијев у рану, стаде сипати ракију.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Да Бог дâ да се познамо и боље! ОТАЦ: Да Бог да! МАТИ: ДЕВОЈКА (младожењи): Изволте. МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем. ДЕВОЈКА: Али мало слатког. (Младожења узима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чашица чисте ракије насликана је, на пример, овако: Трепти у тој ребрастој чашици читава једна година, радна, марљиво урађена и склоњена
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад се понапише ракије, одоше кућама прије свитања. Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и
Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио .
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Толико заједно љеба изјести и ракије попити, па опет му његов побратим парипче. Е, е, Петраче, лијепо ти мене јутрос накраси.
грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“ (који то они?
Гдје је друштва, ту се нешто и потроши, нађе се чашица ракије, макар оне укопне, а опет, гдје ракија замирише, ту ти се часком створи и дједов „брат Сава“, стара лоповска перјаница
Од тога се читава кућа солила и дуванила, а Бедо пензионер добијао је сваког јутра чашу ракије и читав дан проводио у блаженом беуту, и не знајући у којој царевини живи ни чији крушац једе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије. И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером.
ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму. А кад је трезан, ради као црв. Што год му се нареди, он само ради и ћути.
— И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже. Ја му изнесох мало ракије. — Не, не, оку ми дај, оку! — И поче да узмиче. — После, Станојо. Сада је ово доста. Опићеш се, па нећеш знати.
На ивици гроба стајаше испијено стакло ракије, а до њега мотика и Станојин исцепан минтан. Нагох се гробу, али се брзо устрашено тргох натраг.
— А, господинче, — предусрете ме. — Камо чича-Марку ракије? Тако ли ти? Чекај, да ли ћу да ти играм на свадбу. Ућутках га дуваном и уђох у виноград.
Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан
Не беше просјака, Циганина, који, ако ништа не напроси, а он да не пође к њој, уверен да га код ње свакад чека чаша ракије, сир и ако је што преостало од ручка. Кажем: механа им за људе, а кућа за сиротињу. А пород им здрав, на очи кремен.
Као што рекох, дошао св. Арханђел, а они славе. Још пред вече дошао најстарији им син код нас, донео „пангур“ ракије и јабуку, да нас позове на „славу“ и вечеру.
А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа. Сем, кад је сувише принуде, ако испије чашу ракије, наздравивши коме. Вечерају. Почињу да се разузурују, минтане да откопчавају, колије свлаче, појасе попуштају.
На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина. Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу
Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.
— То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.
одговори: — Усуд вели: оца и матер не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.
она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима дâ.
Ја не смијем у град, јер нијесам им'о допуста него до синоћ, па ће ме казнити, него ти мени донеси овђе мало 'љеба и ракије, а за друго како ми бог да; само те молим да ме не прокажеш никоме.
Дај ти мени моју слободу, торбу 'љеба, буклију ракије и једну свиралу, па ћу ја без бриге свијет обилазити и свирећи добивати како ћу моћи лијепо преживјети.
— А шта то пијеш? — Ево, ракије; 'оћеш ли ти мало? — рече војник и пружи му буклију с ракијом, те се и непознати сит напи. — А шта то држиш у руци?
Идући тако кроз једну планину, нестане му и 'љеба и ракије, а огладнио к'о пас, а куће ниђе ни за лијека. Наједанпут угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би
— Него окле ти сад, војниче, овуда? На то јој војник исприча како му је нестало 'љеба и ракије: него ће, вели, скапати од глади, ако га она не напути на какву кућу. — А били ти служио? — запита га мачка.
— А били ти служио? — запита га мачка. — Би', зашто не би', — одговори војник — само ако има доста 'љеба и ракије. — 'Ајде са мном, — одговори мачка — тога ће ти бити коликогођ оћеш; а ни труда нећеш имати велика: ложићеш ми ватру
доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: — Господару, молим те, узајми ми котао ракијски, да нешто ракије испечем, а до данашњег дана донијећу ти га, и добити на њ талијер.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
се очи каткад за сведочанство узимале, пређе би се истина изнашла, него поред гдекоји сведока, којима је савест чашом ракије покривена. (Гласно): Ја не знам, комшо, од неког времена избегаваш моју кућу, канда смо богзна што помешали.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Богме лепо ради. СУЛТАНА: Сад и руке да каљам. СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице. Дед мало ракије. СУЛТАНА: Ја не пијем ракије! СРЕТА: Откад? СУЛТАНА: Откад ме је мати на несрећу родила. СРЕТА: Да шта пијеш?
СУЛТАНА: Сад и руке да каљам. СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице. Дед мало ракије. СУЛТАНА: Ја не пијем ракије! СРЕТА: Откад? СУЛТАНА: Откад ме је мати на несрећу родила. СРЕТА: Да шта пијеш? СУЛТАНА: Ја сам на кафу научена.
СРЕТА (замахне): Видиш ли ово? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. (Напије се ракије, пак се потом стресе.) СРЕТА: Је л’ да је боље него кафа? Пак ћеш данас опрати и собу. СУЛТАНА (ђипи): Шта?
СУЛТАНА: Ја сам ти пет стотина пути казала да је ово моја кућа. СРЕТА: Твоја кућа, јел, што има вина и ракије; чекај, свињећа мати, научићу ја тебе. (Замане.) Кући! СУЛТАНА: Јао, не дајте ме, не дајте ме!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кафаницама поред дрмова; наздрављам вашим колекцијама слика, вашем вискију до кога сте стигли путујући чак и од ракије „брље“, вашим енглеским травњацима, вама који не знате ни речи енглеског, вашим пластичним фонтанама, каминима и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
румен мирис испушта у дуванску маглицу (јекавицом настављам) - а ракијску стаклицу (као дукат, ћилибар) вијенац је ракије (прстен сребрн, мјехураст) расцвјетао пјенасто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох.
Уведоше ме свечано у кафану. На улазу ме запахну мирис вруће ракије. Читаве гомиле погача и сира створише се преда мном, још ми дадоше и пивску чашу пуну вруће ракије.
Читаве гомиле погача и сира створише се преда мном, још ми дадоше и пивску чашу пуну вруће ракије. Онда се диже један да ми наздрави. Народ га непрестано прекида узвицима: „Живела војска!
Онда, за срећна виђења, куцају се чашама, наздрављају и накрећу наискап. Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши...
Зар смо мало пута прижељкивали болест, па ни кијавица не хте на нас да наиђе! — Брајко мој, држ се само ракије, па се не бој — говорио нам је стари капетан Станојчић. — Не иду болести на нас. Од тога пате штабови. А и право је.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
па после нема ко да спреми, те се одучих. А сад... добро је, добро је!... Љубица наточи лепе ракије и поднесе му. — Хо, људи!... красота!... Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сијеците суво месо, а не мјерите, А ложите крупна дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш? ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!...
БЛАГОЈЕ: Сасвим сам ја трезан! Трезан ко звезда! ГИНА: Видим! БЛАГОЈЕ: Може крај мене да тече океан ракије! Нећу је више ни помирисати! ГИНА: Знам како нећеш! БЛАГОЈЕ: Никада више! ГИНА: Пливаћеш ти за оном флашом!
БЛАГОЈЕ: То нећеш доживети! ГИНА: Крпа остаје крпа! Ниси ти ништа друго, до једна обична крпа, жедна ракије! И та твоја цвећка од глумице! Моћи ће да те привија! Да те привија на своје живе ране!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.
Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође. Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку. Тако је већ неколико пута било. Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу.
— Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те. Ама вода што је, господине!
Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу. Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима
кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г.
— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала.
само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. »Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.
Нека гледа да је | од чистог брашна. А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошанку“ да пијем.
А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет, шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она
Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше. Сиђе готово сам.
И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи И доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се
И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова,
| Симка већ беше обучена и села у чело астала. Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка. Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.
Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући
— Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије? Стакло са ракијом, које су до тада његову од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке.
Па онда нека буде потпуно, цело! Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.
Софка натеже тестиче. Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже.
Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије. И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Састале се двије бановине: „Црна Гора и Приморје равно, па обје заједно не могаше исушити овлико ракије; а да сам ову боцу ставио пред двојицом смиренијех светогораца, шћаху је у оволико испити!
„Да речемо, није ти веле главу ломити, јер љеба и меса у кући је доста, а вина и ракије и осталијех потркушица, донијеће се из Приморја, ако је што у ћеси; ако си обеспарио, зајмиће ти наши, па да би што и
Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!... Попу најпрвоме!“ мигну сердар. Дјевојка му поднесе чашу ракије. Поп сад опет развезе на дуго и на широко здравицу.
“ Крупни глас сердарев чу се пред вратима. „Је ли нам гост здрав освануо? Како је? Добро јутро! Би ли он мало ракије сркнуо, сад прије но залаожимо? Шта ја знам, како је навикао!
„Па има студена меса бравијега, љеба и ракије. Ако би причекали можемо што и зготовити вруће“, одговори Јока. „Неће они то чекати, не!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4) ЗАКОПАНО БЛАГО 1 Где у земљи има закопанога блага, ту се често ноћу јавља пламен онакав какав је пламен од ракије кад гори.
Да му носим понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се драги налије. 4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде.
у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије. За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја.
Гајдашу, цркô од ракије, већ су ми уши од твога пискања и дудања оглушиле: на једно не чујем нимало, а на друго и што чујем, не хајем!
). Ево, кума донела и ардов вина и лагву цојке (ракије). — Богу на глас, нама на част! Потрудила се и старосватица, те довукла и на коњи и на волови, не би могли ни врапци
наш је), дош’о њетко и донио њешта: мрвицу круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да се гајдаш напије, а што остане, дат ћемо пустосватицам, не би ли се хале заситиле: куд год иду, жваћу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.
Она кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу
„То је све за то што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да да, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.
одговори: „Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.
одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да.
доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: „Господару, молим те, узајми ми котао ракијнски, да нешто ракије испечем, а до данашњега дана донијећу ти га и добити нањ талијер.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Аутомобили, дресови, беџови, аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори, крзно, чаша ракије, новине — погледај овог како чита! — фотеље, кревети, тенкови, војне трупе, кад боље погледаш, све су то мишје рупе!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) СОФИЈА (повлачи се, одлази у кујну). СВИРАЧИ (доле, кад је смотре, обрадовани): Снашке, газдарице, вина, ракије! СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу!
Одахне, хукне, тешко). СТОЈНА (ужурбана, примиче софру из угла, са боцом ракије, застругом сира, сељачким хлебом, тацном дувана и већ начињених цигарета, палидрецима и једном оглоданом кобилицом од
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
марјаш — монета у вредности 17 новчића (у Доситејево доба) мастер — мајстор, господин мастиха — мастика, врста ракије маутски — царински маћа — пега, мрља медик — лекар медически — лекарски међер — дакле медоточан — медених,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— О Исусе слатки, има ли још ко овакога дитета!? — узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије и понуди Кењу. А кнез се упути к њему, викнувши: — Дај крунаше одма! — Шта? Да вратим?...
Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави: — У име божје, а за добар почетак!
Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице. — Сад, нека ишчати молитву! — рече Бобан. — Какву молитву!? — запита фра-Тетка.
Добро ће бити, ако и ја не платим главом. Иђем одма да легнем. Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије. Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао! За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.
Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.
Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче... Сви се измакните, тако! — Та-ако! — рече најзад Брне. — Подај им, дите, ракије, па... јето, шта сте то били чули? — Да бог сачува! — рече Чагљина.
У почетку десетог часа „учинија би дванајс шетњâ“, како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестог учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у
Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром. По његову мјерењу и рачунању, уложио би времена на кретање 107 минута и крочио 4253 пута.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе мрзовољно отпоздрави, нареди да се рабаџијама угреје бакрач ракије, нека се налочу, нека сви поцркају! Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу,
Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности! Чујеш ли шта ти кажем? Налокао си се ракије, па спаваш. — деце ми моје, најбоље је кад немаш дуката. Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја...
приђе ближе прободен њеним несавитљивим погледом, не може ни рукама да замахне, а мора нешто да каже, па промуца; — Ракије! Симка се примаче ватри, зима кула кроз врата, у дебелом, густом, упреденом курјуку није јој хладно.
Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима. Попи неколико крупних гутљаја ракије и врати се до корита. Пази како намигује овај десни! Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети.
Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на. колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши. Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије.
Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од
Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака
Војске су ништа. деца су ништа. Странке су ништа. Жене су ништа... Очеви су ништа. Ви сте ништа! Ико, дај им ракије док не поцркају! Видиш ли да чуче око мене као кучићи? — Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице.
Жене јој више не пребацују пакосно да је нероткиња, да је Бог казнио због кривомерства њихових свиња, жита и ракије. А син, не син, већ синови, рађаће их она као зечица, биће богати и моћни.
Наложише велику ватру и из оближњих кућа донесоше неколико бакрача ракије. Пребројавали су се и проверавали ко није дошао, слали по неколицину да дотерају кукавицу што хоће да се сакрије а они
Беле магле над јабучаром увиру у очи и струје жилама. И дамари шапућу: родићеш. Ујутру, кад је Ђорђе с пуним ибриком ракије излазио из бачваре, она га ухвати за мишице и мирно, гледајући му у очи, рече: — Престани да се опијаш.
Она га прати очима, с победничким осмехом, док јој из нагнутог ибрика истиче ракија. Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако?“ „Јесте, боме. Ево видите, сада, на овој зими, кад бих хтео да се огрејем чашицом љуте ракије, не смем то да чиним“. „Јер знате да ракија шкоди здрављу“. „А, не због тога“. „Него?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па чак ни у Малом Мокром Лугу не можеш ни чокања ракије да нађеш, и ја морам сваку такву параду, као неку праву маларију, да одболујем, и три дана не могу као човек да се
А кавана се све више пуни, измешао се мирис и смрад од покислог сукна, обојака, ракије, дима и прашине, од кујне, од штале, од покисле псеће коже.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије. Тако му и проговори, оним обичним гласом: — А гле!... Ђурица!... Шта ћеш ту, бре?
— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!
Док тренеш... — одговори Митар. Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. — Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части.
И ми ћемо за тобом сви... Одједном му спаде тежина са груди. Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... — Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену.
Видиш како он лепо са њим! ... Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... — Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. — Не могу, ништа не могу... Спавај ! — одговара Ђурица, па опет леже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.
кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу
Сјутрадан пође везировић по своме обичају на мезар очев да чита дову, а мој ти слуга с ћасом ракије у јаглуку одмах те за њим полагачице, да га не види.
— То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.
— Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.
одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да.
Онда Турчин: — А море, а! То је пјесма! Хеј, механџија, дај му литру ракије. Слијепац, попивши литру ракије, опет почне гуђети и пјевати: — Ћера Туре Краљевића Марка.
Онда Турчин: — А море, а! То је пјесма! Хеј, механџија, дај му литру ракије. Слијепац, попивши литру ракије, опет почне гуђети и пјевати: — Ћера Туре Краљевића Марка. А Турчин: — Ћера, море, да!
доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: — Господару, молим те, узајми ми котао ракијнски да нешто ракије испечем, а до данашњега дана донијећу ти га, и добити на њ талијер.
чорбу с купусом и кромпиром; на бравину метни црљена лука; скувај питу од тикве и пошаљи нам добра шенична крува и оку ракије. Тако рекавши, узме једнога зеца, — с њим у торбу, па на орање. Он к орачима, све лијепо: — Мерхаба!
— на бравину нека нареже црљена лука, па нека скува питу од тикве, ама нека не заборави добра шенична крува и оку ракије. Тако рекавши, испусти зеца, а он бјеж̓ па у шуму.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
понуде да ми се одужи нисам прихватао, понудио ми је да, док живим, добијам о његовом трошку по две вруће шкотске ракије у Сенчери клубу. И ово сам одбио. Другог марта 1896.
Ћипико, Иво - Приповетке
Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе. Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу.
И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала!
Испије чашицу ракије и, љуто уцвијељен, пожури да своје достигне. Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему
Испред вароши, код крчме, дочека их Тома. Вели Илији: „Сврнимо да попијемо чашу ракије”, а мисли на превару да га намами и опије, а платио би и онако све Павао.
дошао њој на виђење. Може он и без ње! Али ипак нешто га копкаше да затражи дозволу да купи мало ракије, па да јој је криомице донесе, а ни речи јој не рекне; и размишљаше дуго о томе, док наједном махне главом и понос,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сви сте слободни Земљаци сме. Вије в туђина да печалите, и ја такец... Ракије да се напијеме, ама турски, а не каурски... Седите!...
Не воле они да јуре по сабору, но сваки покупио своју чељад и својту, изнео пециво и колаче, вина и ракије, па засео као сваки наопослени крштеник.
Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије? — Што да не, ако је Бог дао, Богдана!... То ми закон не забрањује... Е, Вино и крметину само не спомињи...
Дај донеси да попијемо по коју!... Богдана брзо донесе из хижине пун велики врч добре старе ракије са заденутим струком осушена стара босиљка у грлићу.
— Зажелио сам се ракије. Богдана. Нијесам је до вечерас окусио откако сам из куће оно изишао. Нијесам могао да се наканим: било ме стид...
— Што си учинио ту бруку!... Са собом, с кућом, с ђететом, да довијека останеш као уклин у народу... Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!...
Са собом, с кућом, с ђететом, да довијека останеш као уклин у народу... Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!...
Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!... — Није та, Милоје, не!.. Но ћеш ме послушати. Било што било. Бог ће опростити.
Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!.. Богдана се уздржа, јер виде да га ракија још није потпуно освојила.
Али се Милојеве груди напунише ваздуха, очи закрвавише и зуби зашкргуташе. И од ракије и од новога осењавања. Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену
— И вечеру, побратиме!.. И то добру!.. Но прије свега ја сам поп и Србин, а ти домаћин и слуга оџака и образа: ракије одмах да повратим душу!.. — Колико хоћеш само да сиђемо доле у кућу.
— ређали су се њихови поз– драви са бацаним му цигаретама, докле се пред њим не начини читава гомила. Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука.
Краков, Станислав - КРИЛА
Испребијани кмет се дигао са овчје коже, и уз сузе је поднео хлеб ослободиоцу. Мија је потражио од њега ракије. Рекао је да буде што љућа. у дворишту срушене куће прикупљали су заробљене.
Отресли су црвену прашину са ње. Војници су говорили да сви блудници гину од куршума. Мија је већ пио ракије. Помиловао је девојку, не по коси, — била је пуна земље, — него по бедрима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи... Хајд’, брале, Уклон’ се мало од те провале, Док ниси главе тврдим теменом У вечној ноћи нашô
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Не иска ми срце да јем — тако се једнако одговарао, а пошто је попио З—4 чашице ракије, те тиме ублажио онај сувишан бол који је испијао сузе у оку и није им дао тећи, он се обли у сузама и плакао је дуго,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не гледе лепоту, ни што је прилика, Већ колико има виноград мотика, Каца и казана, ракије и вина, Колико акова у подруму има.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наби, вели, ту шкрљачину, обуци кабаницу, припаши сабљетину, узјаши ата, а већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...“ — Што не наточиш чојеку чашу ракије, Мићане?! — набрекну један на котлара.
“ — Што не наточиш чојеку чашу ракије, Мићане?! — набрекну један на котлара. — Видиш, стегло се чојеку грло, па не мере да приповиједа.
Симеун искапи на душак. — Ђе оно стадо' ја? — 'Нође: „А већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...“ — исправи га котлар. — Да!
“ — исправи га котлар. — Да! — „А већ, вели, не гине ти оку двије ракије попити, па онда кô каква швапска гереналина међу Мајданце, те чини, каже, како те памет твоја учи!
Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити.
— Симеуне, зове те отац Сопронија — долетје ђаче. — Теби је, Мићане, рекô да му у 'вај ардовић улијеш ракије, ама добре... Игуман ти је прикричио да добро припазиш, јер би, вели, могла оклен виданција трнапити...
Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије!
Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије! У цијелој намастирској нурији само је те јесени у Гавре Брадаре пекô кот'о.
— ако Симеун није досада попио толико ракије да би се на њој, кад би се пуштила кроз бадањ, могло самлети двадесет улчека сирове зоби!
Буди мене миран!“ Мићан им, и њему и оцу Сопронији, наточи по чашу ракије. Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с Асан-бегом Чеком.
Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало ослободи и прибере. — Пите, браћо и Србови моји!
Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и бранитељу ове наше свете ћабе!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ТАСА: А!... Господин-капетане!... ЈЕРОТИЈЕ: Немој ти мени „а, господин-капетане!” јер си ти, брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља.
Једна обична жена па крије своје тајне, а једна држава па да није кадра сакрити своје. И то због једног полића ракије. Ја, видиш, још нисам казао ову тајну својој жени, а ти је кажеш чаршији.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами.
шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је. Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 139); такође и бардак вруће замедљане ракије (жртва прецима! Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби (іб., 168). Исто тако, б.
Трешања с пролећа ваља окусити неколико, а не само једну, »јер ће се у противном од једне чаше ракије опити« (СЕЗ, 13, 416). Од т. дрвета не ваља ложити ватру »због врућице« (ГЗМ, 6, 672).
Ћипико, Иво - Пауци
Затим извади из торбе и неколико груда сира и скленицу ракије. Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се.
Ма нека и жене, родиће ми сина! А да, заправо, жена и није за друго!...— Па, напивши се ракије, преврну: — Је ли ти жао што немаш дјеце? Нероткиња си, штирка, а веле да су штирке љуће...
и суд је сада за нас бољи од њих! — опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој. Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?...
и остане их за сутра, а како се за њима слатко пије! ... Ујутро пако, прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...
Званице се љубе са попом Враном и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.
Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари. Код крчме на путу уставише се. — Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. — Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! — Хоћу ја, хоћу!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус.
За тили час би својим чељустима самлео пола печеног јагњета и уз то искапио пуну тикву јаке вратимљске ракије и поред свега тога остајао на ногама, као какав храст који одолева свим олујама.
Видели су у својој пустој уобразиљи своје одличнике ту одмах на столу међ чокањима ракије као дебеле беле црве с црним сјајним главама тек извађене из трулог дрвета.
или барем обесхрабрио саборишке акрепе, али он на моје упорно запиткивање одврати да је направио справу за печење ракије!
Разуме се да сам два дана непрестано обилазио око те, како Доротеј рече, справе за печење ракије, покушавајући да одгонетнем како ће, куда ће, истећи из ове паклене гужве бокатих лончина таква једна рајска текућина.
Најзад сам му рекао: „Доротеју, ако из овог твог дрекала потече једна једина кап ракије, носићу те као коњ на овим мојим грбавим леђима од зоре до подне куда год ти хтеднеш. Ако не потекне, носићеш ти мене.
Али то шапутање ракије која се ето рађа у оштром воњу и црвенкастој пени не забрињава овог грбавог ђавољег брабоњка, иако ће га прва њезина
Код другог се узврпољио, а треће је дочекао подигнутих обрва, баш онако као Доротејеву прву капљицу ракије. Помислио је ваљда да ћу ја цели дан доносити из шуме прободене свиње, па се изгубио некуд — да не гледа.
Ако ти се нос одвикао од људског воња па ће ти се у трбуху узбуркати мука од оштрих мириса Доротејевог биља и ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад не смрдиш
Нарезао бих ти у тањир сувога срнећега меса, наточио ти у чокањ Доротејеве ракије, лепо бисмо седели, грицкали жилаву и преслану срнетину, пијуцкали ракијицу, а напољу би за то време ромињала досадна
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо... Улази Стана носећи послужење од кафе и две мале чашице ракије. ХАЏИ РИСТА (Стани): А, Стано, љут сам на тебе! СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам.
(Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси). ХАЏИ РИСТА (стојећи испија кафу и узима чашицу ракије и спрам светлости, на зраку, гледа је. Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је.
Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је. ХАЏИ РИСТА (испија на душак и полази): Е, сад збогом.
(Циганима): Хајде бре! Шта се скањерате? САРОШ (Циганима): Заузимајте тамо места! (Кафеџији): Донеси им ракије. Улазе бегови. Испред сваког слуга, осветљавајући му пут, носи фењер.
РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело!
РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча. РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има. РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока. КАФЕЏИЈА Хоћу, хоћу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Под амбаром на слами смо пробали да играмо коло, али снаге за коло није било. Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина. Сви полегаше; а у мене ушла и нека радост и нека туга, па само сузе гутам.
кад су остали сами — дечко је за сада здрав, углавном, али можда не ваља што је отац његов заборавио у њему флашу ракије. Много ваздуха, телесно вежбање, и, касније, врло умерена храна, и, дакако, више но умерено, или никако, пиће алкохола.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
није, и после дугог разговора и про ет цонтра дишпутирања закључе да на провидјеније — судбине оставе, даду донети ракије и сркутајући чекау да се јело донесе. Њиово закљученије није на меканој даски основано било.
где се мете, бућка масло; (код Домановића) буре са водом за расхлађивање и кондензацију алкохолне паре при печењу ракије ТАКИ (покр.) — одмах, сместа ТАРОК (нем. Тароцк, из итал. тароццо) — врста карташке игре ТЕЧНОСТ — (фиг.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хлеб од храстове коре, сиротиња раја је чезнула за хлебом „бешкотом“, за дебелим овнујским месом, за чабровима вина и ракије, за жеженим златом.
на бијелу кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други косу брију, а трећи им нокте сарезују; донесе им вина и ракије и лијепе сваке ђаконије, показа им што учини Марко, па говори Милошу војводи: „Богом брате, војвода Милошу, пустите ми
бијела чадора, и на Стамбол он наметну намет: све на ноћцу по јалову овцу и фуруну леба бијелога, један чабар жежене ракије, по два чабра црвенога вина, и по једну лијепу ђевојку, те му служи црвенику вино, а ноћу јој б'јело лице љуби, дневи
Намјести ме ђегођ у механу, примакни ми вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога; да посједим неколико дана, казаћу ти кад сам за мејдана“.
бербера млада: један мије, други Марка брије, а трећи му нокте сарезује; намјести га у нову механу, примаче му вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога.
Па под Ђемом коња уватила, одведе га у механу билу, донесе му вина и ракије. Пије вино Брђанине Ђемо, а наздравља Краљевићу Марку, наздравља му, али му не даје.
“ Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње, те донеси вина и ракије“. Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице доње.
је порез ударио: све на двора по јалова овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар вина црвенога, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу, којано је скоро
порез на Солуна: све на двора по дебела овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар црвенике вина, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу.
Звао би те да се напијемо, немам овде вина ни ракије, а да си ме затекао, краљу, код Немеша, бана вршачкога, може бити да би се напили: већ сам с децом игру заметнуо, оди,
Ђерзелез-Алија, ти се налиј вина изобила, виноград је нама до чардака, имам доста у подруму вина, имам доста вина и ракије“. Њему вели Ђерзелез Алија: „Залуду ти, побратиме драги!
У отоци конак учинише, добре коње Турци изводаше, па им онда зопцу устакоше, па сједоше аге вечерати сира, љеба, ракије и вина и дебела меса овнујскога; полегоше санак боравити.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сад јој се више није чинио као планина. Каква планина! Па то је само један злоћуд мамуран чича, од ракије пропао, вјечито кисео и љут. Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме!
Једног дана он се упути сеоском кнезу, дебелом Ваљушку. Нађе га у крчми. Пошто поручише по чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не шаљу дјецу у школу. Погледај, ето ти списка.
Хм, хм, баш сам радознао. Штета што више немам уза се ракије да нешто паметно смислим н да подвалим овоме спавачу. Поћутао је мало, а онда се ипак одлучио: — Поранићу сутра
— И штитове су стари ратници са собом носили —додаде кнез. —А ја ћу се наоружати боцом добре ракије — јави се пољар Лијан. — Гле, шта ће ти то? — зачуди се кнез. — Ракија није никакво оружје.
— Гледај, па шта је ово данас? — жмирну старац — нијесам гуцнуо ни кап ракије, а већ по бреговима скитају некакве ђавоље корњаче, жбуње проходало, чуда се дешавају.
Све је спавало тврдим сном, јер се коморџијска братија, чувари муниције, била понапила неке опљачкане ракије. Разоружаше их за трен ока и све их нагураше у велику, „школску“колибу. — Сједите ту и да се нико макао није.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
најести се и напити, да кога не поканиш на своју софру на залогај хлеба, или да ком не пружиш чашу вина, или новац ракије.
О НЕПОТРЕБНОМ КИЊЕЊУ ТЕЛА Ако ли се ко хвали, јер не једе меса ни вина и ракије пије, што се о томе има чим дичити? Сотим од травоберчад нимало утекао није.
А чувати се много винопића, више ране ракије! У мудрости Соломоновој овако се пише: »Сине, отворај ти твоја уста божијим словима и о свему здраво и право суди.