Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То је чинила само да се нађе као у послу, а после је узела стакôце, па га допунила ракијом и метнула на астал. „Не треба, Маро“, рече отац. „Ми ћемо сад да идемо у мађистрат; него додајдер ми ону опаклију“.
Ферштандн?..“ После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!
питај ме, побратиме“, рече Живко, али даље не хте ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и понудио, ме је ракијом: „Пиј, Миладине, не знаш како је то добро пити!... Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео...
„Нека га говеда пасу зелено...“ После из једног јанџика извади пљоску с ракијом и понуди ме да пијем... Кад смо се напили, кренемо се на пут. Мајка његова тужно је гледала за нама... Сирота мати!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— вели Алекса. — Помаже бог! — Бог вас чуо! И младеж пође руци гостима. Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: — Па, како си, Мило?... Дао те бог видети! — Богу хвала! — Како на дому?
Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: — Чини ми се сад се нисам преварио. Сад је убијен. — Ко? — упита Крушка. — Станко. — Ти га убио?!
— Поздравио?... Хвала му! — И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... Жене понудише Деву ракијом. Он се мало напи, па се диже. — А куда?... — Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. — Ту су!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нећу баш ништа! Дакле, ватра се брзо опазила у магази. Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.
— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију, и принесе му послужавник с ракијом. — Е, вама већ не могу одбити — рече гост — али верујте да ово чиним преко принцима!
— шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином. — ’Ајде дај му и ракије — вели домаћин. Донели му и ракије.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Хоћеш воде?... — почеше они силом. Он напослетку пристаде. Механџија му донесе у чашу воде али помешане с ракијом. Он је узе и поче с неповерењем да загледа. — Вода, вода... — силом почеше сви да га уверавају те он испи.
— А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом? Он је једнако брисао уста, окретао се од њих али, већ угрејан ракијом, и муцао је. — Па... имао сам... Али даље ништа није хтео више.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
, — рече отац. — Драго ми је особито. — И нама особито. — Изволите сести. Сад се нуткају ракијом. Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи. Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад му Павле рече, само два‑три дана, старац се одобровољио. Понудио је Павла ракијом, а обећао му и вечеру, кад се Кумрија буде појавила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије. Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ни најмање није мешао себе са братом. Сам самцит, он је имао да добије ту жену без икакве везе ма са ким. Истрљан ракијом, спасен од воде и муља, чињаше му се да лебди над пожаром у тој широкој, земљаној пећи.
леђима ватри, грејао би се будан, у пролетњој ноћи, покушавајући, већ неколико дана, да излечи стомак глађу, вином и ракијом, заогрћући га овнујским кожама, по савету свога слуге.
Нагрнуше старци који се, изнемогли, зачас, изопијаше ракијом, и бабе које беху из ковчега извукле једну руку мртваца, лелечући и вриштећи, љубећи је.
ће се вратити с пролећа, идуће године, залупаше у бубње, засвираше и заиграше, уз дипле и зурле, и цело се село опи ракијом од дудиња, крстећи се и љубећи се, над широким поплавама и баруштинама, што су расле сваки дан, све више.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кратке раставке тијех разговора испуњаваше Милобруковић нудећи ракијом, а кад видје да се примако главни тренутак, узвикну: — Хвала богу, господару и господо, чуда једнога!
Сва тројица ћутке стигоше наврх поља, прије сунчаног огранка. Ту посједаше и поткријепише се ракијом. Јанко им рече: — Не трошите много ријечи, него се брзо погодите за размак и за то колико ће се пута гађати.
Милићевић, Вук - Беспуће
обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, испирајући ране ракијом. Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. — ’Ајде, жено, послужи ракијом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
виле из дјетињства: — Је ли паметније бити мјесечар или с миром сједити код своје куће, па кад загусти, тјешити се ракијом као мој стрикан?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она је онамо, иза винограда, при ватри, где заједно с комшиницама из суседних винограда пију кафу и нуде се ракијом. Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина.
Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима. Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. — Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
те рече господару од двора да ће он у њ преноћити и без икаква оружја, само да му напуни торбу 'љебом и буклију ракијом. Господар му даде све што је пит'о, и војник се затвори у двор.
— А шта то пијеш? — Ево, ракије; 'оћеш ли ти мало? — рече војник и пружи му буклију с ракијом, те се и непознати сит напи. — А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу. — Ево свирала, зар си ћорав!
је ту живио пет шест дана, па му се и ту живљење додија, те шести дан замоли свог господара да му напуни буклију ракијом и торбу 'љебом, а он ће — вели — њему поклонити његов дворац, јер му је — вели — додијало тако живљење.
Видећи господар да га је немогуће одвратити од намјере, напуни му торбу 'љебом и буклију ракијом, те војник отпутова весео из тога града, пијући и свирећи.
— Не бојим се ја, маце моја, тије твојије врагова! — рече војник — а ако ћеш ми напунити буклију ракијом и торбу 'љебом, и ако ћеш ме повести на мјесто ђе си ме и нашла, повољићу ти. Мачка то једва и дочека.
Мачка то једва и дочека. Напуни му буклију ракијом и торбу 'љебом, па га поведе на мјесто окле га је приватила и ту га остави.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам. СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.) Само ти мени млого говори. (Приступи к њој и гледи како ради.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Хљебна душа зиба се врх трпезе препуне, а класом се свинула над чинију с ракијом. - Сјен патосом, копрена (танко ли се опрела!) у прочељу синула. Шпорет ватру смирује. Трепти чаша тропера.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Народ пева од среће. Пошто ми одржаше два до три говора, увиђам, онако мало загрејан ракијом, да и ја треба нешто да кажем. Дигох се, па ми се учини као да летим. А пред очима ми све ружичасто и насмејано.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Имаће он тамо затворску рану! ГИНА: И ти си сигурно отац, разумећеш! Благоје, послужи човека ракијом! Колико ти помогнеш нама, нека теби и твојима толико Бог помогне! МИЛУН: Гордољива ти ова ракија!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта лажем море, зар није тако било?... — Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. — Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. — Ја сам први! — Јок, ја сам! — Нисте ниједан, ја сам.
А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе. Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СВИ: Доле влада! ДАНИЦА (унела је служавник са ракијом и стала у страну, очекујући крај говора те да послужи). МАРИНА (изашла је за њим и стала на праг од собе).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим. А шале, наравно, да су грубе биле.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом. Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном.
А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали да га он води, а у исто време и да пази на њ,
Кућа се испуни. Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом. Убрзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.
— Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије? Стакло са ракијом, које су до тада његову од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. — Имам, имам, газда!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ми смо баш код њега и ноћили, нас тројица“, одврати Саво. Ђакон сад почео бјеше послуживати ракијом. Сваки редом поче причати гдје је кога ноћ затекла и код кога је свратио. Владика је веома пажљиво слушао то.
Таман ђакон обредио ракијом и други пут, кад Перко Вукотић запита: „А, господине Саво, ђе ви је Вук Гувернадуровић, камо га?
Медик га је за неколико прегледао и запиткивао, па пошто нареди дјевојци да рањеника напоји разблаженом ракијом, крену с осталима опет пред кућу. „Стрико, ручак је готов“, рече му цура. „До мало ћу се врнути“, рече он и изађе.
“ одговори Пејо. „Но прије да сквасимо зло грло, још по једном. Дај, Стане, соколе послужи!“ Пошто се обредише ракијом, започе сердар из тиха, а све од почетка, како је удесио Јанка и прихватио га и шта је послије с њим било, па заврши:
Сад опет настаде кратка почивка, те се још једном обредише ракијом. Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети.
Кад тако братски подијелише шићар, узе Милић мјешчић с ракијом и наздрави дружини. Пошто се сви обредише, рећи ће Милић: „Ево дан наже, но да сахранимо мртву браћу, па да се иде...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Немате ви појма колики је то мозак и капацитет! СТАВРА: Шта би с том ракијом? ИКОНИЈА: Цмиљо, чујеш ваљда! Не могу да зинем од овог кутњака!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Слачајши друже, блажен онај час кад си ти к мени дошао!” Замоли ме да ако се како могу до канавета привући и стакло с ракијом извадити. „Могу то, како не би[х] могао!” Рече ми да најпре нагнем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.
Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале су дуње по дну ковчега, задруживала се стока како ће и више чобана
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — „А ја купих шећер да те частим слатком ракијом. За четвртог сина.“ Улица се стесни, кривудава линија ћерамида под снегом примаче му се до трепавица, и он, по калдрми
Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом. Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло.
— Колики је! Одакле се извуче, бога ти? Хајде, вуци, шта чекаш. Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати. — Од подне му није Добро. Зови сутра попа да му очита молитву.
Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на. колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши. Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом.
Леандер се нагнуо ка тамној коцки прозора, и он хоће напоље, и он је отрован врућом ракијом и поцрнео од вике. Ђорђе дуго буљи у изврнут шешир, бачен на шафољ с леандером, и чини му се да је неко из њега
Огњиште у грудима. Усијани оџак душника. Ње више нема у кући да га понуди ракијом. Шта он још чека. у подруму? Поново напуни уста зрнастим снегом.
заједљиво су напоменули да „газдарица штеди со“, Знала је да се Ђорђе из поља вратио и увукао у бачвару крај бурића с ракијом. Нећу му отићи. Неће га одвући у кревет, нека се већ једном отрује и умре. Лакше ће му бити.
Гледају се дуго. Испитивачки. — Шта се то мене тиче? — равнодушно рече Ђорђе, подиже ибрик и ракијом подави неисказане речи.
Старим путем се не лута и ноге га лако одвукоше међу буриће с ракијом. Руке и у мраку виде: брзо нађоше суд, песница разглави чеп и буре му весело понуди свој љути терет. Умрећеш, Ђорђе...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А, не због тога“. „Него?“ „Што немам пара за то уживање“. „Али Исак Њутн није, колико ми је познато, чезнуо за ракијом као ви“. „Није - на жалост!“ „Како кажете? - на жалост!“ „Ево како. Верујте, учени господине, мени неученом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. — У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо.
— Море, дај што било. Имамо посла. Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. — О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо?
Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво. Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ево, рецимо, да сам ја њега нашао онако у мојој кући, бога ми понудио би' га ракијом, кад би' имао, а шта би друго? Имам ја жену, па и ње ми је доста, нисам ја већ бијесан...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Затим дохвати врч с ракијом и наже не одмичући га све дотле докле му пијаном не испаде из руку и не разби се о преклад крај огњишта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Идемо дотле док не изгинемо. Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!... Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве. Када сам се вратио позвао сам водника и десетаре. Саопштио сам им.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У нама није једна крв! СТАНИША: И није! Син рођени ја сам Иван-бега, Ти копиле часа ћудљивога. — Свладан вином и ракијом Иво, У немоћи мушког моловања, Створио је размажено бепче Да се њиме кô лучетом малим Ћуд пакосне жене заиграва.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји. У Загорју када уочи славе домаћин послужи госте ракијом, они му даду ј. (БВ, б, 1891, 74). О Божићу људи се узајамно дарују јабукама (Беговић, 92).
, 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К. бере се на Крстовдан и са босиљком и чубром у води, даје породиљи да пије, да би се »раскрстила«
Пржена и самлевена и скувана, лек од срдобоље (ЖСС, 311; ЗНЖОЈС, 9, 52; СЕЗ, 16, 427; 434; 19, 216 — с пепелом и ракијом). Кад ко има ватру, меће му се (заједно са кромпирима, или лимуном, или ц.
Тејом од к., или ракијом у којој је к. била потопљена, лечи се грозница (ЖСС, 278; 280; СЕЗ, 13, 339; 14, 224; 16, 424; 19, 219; ГЗМ, 4, 148);
к. заједно са травом петопрстом (слезом) и ракијом (СЕЗ, 13, 358). М. к. је лек и од жутице (корен се кува у белом вину, СЕЗ, 14, 222), и гушобоље (облог од истуцаног
Важнија је обедна жртва, која се састоји у изузетно обилатом ручку, са вином или ракијом, и који обично носи на њиву домаћица лично, и том приликом благосиља (СЕЗ, 40, 332; 7 163; 32, 9).
младожења баци према тасту, проводаџија је баци под девојачке ноге, младожења је дохвати, ташта је поспе ракијом, и после тога та ј. иде по софри од руке до руке уз благослове младенцима (ибід., 443).
торбу са погачом, у невестиној кући износи се једна погача пред свекра и једна пред њеног оца — обе са сољу и вином и ракијом (»пресипањем соли узете са обе погаче, кроз невестин прстен, што чини сваки сват, симболички је представљено
Ћипико, Иво - Пауци
— Дај му робу, — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом! — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.
Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.
Марин ће одвратити вијенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом. Док се дохватио планине чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.
Дућански момци, ни надстојник Васо, не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му: , — Дошао је и на те ред, Раде!
надстојник Васо, не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе, већ ракијом накресан, вели му: , — Дошао је и на те ред, Раде!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј пијан јаше пијаног Димитрија и пијани Матија лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа плећка.
јаше пијаног Димитрија и пијани Матија лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа плећка.
Опио си нас ракијом и нахранио свињским печењем. Да ли су апиште на време утекле или смо и њихова ситна телашца облапорно прождрали?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Ташани): Ташано, вечерас доћи ћемо. Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Заједно с кочијашем скида госпа Нола котарице с јајима, зелени, живином, ракијом, брашном, сељачким пешкирима и ћебићима. У сваку руку дохвати по бутић, и преноси их до месарнице.
Није волела свога зета никако. И страшно се потресла кад је, тамо касније, видела како малог сина Јуличиног коњаком и ракијом враћају у живот.
Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино сито.
Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино сито.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и ракијом и господском сваком ђаконијом; па отиде у ризницу млада, изнесе му рухо Момчилово, Момчилово рухо и оружје.
товара љеба изломио и све јесте робљу разгодио; па изнесе вина и ракије, нарани их љебом бијелијем, а напоји вином и ракијом. Кад је Иван робље напојио, онда Иван коња посједнуо, па поведе све триста робиња, одведе их шеру Бијељини.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Камо твоје уши, камо твој нос? ХХ Лукави пољар Лијан мућкао је боцу с ракијом, потезао из ње, а затим би почео да мућка главом и да се домишља: — Гдје ли се то крију дјечаци, да ми је само знати?
— повика кнез Ваљушко и скочи на ноге. — Жива живцата истина баш као и то да ћеш ме ти сада частити ракијом. Кнез је почастио пољара шљивовицом и послао га у село да сазове све старатеље одбјеглих дјечака.
“1 Како бих иначе јуришао на она проклета спадала, не будем ли се поткријепио ракијом. Напад је био одређен већ за сутрашњи дан, пред сам ручак, јер се посигурно могло рачунати да ће читава дружина баш у
Навратио је и пољар Лијан, зачуђено избечио очи и по старој навици машио се за џеп у коме је некад носио боцу с ракијом. — Охо-хо, па ово је читаво домаћинство. Мањка вам само још ноћни чувар. Добро би било да и њега нађемо.
Опазише то чак и његови у кући, па га дјед упита зачуђено: — Часте ли вас то на курсу ракијом, кад си тако усвијетлио очима? Можда ти је каква цурица што год уврачала?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада. Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти.
Доста их се обједе или се ошика без мере ви нам и ракијом и злом и несрећном смрћу душегубном тамо одлази лише кога Бог не штеди.