Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ништа ми друго није ни требало. Што су ме прескакали с ракијском чашом, то ме нимало није жалостило. Поред мене је била букара пуна воде, па сам ја сам себе обилато частио,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још уцмека покојег неспретног пореског чиновника с пуном кућом дјеце, и испече жива или скуха у ракијском котлу, на тихој ватри, по којег среског начелника са златним ширитима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— гунђао је пољар пипајући четвероношке тунел пред собом — ух, али је овдје мрачно као у празном ракијском бурету. Еј, Мачак, има ли још дуго путовати кроз ову твоју пећину? Већ ме забољеше и леђа и кољена.