Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Код побратима, нисам ни свратио, него сам одсео у манастирској механи; онде попијем кафу и ракију, а међутим сам прегледао све манастирске зграде...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
што сељак пред туђим војскама на разна места, у подрум, иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам скривам, пола у нејасно, пола у
ракијаве и зејтињаве облоге, износе погачу, крушке из водњике, лубеницу из сандука зоби, из подрума доносе ракију, с тавана скидају буђаве шунке, сиреве пуне црва.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију. Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг.
Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише.
Било је већ близу поноћи. У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села. Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан.
Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд. Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим. Аја! Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.
Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак. — 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази, па да
Кад момак принесе ракију, упита га Тиосав. — А камо ти, море, газда? — Спава. — Зар до ова доба? — Није сву ноћ заспао.
испреже мркова, тури му једну руковет сена, па уђе у механу да попије она два гроша што су му учитељ и писар на ракију дали; а већ — ако затреба, моћи ће се још који рпош и од кирије открњити.
— У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. — А што, море? — упита кмет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку. — Мора се, Пурко!... — рече Страхиња и уздахну. Сви га погледаше мало зачуђено.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. — Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! — Хајде! — рече Суреп. — Деде, домаћине!
Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. — Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! — Хајде! — рече Суреп. — Деде, домаћине! Наређуј!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога Проку је најволео од свију момака. Знам само једанпут да га је ударио што, точећи ракију, није добро заврнуо славину на петачци, па скоро аков ракије истекао. Иначе никад ни да га је кљуцнуо!
Није трпео ни да се она што меша у трговину и у његова посла. Каже она једанпут: — Митре, што не даш Станоју ракију? Скоро ће и нова, па где ћеш је? А тек се он издрачи на њу: — Јеси ли ти гладна, или ти је чега мало?
Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за каву није богзна како марио...
Сметењаче! Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта! — рече створење глупо се смешећи. — Пијете ли ви ракију? — рече Благоје окренув се капетану. — Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди?
Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.
— Баш, бога ми! И сад ми га је жао — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију?! Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли? А, бога ми, данас, данас... — Е, тек штогођ!
— вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, попСпири у мањем, а Пери у већем стаклу. — А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.
— ’Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију, а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш да ћемо стићи, кад је такав пут? — Фала, господин-попо.
Бог вам за то платио. Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете. Стићете комотно још за вида у Ченеј. Платише бирташици ракију и вино.
— Па још за два сата пута стићете. Стићете комотно још за вида у Ченеј. Платише бирташици ракију и вино. Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.
и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи мамурлук.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
коме гробу, он би издалека почео да се глади, шмркће, кашље и стидљиво да заобилази око гроба, гледајући жељно у ракију, вино. Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап.
Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело гробље.
Једи, сељо... — И све што год је напросио ређа пред сељаке да једу. А сељаци ако му за то коју ракију плате — добро, ако не — не тражи. Само ни ту не остаје.
Хлеб је за просјаке. А Бекче просјак није! Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му. И тако од једне до друге куће, напије се.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте. — Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он би седео са њима, данима, пијући, лагано, ракију, и пушећи, у разговору. О свему и свачему. А они би затим одлазили, задовољно.
Нисам смела да му се окренем. У том дођоше и деда и оба његова ујака да пију медену ракију и сви му дадоше по неку ситну пару. А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да.
Породице су ишле фамилији, често, у посету. Окупљали су се о празницима уз вино и ракију. Жито се, при косидби, око њих, таласало.
А Гроздин је позвао Павла да седну пред кућу, за ракију, испод дудова. То није ишло, без претходног, Гроздиновог, сејања проса, читавом облаку пилића, голубова, врабаца,
Дуго се прао, пиркао, чешљао, мирисао, и облачио. Сав као у грозници пио је тог дана, обилно, и ракију. А да не би, на ракију, мирисао, испирао је уста, после, и мирисао зубе, каранфилчићем.
Сав као у грозници пио је тог дана, обилно, и ракију. А да не би, на ракију, мирисао, испирао је уста, после, и мирисао зубе, каранфилчићем. Био је готов са облачењем врло рано.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— прошапута сам за себе дебели крчмар, а онда гласно додаде: — Трећег сам послао по ракију. Сад ће се вратити. Чича Тришо баци пред свог магарца нарамак сијена, остави га с мачком у колима и крену у крчму
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад учинило како им с неба намигује мјесец, па су истрчали у двориште и стали да вичу: — Хеј ти, силази
— повика крчмар гледајући у прозорском стаклу слику мјесеца. — Брже унутра да нам не попије ракију! Загријани старци трком упадоше у крчму, али тамо од мјесеца ни трага.
Уосталом, шта било да било, носим га са собом. Ваљаће бар за ракију. Истог тренутка осјетих како се џак заједно са мном диже у ваздух.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице
Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада. Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије. После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.
Било је жена и стараца, који дотле изиђоше пред пук, носећи хлебове, ракију и пресвлаке, вриштећи и кукајући за мртвима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да се не би срушио, повукли смо га наниже и ускоро он заспа попут новорођенчета. Поново смо пили ракију. Месец су повремено заклањали облаци, па се текија претварала у велики мрачни бедем.
Нека. И док пије хладну ракију с домаћином, човек примећује да се по неком прећутном договору послови око ручка уиграно распоређују; жене постављају
Матавуљ, Симо - УСКОК
То ти, божја ти вјера, никад заборавити нећемо!... Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун донесе скленицу ракије и чашу.
од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па, увукавши малко цијев у рану, стаде сипати ракију. Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) Па кад идеш, иди људски. Врат исправи, шта си се погурила као баба. Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку. Ајде, шта си стала, иди облачи се. (Девојка пође.) Опет рамљеш? ДЕВОЈКА: Па шта ћу да радим?
УГЛЕД 6. ДЕВОЈКА (доноси на служавнику слатко и ракију и послужује ПРОВОДАЏИЈУ). ПРОВОДАЏИЈА: Добро здравље и срећу. Да Бог дâ да се познамо и боље! ОТАЦ: Да Бог да!
МЛАДОЖЕЊА: Ја управо нисам стао за новцима, нешто сам дао и под интерес, а уложио сам и у ракију; него сам добио вољу да начиним једну воденицу, па би ми баш сад требало.
Милићевић, Вук - Беспуће
главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију. Он је чекао док се назове коњи, пио рђаво пиво и био изубијан причањем крчмара и крчмарица. .
Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао
Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести. И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.
Он га уведе у собу и изнесе ракију. Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима,
да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан
Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се они што траже ракију; већ пола шест, а његовог Марјана никако! Газда Радисаву се само кува.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули“ па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади.
Да коњи пију ракију, хајде де. Ја се мотам око њих двојице, више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најзад толико
— То тебе не буди брига — отреса се самарџија. — Ти само сједи под том твојом колницом и пеци ракију, а нас двојица знамо свој посао.
пару, пребројао се калајџија, нешто набацио и дјед Раде, елем: обувај, Бранчило, опанке, боцу у шаке па у бирцуз, по ракију. Отпирио сам као заобадан, а натраг дотутњао ознојен и срећан.
— њакну самарџија. — Дедер брзо устај и тражи ону своју укопну ракију, нема теби још задуго пута на онај свијет. Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће.
те незамјенљиве чудесне ноћи, дјед је, жив живцат, заједно с најбољим достовима, у здрављу и весељу попио своју укопну ракију.
Позвале га жене, све с образом и с поштењем, да им помогне пећи ракију, а он тако...комшилук свој. Чуло се то надалеко, распричало.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте. Била је поносна, повучена.
јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем! — — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра?
— Не, не! ... Оку, Миле, оку! ... Ох! Изнесох му пуну оканицу. Узе стакло, погледа га наспрам сунца, продрмуса ракију, брк му се насмеши, па наже и испи до пола. — Ах! — И стресе се. Затим узе мотику и оде.
Задигао главу, пригрлио корпу грожђа што је на просио и коју ће сад продати у чаршији за ракију. Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева.
(Њу је после општина морала силом да уда, јер кад се с њом нађу, онда забораве и ручак, вечеру и ноћ. До зоре пију ракију, ките је и облажу новцем, своје жене бију и терају из куће ради ње.) Учас се све променило.
Али узалуд кад никога нема да га угостимо и дочекамо. Што је долазило, то дошло изјутра, на ракију, као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не заседа и не пије тако
Што је долазило, то дошло изјутра, на ракију, као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не заседа и не пије тако много. А ми не бисмо штедили.
Мајка, сирота, клецајући од среће, и њима, Циганима, даје, не из чаше, већ из стаклета, сву ракију, и нуди их, даје им меса, хлеба, а они што не поједу гурају у пазухе или појасеве. — Злато, сестро слатка. Немој.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.
— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију, као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува.
Сад се мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, па му рече: — Шта је то ортаче? А овај му одговори: — Печем ракију, побратиме!
А овај му одговори: — Печем ракију, побратиме! Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу.
Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да
Ишао је од куће до куће, од града до града и свирио, те тиме зарађив'о себи 'љеб и ракију (а другога ничега није ни окуш'о).
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши. Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него мутну воду.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Али то мора да буде. СУЛТАНА: Еј, тешко си га мени! (Пољуби га.) У, како смрди на дуван и ракију! СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили. СУЛТАНА (пође.) СРЕТА: Куда ћеш? СУЛТАНА: Да радим. СРЕТА: Тако!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
расту, заљубљују се и удају, а њихови матори нису у стању да им пруже ништа више сем оног идиотског сервиса за ракију од кристала, купљеног на некој распродаји.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Пролајале кокоши, пас на леглу проквоче. Скикне коњче с корита и помије полоче. У качари волови пију жежен-ракију. Бубња прасац трогодац у чамову баскију.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
слеп, упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда Триша задуван хуче, ракију стару из боце суче.
Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије. Ракију пиће и лумповаће са Влашићима, са седам браће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје равнотежа између унутра и споља и свака је личност вредна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Знам, знам, само мало друкчије. Ја, када се нађем у висини батерије, за мене рат престаје... Посилни, дајдер ону ракију... Ето тако, једино освежавајуће и окрепљујуће средство у рову... Охо-хо! Дедер, наредниче, натегни...
Него, намучисте се и ви због мене... Ред је да вас почастим. Хајде, натегните ову ракију, да се мало загрејете. Опет се поздрависмо и остависмо несрећног командира да се мучи, извлачећи батерију узбрдо.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Ко шта? БЛАГОЈЕ: ...ко соба у коју су унели љубичице! ГИНА: Не треба ти да пијеш ни бозу, акамоли ракију! СИМКА: Како ти мушкарци уопште немају критеријум! ГИНА: Само нека је ново, и нек је туђе!
ГИНА: Ово ти је да имаш за кафану! МИЛУН: То је, бре, опасно! ГИНА: И немој да заборавиш ову ракију, то је за тебе! Мирише као амброзија! МИЛУН: Могли сте да ми натоварите и запрегу!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било....
« Попови се смеју сви, а ја, у забуни, кријем нос руком. А вала није ни његов мањи. Ако ја пијем ракију, не скомрачи ни он вином. Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Знаш како је, уочи избора сви смо браћа. Једном плати кафу, другом ракију; једном обећај државну службу, другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам код окружне штедионице,
(Младен оде. Даници.) Па и ти, брате, иди па спреми за послужење! ДАНИЦА: Хоћу ли ракију? ЈЕВРЕМ: Јесте, ракију! XXИ ЈЕВРЕМ (сам) ЈЕВРЕМ (дохвати оно звонце са пода и метне га на сто): Бар да је упамтила
(Младен оде. Даници.) Па и ти, брате, иди па спреми за послужење! ДАНИЦА: Хоћу ли ракију? ЈЕВРЕМ: Јесте, ракију! XXИ ЈЕВРЕМ (сам) ЈЕВРЕМ (дохвати оно звонце са пода и метне га на сто): Бар да је упамтила само почетак од његовог
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови. Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити. Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.
беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест
Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!
— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. — Саг, саг! Одма’. Побрзо, Ташула, за
Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом кредом биљежила. — Тад јој рече Ристос Господ: Ајд’ у пак’о грешна душо, Грешна душо мејанџијска!
— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.
Ама таку ми ракију пеци! Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«. Многе је бројенице изређао, али једна,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо! Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди. Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!
И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила. И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод
А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери да их она стојећки служи. Софка напослетку би готова.
! Али се морало. Није се имало куда. И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да | пуши и баца.
Баци им динар и викну доле ка кујни: — Жене, ракију за чалгиџије! Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом колико што су га песмом задовољили — а знало се како је
И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела значило је да хоће да пије не вина него ракију. И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.
И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила. Магда се брзо врати и донесе.
И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то. Једино што јој глава заносила и очи јој гореле. А то, мислила је, све је због страха.
И то много, све саму ракију, љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио. И то толико, да је само она,
Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.
После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију. Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ примјети Озринић. У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију. У оно доба није се за каву ни чујало у овим крајевима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2) ШАЉИВЕ КЛЕТВЕ Ко те градио (да бог да) у теби прекрштеније нога видио! — рече у шали они кад ракију попије из врло мале купице. Све ти натраг, а пете напријед! Убило те јајце од кантара! Умро од студени на Илин-дан!
(Ово говорећи, чауш приказује тако зване сватовске части: колаче, погаче, заоблице, колачиће, биели смок, вино, ракију итд.). Ево, кума донела и ардов вина и лагву цојке (ракије). — Богу на глас, нама на част!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.
” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу
Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, — па му рече: „Шта је то, ортаче?“ а овај му одговори: „Печем ракију, побратиме!
“ а овај му одговори: „Печем ракију, побратиме!“ Онда свети Сава рекне: „Дајде, ортаче, да видим, ваља ли.“ А овај му наточи у чашу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА (Цмиљи, која му доноси ракију). Новине опет о летећим тањирима! ЦМИЉА: Мислиш да има људи на другим планетама? СТАВРА: Дај Боже да има!
И отворде ми једно лађено пивце! А проводаџиши некој другој будали! МИЛЕ (улазећи, с врата): Дајде ми једну ракију! СТАВРА: Чујем зглајзо ти онај твој! МИЛЕ: Који мој?
ИКОНИЈА: Не мораш одма да лупаш по асталу! Чекајде доднесем овом зграновнику! (Носи ракију Милету) МИЛЕ: А ти се никад не изјашњаваш, само ћутиш! СТАВРА: Ја сам ућуто кад сам видо ко је све проговорио!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Или, ниси тражио?... (Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!
ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте! (Свирачима): Ракију, вино, све да вам се да, не чекајте, одморите се, док... (Пријатељима): Овамо!
Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не
ЈОВЧА (натеже ракију, жудно отпија, стреса се; дохвата цигарету и пали, гута дим; пружа ноге те га чивчика изува, допушта да му свлачи
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе. — Нема ти што ришћанин! — вели Бакоња у себи...
Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазио у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.
Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази. Ајде, Брне! Ајде, Пјевалица с нама на ракију. Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару...
Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће да часте народ, а примљена уздарја стављају пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.
Зашто је купио црвене ђинђуве? Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме.
— у одшкринутим вратима забелеше се зуби у бусену механџијине главе. — Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор? Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде?
Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло. Носак ибрика је узан: споро, сувише споро и танким млазом увире ракија у ждрело, таваници окренуто.
вест о Вукашиновој фотографији, па су сељаци сваког јутра и вечери нагртали у Аћимово двориште да је виде и пију стару ракију. Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо.
Глупости, да, сви су ови паланачки, сељачки кочијаши гурави, брбљиви, сви су пијанице, ракију пију, жене им од батина носе завијена чела, и овај је такав.
Више не може да издржи да не пије ракију, узајмљену од комшије да части жене кад прекосутра буду дошле да му виде синове близнаке.
Из великог, нагорелог ибрика сипа немилице ракију у широко отворена уста, сипа из освете над нечим, из ината. — Снег, снег.. Десни је мањи. Што је десни мањи? Удави се.
коље из плота и с великим нарамком врати се љући но што је изишао, набаца дрва на огњиште, раздува га и опет повуче ракију. — Вепар гори, не дај децу, не дај левог, он је први, мој отац ће да дође, ух! Свиња проклета!
Видиш ли сада шта сам родио и шта имам? Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку... И још столицом завитла на мене.
Сумануто је обишао све зграде, свуда завирио, мада је ноћ, без светла наточио ракију, попио неколико великих гутљаја. А сада? Куд ће и шта ће?
бубашвабе у келнерају на који се често наслања уморни кафеџија, задовољан што су и цигле у поду увек пијане, базде на ракију, балегу и мокру кожу, што се и леандер пијано накривио у разобрученом шафољу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
понова не иде, нема говора — и онда слегнеш раменима, зажмуриш, помислиш што је ко добио нека носи и идеш сваки дан на ракију, само идућег дана пијеш по једну чашицу више. А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред једном каваном нађе самога Сима. — Има ли? — запита га лагано. — Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. — Кад? — Зором. — Је ли сигурно? — Тако вели.
Једнако једемо, а ништа не зарађујемо... Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката. Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.
Променише ракију на вино. Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... Ђурица једнако маше рукама, прича и
Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. Уђе капетан у собу... У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су
— Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части. Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. — Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. Настаде права гозба.
Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува.
двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.
сједне слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па стане пијуцкати ракију. Везировић га опази, али не хтједе баталити молитве, но га, пошто све очита, запита: — Шта ту радиш?
Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера. За тили се часак натроља. Тако пи данас, пи сјутра, научи се на ракију, и за неколико дана није било веће пијанице од њега у цијелом граду.
Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воде, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, па му рече: — Шта је то, ортаче? А овај му одговори: — Печем ракију, побратиме!
А овај му одговори: — Печем ракију, побратиме! Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу.
Цар јој допусти да преноћи. Онда царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да
— Бак, ана се ни ситим (Гле, мајку му)! — По.. а Туре и себе и коња. — Их, курво ћорава! Пару дај, ракију бљуј; нити ваљаш ти, нити ти ваља пјесма.
Ћипико, Иво - Приповетке
је Илија дошао, равно у кућу, да је испроси и венчану себи приведе, поручила је по Павла, и, док су људи пили донесену ракију, измакла се из куће. Нађе Павла код појате. — Дошао ј е Илија по ме, — вели му када га распознаде у мраку. —Чуо сам..
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
качаром Сеном Дурутом оправљали више недеља укопане у виници огромне каце сличне великим стоговима, бачве за вино и ракију, крбље и бурила у којима се преноси вино по целом крају.
утврди, тим пре што се не памти да је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина пио ракију до зоре и благосиљао уз сваку чашу лепше но какав најправославнији Рогожњанин.
Само су два турска првака продужили ракију. Пиће је драгало све одреда, да се није знало ко је веселији. Лаутари су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час
— Колико хоћеш само да сиђемо доле у кућу. Знаш, побратиме, ови људи не пију ракију, можда ће неко и клањати, па је незгодно...
Овђе, овђе хоћу ракију!.. И ови моји људи да поврате душу!.. Било да ти је муфтија ту!.. У, побратиме, не укори се, што си се збу– нио?!..
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЗАПИС Разљућен плод Исмејани шећер Жестоку ракију справља Од сунца и сутрашњег дана Један мртви орао Лети преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и ракију да нахране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију; официри главнога штаба, подељени у групе, шврљали су
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Него, чекајте мало... Имате ли какво послужење? — За шта си? — пита га Лука. — Јеси ли за каву, или ракију? — Молим те, та два пића немој да ми раздвајаш.
— Молим те, та два пића немој да ми раздвајаш. Војин нареди своме посилноме да донесе ракију, Лука наручи каве за све нас. Драгиша је унео неку свежину и ми га обасипамо питањима. Он одговара кратко.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку.
Пиво је скупо, Вино још скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Таљиге су скупе, Кола су још скупља, За каруце много ишту, Пешке не могу.
561, под насловом Напитница, без ознаке аутора и у следећем скраћеном облику: Пиво је скупо, Вино је још скупље, За ракију новац немам, Воде не могу. Кола су скупа, Каруце су још скупље, А за хинтов много ишту, Рјешке не могу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У цијелој намастирској нурији само је те јесени у Гавре Брадаре пекô кот'о. Три пута ме је слао Партенија Брадари по ракију. Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам!
— Ето калуђера! Сакри, дијете, ту ракију! — чу се неко код котла. Доћерасмо коње управ пред котô. — По Богу отац, какво је то тако пушкарање отуд?
Обиђоше девет пута. — Е, сад си вјенчан; ама 'нако јерусалимски вјенчан! Сад понеси ракију! Јадни Брадара нали плоску и стаде више котла. Почеше пити. — Гавро, брате!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш. Што ти је живот, мајку му, човек није кадар ни заклетву да одржи, а камоли што друго!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. Онда се диже и оде.
Он се реши. — Идите ви, ја нећу. Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу? Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... И они одоше, он оста. Заиста не оде. С осталима посла и своје. [Матери вели:] — Хајде ти! Доста.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 139); такође и бардак вруће замедљане ракије (жртва прецима! Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби (іб., 168). Исто тако, б. се ките или боду жртвени колачи о свадби (іб.
, 511; 532), трбобоље (иб.). Њен корен обично се потапа у ракију. ЛИПА Лінде (тіліа). Липа. Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12. Л.
Троскот (глистник, пирница, Шулек). Употребљује се при бајању против русе (красте, Караџић, 1, 1899, 245). Меће се у ракију и пије против сушице (ГЗМ, б, 1894, 802). Скуваним врућим т.
Ћипико, Иво - Пауци
Браво! Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. Па налију у чашице и куцају се. — Сада, да идемо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус.
Познајем све те горде и смеле јуначине који се хвастају својим подвизима, па у удобности крај какве ватре, уз ракију и пршуту, натенане одсецају главе својим бившим противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи
Не верујем да су они сами, без твоје моћне подршке, све то извели. Доротеј је испекао ракију од тако киселих дивљака да ми се језик потприштио кад сам случајно једну загризао.
А нас двојица ћемо, све време жваћући суво месо и муљајући по непцима жежену ракију, овлаш, испод ока посматрати како из мрке основе израста слика. Пустили бисмо човека да ради.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно.
И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Зна се то. Чак се зна какву ће кафу, коју ракију, и од ње колико чаша попити. Ено ја сам (показује на двориште, кујну) већ то све спремила. И кад знаш, онда?
ХАЏИ РИСТА (у чуду): Зашто, дедо? Добро је то. Загреје, раздрага. МИРОН (с подсмехом): Па, хаџи-Ристо, када ракију нисам у младости узимао, када сам имао за шта да се загревам; шта ће ми сада?
КАФЕЏИЈА (долази и доноси ракију): Изволевај, Сарош. (Оде.) САРОШ (узме ракију и пије): Ох тамо, код ње, могао сам данима да лежим, да удишем онај
КАФЕЏИЈА (долази и доноси ракију): Изволевај, Сарош. (Оде.) САРОШ (узме ракију и пије): Ох тамо, код ње, могао сам данима да лежим, да удишем онај чист светао ваздух што мирише на босиљак и
Ухвате ме кад задремам па ми све придигну. Ето ноћас ми сву ракију попили. Пробудим се, пипам око себе а оно пљоска празна.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жељезничка станица, госпа Ноло, пуста, има времена за кренвиршле и ракију и шеф станице, и поштар, и мој Васа, па тако данас, тако сутра, свршило се са оним што знате.
Нешто од тога страха било је у њему урођено, а опомињао га је и лекар, јер је много волео и пио ракију. Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино
Мија, према томе, и даље залази у касарну, али не повраћа ракију и не прича девојчицама о апсу и о апсеницима. Јанин отац је поклонио ћерчици једну од најлепших својих књига, с много
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се директор професору латинског језика — и у коме се одвратно говори о вашој већ познатој навици да попијете коју ракију више но што вам достојанству одговара. — А бове маіорі діѕціт араре минор!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«.
Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«. МИТКА (мрачно): Е с’г ме с’с туј песму с’свим изеде и докрајиса. (Сам себи): А јест, истина је...
Долази Митка. МИТКА (пева): Механџи, море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем. МИТКА (кад види кола, сватове, свираче, руком их зауставља): Стој!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Док сви сватови пију, Марко, који је познат као „тешка пијаница“, не окуша ни вино ни ракију, трезно размишља о латинским замкама, и саветује своје друштво да седи под оружјем.
Кад сједемо за столове златне, ти навали шећер н ракију, па донеси црвенику вино. Кад се ладна напијемо вина, о свачем ће Јуже бесједити, како који добар јунак
Он навали шећер и ракију, па донесе црвенику вино. Кад се ладна напојише вина, о свачему сташе бесједити, како који добар јунак јесте; Југ
У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију пију. Марко узе књиге староставне, књиге гледа, а говори Марко: „А мој бабо, Вукашине краљу, мало л' ти је твоје
Бан погледну пашенога свога, некакога млада Немањића, а Немањић гледа у земљицу. Кад пијаху вино и ракију, сви се фале за добре јунаке, фале с' зету и богом се куну: „Волимо те, Страхинићу бане, но сву земљу нашу царевину“.
Јефтино ће радит винограде“. Ви немојте, браћо моја драга, већ падните под Костуром градом, пијте вино и бистру ракију, докле и ја у Костур не дођем“.
нови господари, и одскора азну заметнули, и на њима нови скерлет беше, оне мећеш у горњу трпезу, пред њи носиш вино и ракију и господску ђаконију редом.
Залуду ти вино и ракија, кад не имаш крчмарице младе да нам служи вино и ракију, те немамо шале ни маскаре“. Мучно бјеше Порчи од Авале, па говори Ђерзелез-Алији: „Побратиме, ти се напиј вина, док
у својој одаји, па кад дођу пашине делије, љубите их у скут и у руку, отпаш'те им свијетло оружје, а служите вино и ракију, а слушајте моје даницкиње: када пукну на бијелој кули, ја ћу онда пашу погубити, а ви сваки свога погубите, па
Ту њих бијел данак оставио, и тамо су ноћцу преноћили све пијући вино и ракију. Кад ујутру бијел дан освану, стадоше се Турци опремати, опремише и себе и коње, па на добре коње усједоше, под
дође до огња живога, те погледа иза танке јеле, али сједе Удбињани Турци, међу њима Хасан-ага Куна, пију вино и бистру ракију; дође чаша Хасан-аги Куни, наздрави је у своју дружину: „Здрави сте ми, моја браћо драга!
путаца, — свако пуце по од литру злата, под гр’оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, у њем носи за јутра ракију; по долами троје токе златне, златне токе по од двије оке, двоје вите, а треће салите; на ногама ковче и чакшире,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« АМЕТИСТ Јест Христос и аметистом. Аметист разгони пјанство ко га при себи носи, ако би колико ждерао вино и ракију, неласно се може опити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једни вичу: „Мућни боље!“, други опет: „Добро је, добро!“ понеки додаје: „Добро је! Што да се мућка? Неје пљоска с ракију, та да мућка!“ Тако се једни смеју, а други љуте. Само Мане нити се смеје њити се љути.