Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Рајковић, Љ., „Тимочке загонетке и пословице“, Развитак, 1, Зајечар 1975. Ракић, Р. Д., „Савремене промене — предмет истраживања или њихово истраживање — аспект?
“, Етнолошка истраживања савремених промена у народној култури, ЕИ САНУ, Београд 1974. Ракић, Р. Д., „Савремене промене у народном животу у Србији“, Пременy л’удовyцх традиции сучасности 2, Братислава, 1978.
Д., „Савремене промене у народном животу у Србији“, Пременy л’удовyцх традиции сучасности 2, Братислава, 1978. Ракић, С. Ж., „Прво шишање деце у селима Тимочке крајине“, Развитак, 2, Зајечар 1973.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ
И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН РАКИЋ 355 СТЕВАН М.
ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ Сасвим одудара од свога доба и ради у супротном правцу Вићентије Ракић. Рођен у Земуну 1750. године, учио је само
ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ Сасвим одудара од свога доба и ради у супротном правцу Вићентије Ракић. Рођен у Земуну 1750. године, учио је само основне школе и одао се на трговину. Оставши удовац, покалуђери се 1786.
После 1813. пребегне у манастир Фенек, где је и умро 1818. Вићентије Ракић је био самоук и сам је научио грчки, руски и талијански.
Те популарне хришћанске легенде, опеване често у осталим хришћанским књижевностима, Ракић је превео у простим и разумљивим и течним народним стиховима, каткад са извесном топлином, и оба спева имали су много
Авраáмова, прерада једног грчког спева,44 шампана је неколико пута, једном и латиницом, и прештампавана је још 1884. Ракић је поред тога написао још један цео низ разних књига: једну историју манастира Фенека, историју царског града
Вићентије Ракић, побожан хришћански песник и версификатор старих хришћанских романтичних легенди, стоји у пуној супротности са
Почео је популарном побожном поезијом, опевањем у стихове црквених легенди, онако као што је пре њега писао Вићентије Ракић.
Илића па до почетка XX века, док Јован Дучић није створио своју нову песничку физиономију и док се Милан Ракић није јавио једном сасвим новом поезијом, Милорад Митровић је важио као један од најбољих млађих песника српских.
МИЛАН РАКИЋ Рођен у Београду 1876,* нешто млађи од Дучића, јавио се доцније, 1902, и одмах изишао са свим својим песничким особин
И после вербалиста какви су преплавили српску књижевност, Ракић, стојећи на висини модерне мисли, са душом модерног развијеног човека, добро је дошао са својом интелектуалном, готово
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Држави је тада било потребно перо и хор, који ће певати, како су Дучић, Ракић, Бојић, Јелић, певали. За читалачку публику. Државотворно.
За читалачку публику. Државотворно. Ракић, кога сам, за његов рад, на Косову, јако поштовао, био је дотерао дотле, да је за поезију сматрао и то кад каже: да ће
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милан Ракић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милан Ракић ПЕСМЕ Садржај ПЕСНИКУ 2 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
недоумице опстају у вековима: немоћан пред њима, Господар Јеврем наставља да јаше поред куће у којој је живео Милан Ракић. Још један угао и Господар уставља коња пред малом обућарском радњом С.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Док месечина насмејана сија, И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована. М. Ракић ЛИИИ СЕРЕНАДА (1—З) 1 Аллегро Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ
М. Ракић ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ Откуд долазиш, разблудна ноћи, Те влагом мире твоје тамне власи? Да ли из хладних струја океана, Где си
М. Ракић ЛXВ ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда,
Остави душу, нек' спокојно снива Док крај нас лишће на дрвећу жути, И тама пада врх заспалих њива. М. Ракић ЛXВИИ СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели Дала си ми руку и пошла си са мном.
М. Ракић ЛXXВИ ЈЕДНА ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења, Кад дамари бију к'о чекићи прави, Кад се она што се никада не мењ
у крају топлом, сјајном, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о
М. Ракић ЛXXВИИИ ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, И љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају У
М. Ракић ЦXИВ СИМОНИДА (фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не
М. Ракић ЦXВ ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе
М. Ракић ЦXВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже; Над урвинама тавним орли се с облаком боре. А доле са страшн
М. Ракић ЦXВИИИ БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле,
Смрвљеног ме пусти када зора сване Из црних дубина разјапљеног пакла. М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
заменили су страним – дванаестерцем и једанаестерцем из француске поезије – и песници који су дошли после Илића: Милан Ракић и Јован Дучић. Оваква нагла промена стила може се различито тумачити.
Такав је, на пример, Милан Ракић. Дучић се, напротив, мењао; еволуирао је, такорећи, као што и сама књижевност еволуира. И при томе је мењао и стих.
Та два стиха, како је Ракић тврдио, они су заиста довели до савршенства. Дучић је касније мењао стих и удаљавао се од парнасосимболистичке поетике.
велика промена у нашој књижевности: Војислављево потпуно одбацивање народнога стиха, у чему су га следили Дучић и Ракић. одатле и почиње наше модерно песништво.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
реторским, песништво преимућствено стилистичко, с дикцијом пуном и разгранатом, песништво виртуозно (Дучић, Шантић, Ракић)”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Није нас баш много коштало. Потресен, Милан Ракић никако не допусти да старац плати. Али пристаде да пођемо сви у крчму код Стојана Бојковића, где нас чича, Мојсил
Па кад на Косово паде тиха ноћ, и кад звезде чудно затреперише ону чежњиву песму, коју је код нас само Ракић без позе осетио, он позва нас двојицу–тројицу, те без каваза и оружја пођосмо низ Диван–Јол право на Газиместан.
Душе су нам биле пуне крепости Мојсила Златановића. Милан Ракић застаде и окрену се Преполцу. Рече да је најсрећнији што је каплар српске војске и тихо, тихо, сав у истинском заносу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
које би, према мерилима којих сам се ја држао, у Антологију требало или могле да уђу; такви су песници Вићентије Ракић, Гаврило Ковачевић, Јован Хаџић-Милош Светић, Ђорђе Малетић, Ђорђе Рајковић, Василије Суботић, Данило Стајић и други.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
За разлику од Дучића, други подједнако значајан песник Милан Ракић (1876-1939), од самог је почетка прихватио дванаестерац и једанаестерац, и углавном их није напуштао.
али је он више продужио овај традиционални жанр него што га је, као Ракић, у новом духу изменио. У Мостару (Херцеговина), у коме је Шантић рођен и из ког није одлазио, формирана је група