Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
пре десетак година, окренули су сваки на своју страну, а најновија српска поезија, под утицајем Јована Дучића и Милана Ракића, ударила је новим правцем, за модерним француским песницима.
1) ПЕСНИЦИ Најновија српска поезија има два песника на челу: Јована Дучића и Милана Ракића, два ђака модерних француских песника, који по свом песничком образовању имају много заједничког, али који се по своме
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића. Лирика Итаке није била таква. Дотле, због тога, песник је уживао велики углед у друштву.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На непарној страни Јевремове, између Капетан-Мишине и Змај– Јовине, можда ту где је кућа песника Милана Ракића, налазила се зграда у којој је једно време становао, у првом устанку, Родофиникин.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Пажљивом проучаваоцу неће промаћи да већ код Илића, а у пуној мери код Ракића и Дучића, постоји нови вид синтаксе: изграђеније, еластичније, с покретљивијим деловима који ступају у сложеније
Од Војислава Илића, преко Ракића и Пандуровића до Диса, удео смрти градуално се увећавао. Не само што се, рецимо, драга поглавито појављује као мртва
уметнички стих, строфа и композиција лирске песме добили су свој пуни, уравнотежени облик тек код њега и код Милана Ракића.
– а не декларацијама, да је поетички рез и искорак овога песничког усамљеника у односу на претходну епоху Дучића и Ракића – радикалнији него код већине његових вршњака, оглашених модернизатора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
46 Оно што би се од Богдана Поповића можда мање очекивало, то је такође прецизан опис поезије која после Дучића и Ракића не наставља артистички напредак, не диже на виши степен песничку вештину, него пре изгледа као опадање: „Најзад
Примери се могу узети и из стихова два заиста велика претходника, Ракића и Дучића, о којима су Црњански и његово поколење преоштро судили већ и зато што је то налагао авангардни
га је Црњански тумачио - збиља ослобођен од сталне метричке схеме коју је српски стих подразумевао све до Шантића, Ракића и Дучића, онда би природно било очекивати да ће се у њему синтакса знатно приближити обичној или прозној синтакси.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Српкиње — и било би одиста занимљиво изблиза погледати како се код српских песника, од Орфелина преко Његоша до Милана Ракића, развијала поетска идеја о Косову —, али се код свију њих осећа да је то само поетска обрада потресне и поетичне
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Млађи, од Дучића и Ракића радикалнији песници већ су наишли на неспоразуме с критиком, што је знак даљих промена. Почетна суморна расположења