Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јеси ти глава у овој оптштини? — Јесам, газда-Рако... А што питаш? Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. — Па шта чините ви, људи?
Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: — Хајде, хајде, газда-Рако, спомогни се! — Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом.
моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. — Нека, нека, газда-Рако!... Могу ја још толико платити. Немој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радишић!...
— викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат.
Утом ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом. — Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам... Што си пуштао стоку у штету?
— Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам... Што си пуштао стоку у штету? — Нека, нека, газда-Рако!... Платићеш ти то мени! — рече Сима као претећи.
Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. — Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. — Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда!
Ето, лепо хоће да ме обрукају. Кумим те богом, скини ми!... — Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила.
Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница... — Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце.
Кад му скиде рогу с врата, рече: — Болан, газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити! Рака то и не чује, него окупи молити Симу: — Молим те као
Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. — Немај ти бриге, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?... Ти знаш да смо ми увек... Ето тако, богами, увек као комшије...
Ето тако, богами, увек као комшије... Куд бих ја то казао?... Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њим се упути бркати Рако Мргудов, помлађи од попа, а обојица „печена чела“ и „добре пушке“, како се у Црној Гори каже за небојше, који су у
Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи! Биће га изјутра у нас до кољена! Рако прихвати: — Дај боже!
— А све ли знаш, јадове, ђаво те знавао! — рече Перо Пуров. Бркоња Рако настави свој пређашњи говор, као да није ни било тих дугачких уметака: — Но се туже, кнеже, на намете и на
Сви намах стадоше и натегоше пушке. — Ко си? — понови поп и коракну ка њекој прилици, која стојаше уз литицу. Рако, Маркиша, Перо и Крцун опколише ноћника, који одговори на прекид: — Ја сам солдат! Бјежим у Црну Гору, код владике!
Бјежим у Црну Гору, код владике! Сви спустише орозе на пушкама и пушке објесише о рамена. Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм! — Јеси ли побјегао из Котора? — Да. — А кад? — У подне.
Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи. Рако шапну попу: — Осим свега, ово је и за ону нашу договорну работу таман како треба, баш по божјој вољи! — Дај боже!
Кнез се врати у кућу вичући: — Оро, ђецо! Оро! Сви нагрнуше за њим. Милица припали зубљу. Поп Марко, Рако Мргудов, Крцун Сердарев и Перо Пуров одвојише се да пјевају. Остала гомила уврста се у полукруг.
?“ Сви се насмијаше. Син му Рако рече: — Прећера, тајко! Не би нико рекао оно, што је сувише далеко од истине! — А колико је далеко, грдове?
) А већ кад је дошао у Црну Гору цар Мали Шћепан, већ тада и овај мој бркати Рако бјеше стасо. Ја сам пратио владику на Ћеклиће, кад оно иђаше да се састане с царем.
Драго, поп, Рако, Стево, Стијепо, испричаше сваки по њеки примјер, било војне вјештине, било јунаштва. И те појединости занимаху Јанка,
Ето ти колико нам поможе наше јунаштво! Настаде мучно ћутање. Најзад Рако Мргудов запита Јанка: — Гдје су то Руси били потучени?
— Проби ми зрно обје бедре, али не сломи кости, те се излијечих за седам-осам недјеља. — А ко те је лијечио? — пита Рако. — Они. У војној болници, у Бечу. Кад оздравих, затворише ме у тамницу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, шта ме тишти као гвожђе врело? Знао га нисам, па зашто бих плак̓о? Знао га нисам, па зашто те, рако, Не смедох тада погледати смело? Не знам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао ! — Хе, душу ли му, није то...
Хе, душу ли му, није то лако надавати. — Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку. Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није? О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до
О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није? О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?... ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш, а ти још питаш. Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?... ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек?
) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?... ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш, а ти још питаш. Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?... ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек?
Охо, мој брајко, само кад се хоће, има ваздан. (На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако!
Охо, мој брајко, само кад се хоће, има ваздан. (На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако!
(На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан!
(На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан!
Откуд ће момку рећи шта ће му цилиндер? ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш?
Откуд ће момку рећи шта ће му цилиндер? ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш?
(Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш.
(Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш.
Твој рођени муж налази се овога часа у соби код Анке наше и то у рђавој намери. ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда? РАКА: Нек ми да динар, па да јој кажем. ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало?
РАКА: Е, а ујка Васа? АНКА: Он је свега осамдесет. А је ли, бога ти, Рако, знаш ли ти зашто госпођа купује тако много данашњих новина, и то све овај исти лист? РАКА: Знам, дабоме!