Црњански, Милош - Сеобе 2
Трговац Георгије Ракосавлевич био је, у то доба, сербска мајка за официре, који су се селили у Росију и прикрадали Будиму, да отпутују до Беча, за
па их је било и таквих, у Будиму, који су били вољни да помогну оне, који одлазе, иако је то сад било опасно. Ракосавлевич је међу таквима био најчеститији, а неки Трандафилович – човек богат и угледан – најсрећније руке.
Павле је знао за њих. Ти људи су, у Срему, важили за будимске сербске мајке. Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу.
А још се толики спремају, да пођу. Стално, тако, лутамо, у некој ноћи, из које, нама, излаза нема. Ракосавлевич је, с почетка, тешио свог сународника, али кад чу да је Павле побегао из локота – да је дакле дезертер војени –
А мати за то нити пита, нити зна. Лако ће, каже, са коњма Исаковичевим и његовим путем у Росију; све ће он, и Ракосавлевич, то, удесити лепо. Путоваће Исаковичи као да у сватове иду. Свршиће се и та продаја кућа и грунта који продају.
Док је са својим побратимом, комерсантом будимским, који се звао Георгије Ракосавлевич, био поштењаковић, и бринуо само о воловима, са својим компањоном, господином Трандафиловичем, почео је био да се бави