Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако
« Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше. Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. Шта је даље било, бог би га свети знао!
И одмах се обре ока шљивовице пред њима. Онда Сима исприча све: како је нашао газда-Раку јутрос, како му је скинуо рогу, како су му ту рогу набили Ђура и Спасоје да не задиркује више Марицу...
Теодосије - ЖИТИЈА
Часну раку преподобнога свога оца целивајући окропи многим сузама, и тако сва своја чувства миром помаза, освештавајући се.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то један од оних грчева какве осећате док сањате како вас спуштају у раку. Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је
Пред Нову годину је умро. Весна и ја посматрали смо скривени иза капеле како гробар Милентије копа раку, и псује. Земља је била замрзнута а ваздух пун снега.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пушила је и гледала нас некако већ с оне стране. Желела је да што више попуши пре него што оде. — Видим једну раку, и то женску — рече њен син окрећући плећку према светлу.
За леђима им остају феуди некадашњих херцега и експлозије мина — то некога укопавају, па динамитом разбијају камен за раку. У крају мојих предака, наиме. све важније ствари решавају се динамитом.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. — Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте. А, болан, колика је била; видео се мозак...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
не падо јадан, Оде небо, а земљица клону, Ја кâ у гроб са небеса тону, — Ох да јади дуже потрајали, Би ми давно раку већ копали.
главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.
Хеј пријане, шта то копат поче? „За њу раку.“ — Не будали, чоче! Та у њој су све радости моје, Њена рака јесте срце моје.
„За њу раку.“ — Не будали, чоче! Та у њој су све радости моје, Њена рака јесте срце моје. За ме раку ти копати поче, Дела копај, ал' побрже, чоче! Јарко сунце хоће да се смири, Ал' што сјаје тако чудновато?
46. Дружине моје лепе ја не деља Откако ми не живље више мила; Са њоме била су се сва весеља У тавну раку с овог света скрила.
Па кад дође последњи мој данак И кад вечни довати ме санак, И гусле ће у раку лађану Разлупане са мноме да пану. Ал' што пева неће у гроб сићи, Доће тице и доће ветрићи И доћи ће громови
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позније доба, Да ми гроб
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и вечити мир! РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Знај, моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу земље саму. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кућу губи; Да није наде скупа би ужад била; Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују; Болест на хату, а оде на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци, Не ничи ђе те не сију, Не пружај се даље од губера, Реци попу
Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду. Добро му је као овци међу вуцима. Добро му је као раку на угљену. Добро му је кô голом на мећави. Добро му је кô риби на ватри. Доликује му као крмачи клепетуша.
— Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља. — Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде.
Можеш ли је одмах дати — И на племе погледати? Окрену се жаба-баба, Па говори раку—баку: — „Ид’ отале, раче-баче, Не дам теби моје кћери, Да је водиш раку брату!
Окрену се жаба-баба, Па говори раку—баку: — „Ид’ отале, раче-баче, Не дам теби моје кћери, Да је водиш раку брату!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
зар не видиш да те хоће у раку да те носе?“ „А јели мој предњак?“ упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: „Е кад није, нека ме у
“ „А јели мој предњак?“ упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: „Е кад није, нека ме у раку носе.“ По том однесу је у гробље, и кад је спусте у раку, свештеник по обичају баци на њу земље па оде први.
“ По том однесу је у гробље, и кад је спусте у раку, свештеник по обичају баци на њу земље па оде први. Онда муж рекне свету: „Идите, браћо, полагано кући мојој, ето
“ Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: „Устај, проклетницо! Ето хоће земљом да те затрпају.“ „А јели мој предњак?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку. Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ далеку.
УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ Уместо да у свилу лаку Облачим твога тела пламен Ја заодевам хладну раку У непрозирни тешки камен.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
заустави звонко кидање и гњечење сувих жилица, јер Андра, кроз замућен дан и храстове талпе четири прста једре, Види Раку апсанџију како стоји опуштених руку и чека. Зна шта чека.
И на молитву му личи ово Аћимово предавање сунцу. Откако је синоћ истерао Раку апсанџију и сео, није се више помакао. Андри се одједном натуштише обрве: не може да учини што је намислио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир: Награду за труде небо ће ти дати, Мрачну, добру раку, и вечити мир! М. Ракић ЦXXВИИИ У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време.
Већ ме право гробљу понесите, Копајте ми раку предубоку, Да ме мртва не огрије сунце; Јер мој живот студена је зима; Нек' ми буде од земљице топло.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„Група атханатикâ”. То добро звучи... Дакле, изнађен је Атханатик. Људи су дохакали раку, дохакали смрти. У први мах завладало је големо одушевљење. Славље дотад невиђено у повијести човјечанства.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
глава се затури... затеже се конопац о коцу... Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично.
Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. Неко пресече конопац. Стаде да пада земља у раку... Свршено је ! Правда је задовољена, закон је извршен !
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Зар не видиш да те хоће у раку да те носе? — А је ли мој предњак? — упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: — Е, кад није, нека ме
— А је ли мој предњак? — упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: — Е, кад није, нека ме у раку носе.
Потом однесу је у гробље, и кад је спусте у раку свештеник по обичају баци на њу земље, па оде први Онда муж рекне свету: — Идите, браћо, полагано кући мојој, ето
Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: — Устај, проклептицо! Ето хоће земљом да те затрпају. — А је ли мој предњак?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не зна, кад не слути више. Кад за зло не зна. Тако њену собу, Сан среће моје, предадоше гробу.
К'о сумрак земљом, к'о миром лепота, Дух опет иде оним старим путом, У хлад мог гроба, у раку живота, С црнином мојом. И устаје ћутом Опело моје и земља с ћивота, Што је све већи са сваким минутом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт? (Гурне Раку те овај оде с Анком.) В ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (тетки): Ето, па сад изиђи ти ту на крај, кад ти сваки дан дође овако
(Полазећи лево у собу.) Мајка, је ли доносила шнајдерка хаљину? ЖИВКА: Није још. ДАРА: Послала бих Раку да је опет зове. (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава, овако више не иде!
ЖИВКА: Знате ли ви, Анка, где је цилиндер господинов? АНКА: Био је на орману, али га је овај скинуо (показује на Раку) кад се играо с њим. ЖИВКА: Бог те убио, да те не убије, опет ти! РАКА: Није истина!
АНКА: Добро, госпођо! ВИ ЖАНДАРМ, РАКА, ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази, водећи за руку Раку, који му се отима): Молим покорно, госпођо министарка, господин члан је наредио да доведем овога...
Води ми га, Анка, испред очију, јер ћу га рашчупати као пиле. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку). ВИИИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... централа? Молим Министарство спољних послова...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЖСС, 326); понекад се у њега забада г. трн пред само спуштање у раку (СЕЗ, 13, 1909, 447). Довољно је да се испред вампира стави или макар да му се само покаже г.
Пре но што се мртви спусти у раку, боде се т. коцем, »да се не би повампирио« (СЕЗ, 13, 447), или му се, из истога разлога, забада трње у палчеве од
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Немој мислити, Господе, како сам ја сада очајан због ове жабе која ми је изненада упала у раку и сместила се на мојим грудима. Ја знам да си је ти послао. Зар је она твој гласник?
Сахранили су га без опела, одмах у ту исту раку, људи који су је и ископали − Митар Питић и глувонеми Ждрака. Монаси нису хтели ни да дотакну његов леш, јер су нашли
брзину и плитко, нисмо имали снаге да се око њих сувише мајемо, а и вода је била свуда около, за тили час би испунила раку.
Димитрије Матија и ја смо дубоко у честару пронашли песковиту чистину. Ископали смо дубоку и пространу раку голим рукама. Онда смо их пренели. Сахранили смо их у истом положају у којем су издахнули.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те.
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста...
Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње је пажљиво крио, Да не примети само. А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и са чирацима у рукама, стоје поред раке; а кад су се сви разишли, примакоше се на сам руб раке, и гледају оштро у раку. Мушка деца воле и да знају, и да памте, и да осете. Сасвим последњи још стоји пред гробљанском капијом учитељ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Састаше се кићени сватови, сабљама јој сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише лијепу ђевојку откуда се јасно сунце рађа; посуше је грошим’ и дукатим’; чело главе воду
копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић барјактара куда јарко смирује се сунце.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
чинити и многим се на сну указивати с беседом те зато ондашњи иноци с договором се игумновом, седме године открише му раку и велико чудо указа се од њега: напуни се сва црква од онога му света хубава мириса, а тело му лепо жуто целокупно