Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни руке му нису на оца. Много су дуге. Ђорђе испружи руку. На зиду, из гомилице сенке, издвоји се тамна ракља. Дужа него рука. Адаму је већ сада рука дужа од моје. И лоповске, нерадничке прсте има. Моји су кратки, затупасти.
Дужа него рука. Адаму је већ сада рука дужа од моје. И лоповске, нерадничке прсте има. Моји су кратки, затупасти. Ракља сенке на зиду разви се у пет кратких рачви. Он се замисли: какву ли је руку имао његов деда Лука? Питаће сутра Аћима.