Употреба речи ракље у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ,

А да су ми располутили главу на путу? Одоздо, оштрим млазом хвата очеву браду. Само њене две мало укосо управљене ракље. Он... У кући тиранин, а преко плота мазан и сладак. Само докле? Аћим се накашља.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

у Неродимљу један бор посадио краљ Милутин (СЕЗ, 41, 1927, № 139), други један цар Урош (ібідем); у једном пољу села Ракље (крушевачка околина) има б.

, затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«. Онда метне бели лук међу в. ракље и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, па бежи кући без обзира (ЖСС, 280).

Једна паде у траву — исече је коса; друга паде у силав — исече ју бритва; трећа паде у ракље — поједоше ју мрави и тице« (СЕЗ, 19, 1914, 221). Према једној старој нар. песми, ј.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

је буџа којом Цигани ударају у бубањ; Г вешала; О рупа; Ш плот којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за вешање одела; Д турски нужник, а Ф тетка Перса, фамулусова жена, која је одиста несносно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности