Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Повичемо на возаре да брже возе да измакнемо. Тако низ Дунав путујемо до Рама. Сад не знам или онај први или други дан возили смо се у захожденију сунца близу краја, док ето из куће човек сиђе
Матавуљ, Симо - УСКОК
Како се браћа могу братимити?“ Стане имађаше још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који први у браству видјеше шта је у оној златној кутији, што
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Крáткая Сéрблïи, Рáссïи, Бóсны, и Рáмы крáлевствъ истóрïя (Геѕцхіцхте дер Кöнігреіцхе Сервіен, Раѕзіен, Боѕніен унд Рама, 1781),2З која је на данашњи српски издана у Београду 1847. године.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сам да живот мора да се ослади или ће сви отићи у испоснике савећасмо на промаји провевши сате крај сребрног рама репови у припрати се мрзну тамо се пуши косовска рана и ту смо зачели ново племе које рече ономе одозго доста тих
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ама јесте Млечићи, божија ви вјера! И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон. Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер Рамо бијаше сувише озбиљан.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Извадивши половину рама ,погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се... Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ево ми собе! О дувару јоште Икона виси, прашљива и сама, И у ме гледа и шапће из рама о до6у среће, дјетињства, милоште.
1910. ПОЗНИ ЧАСОВИ Кô каква слика чаробна из рама, У твоју башту, где шедрван бије, Ти мирно гледаш из прозора, сама, И наслоњена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Првом су се чашом обредили, ал’ ето ти од пећине Ст’јене, ал’ ето ти Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и они су коње
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара: држе дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест
Петра Мркоњића а са своја до четири брата, до четири брата Мркоњића, и с њима су сва три Кулишића; они воде Ковачевић-Рама свезанијех руку наопако, дадоше га Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.
Прву Турчин књигу накитио, те је шаље у Коваче равне, на Турчина Ковачину Рама: „О даиџа, Ковачина Рамо, покупи ми по равну Ковачу пет стотина силних Ковачана, хајде с њима ка кршној Кладуши, а под
баци, поносито на биљегу дође, оде чекат од Котара Јанка; с десне њему стране до рамена, до рамена Ковачина Рамо и до Рама Будалина Тале, а с лијеве стране до рамена стоји Туре Накић Ибрахиме и до њега Танковић Османе, а за њима Мујо
док се одслужи служба. Кол’ко Марко тежио на правду, тј. колико је хтео да поступи по правди. Не била ти моја рама клета, тј. не било ти клето млеко којим сам те дојила. Ђетету је од кољена царство, тј.