Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Силан Вељко, ватра жеравица, Свак' му момак љута убојица, Ал је ево љуту гују нашâ: С њим се бије они Раман-паша. У паше су све чудни јунаци, Мутни, брате, кâ мутни облаци, Од некуд и кажу преко мора, Дено сунце пржи
Сече Вељко аге и бегове, Сече Раман помамне Србове, У њи њине угледају с' војске, Па злотвору деле ране својске. Сваки јунак јесте љута змија: Свуд се
Сече Раман и погуби Рашка И крај њега убавога Драшка, Два близанца румена и бела, — Рано л' и је мајка пожелела; Јесенас се
Сече Раман, све главе полећу, Ал' му с пута Срби се не крећу: Де ко пане, тамо други стане, Па не даду паши да упане.
Цичи Раман као змија љута, Боцну ђога, да начини пута; Врисну ђого, висине се маши, Ал' на јаде то бијаше паши. Вељко отле