Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Избављени су! — повикаше остали који су своје другове познавали. И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске
„Теби је зима, моја мила Грличице?...“ питаше ме он, пребацујући половину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена... После сам осетила како ме љуби... Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама...
“ Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се:
Кад су се и они пустили, побратим, дође мени, пребаци своју руку преко мога рамена, рука му је дрктала, а беше врела као жива ватра. „Побратиме“, рече ми, „чија је оно девојка што је до мене играла?...
Мој побратим спусти руку са мога рамена, а ја сам приметио да се дубоко замислио. А кад се коло опет отпочело играти, он се наново ухватио до Стане.
Милисав је подуже посматрао с највећом чежњом, па онда се лагано дотаче њенога рамена... — Јелице, ти заливаш цвеће... Па кажи ми, Јелице, које цвеће најволиш?... — Оно, које и ти... босијок и ружу.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кућа из куће избачена, дрво из дрвета прогнано, заглибљени већ до рамена кроз разливена гацамо блата; ни из небеског блеска ни из чамца нико нам руку не пружа; тону градови, планине, тону
Само је градски затвор (с чијег бих прозора, кад бих се попео себи на рамена, видео можда пијацу с мало снега) остао оно што је и био: затвор, једина чврста, једина стална тачка, кроз све
Командантима ни трага, ни гласа. Куда су, кад су, како су настали? с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће.
ГОСТ ИЗ ОБЛАКА Скочањеним рукама пригрћући ћебе око промрзлих рамена, с ногама у мојим цокулама, неки се бог крај наше пећи рпеје.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Било је већ око заранка. Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе. Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта
мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена, а раздрљио се.
Куд ћу од бруке сутра?!... Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано. Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!
— упита свог пандура, свог љубимца. — Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. — И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола.
Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све. Месечина сири помало. Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.
Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд
Баш зачинила лепотом све друштво. Адвокат гурну Мојсила прстом и шапну му преко рамена: — Видите ону девојку! Како вам се допада? — Лепа! — одговори Пупавац снебивајући се и упијајући уснама на то.
Истина, у том крају слабо има ловаца: готово једини се Радош тим послом и бави. Никад ти он не скида пушку с рамена. А пошао у њиву, а у дрва, а у виноград, а у ливаду — свакад ће је понети.
— Ене, ти си, Радојка!... — рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. — А куд си ти тако поранио? — упита Радојка полако и снуждено.
Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их... Утом се помоли озго путем неки човек. Затурио торбу преко рамена, па хита наниже. — Ко ли ће оно бити? — учини кмет. Сви се упиташе и погледаше навише.
Претурио преко рамена крпу платна, па му се спустила низ леђа чак до пета. Приђе полако мучњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па какви родитељи опака и деца. И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче... Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...
А кад се убоде на језик... Али, иди!... Иди!... И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... — Дакле, велиш: Турчин и Маринко? — Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!...
Осуђујете човека, а нећете да га чујете!... Срам те био, седи свештениче!... Зар се тако од рамена одсеца казна?... Хоћете да ме убијете?... Ево!... На!...
проклета детета! Зар си ти девојка? Зар ми смеш у очи погледати?... Говори!... Говори!... Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести. Једна црна мисао прожеже јој мозак. Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. — Реци!
Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: — Устани. Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... — Еј... сузе!...
Тешко, боже, Младену, казати се не може! Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!... Али му не бива друго! Он затресе главом и процеди кроз зубе: — Та.
— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. — Горе!... — А шта? — Она неће за Лазара. А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... — А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. — Рече да неће, а бог би је знао зашто?...
Попа рече: — Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе.
И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору... Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра.
— рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. И пође. Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. — Не иди!... — Н... не иди!... Убиће те! — Мене? Јок! — Не иди!... Мал̓ мене не уби!!...
Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!... Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... И он осећаше грозну мржњу...
Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно. Ниједан му се рибић на лицу не помери.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке. Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. — А он?
Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци. Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане! Арсен отвори закрвављене очи. — Ти си пијан, веселниче! Арсену као да се објасни његово стање.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пóшу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.
Казала је да је висок, леп к’о »фире«, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што, а он гледа у земљу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зла коб збриса му јуратску титулу; не може никад постати адвокатом, а лошији ће друго све постићи и гледаће га преко рамена! За снажан дух велик ударац! Како да се под њим не сруши! Рогозић се тек сад бацио на читање, а брзо схвата и памти.
самуркапа, кратке кордованске чизме с мамузама, чакшире тесне у чизме, у паради опасана сабља, иначе виси му преко рамена попреко о дебелом црвеном гајтану ен бандоулиèре.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда загази преко појаса па разману џиновским лактовима лево и десно. Тек кад уђе до рамена он се наједанпут пови унапред и одмах затим његова се црна коса са широким белим вратом изгуби у прљавој пени таласа.
Африка
Њене танке црне руке, обнажене до рамена, накићене пурпурним и плавим колајнама, држе на глави судове од џиновских тикава, калбаса, жутих као сунце.
Необично лепи, необично лепо израсли. Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу.
Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.
Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.
Инструменти су само бубњи, огромни положени бубњи, обешени о рамена црнаца, и звечке. Простор за играње је велики: ипак шеф игре бичем размиче оне што играјући сужавају круг.
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских удова, лепоте те ране женствености.
То је муж најлепше међ њима, неупоредиво лепе и јаке африканске Кармен, сестре Мејове. Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада.
Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности. Очи огромне, светле, раширене од страха, уста од увета до увета.
Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је. Груди овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак
Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа,
Ово је потпуно једна друга раса. Високе, атлетске, широких рамена и ратничких руку, жене имају врат као тамни стуб, а цела лубања је необично купаста као у египатских статуа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Питао се само, да ли ће успети да провуче своја рамена, туда. Али, све се може, кад је опасност смртна. Везавши своје папире, апшит, из Темишвара, у своју кошуљу, а кошуљу
Божичева кола, Исакович је био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито.
Био је средњег раста, али се држао право и сваки час је рамена исправљао, поносито. Оно што је на његовом лицу било врло ружно, била су уста, под брцима.
коњских глава, Павле је угледао Андреаса Валдензера, како седи на троношцу, са главом у шакама, погнут, преломљен. Рамена су му се тресла. Човек је плакао.
олујом, Исакович је тражио да му се припреме чизме, нов жабо, кошуља, нова, хусарска попона, чије су кићанке падале до рамена, а почео је да испитује Агагијанијана, и о томе, како иде у росијско посланство, куд води пут, где се могу најмити
Стајала је витка, висока, права, тврда, као од камена, у неком чудном црном ћебету, које јој је покривало тело, од рамена до чланака. Дрхтало је, кад би се помакла. Имала је лепо лице и морала је бити врло млада.
Њој се чини да има око и испод оне крпе, па је и тим оком види. Исакович се онда обу, брзо, па је обгрли, око рамена и поведе са доксата, кријући је, загрљајем, од света, а трудећи се да ни она свет не види.
У бојама булки. Њен бео вео, од газе, око рамена и врата, њене голе руке, њена риђа коса, све је то лепршало, као да дувају ветрови.
кочијама, у капију, виде још како је госпожа Кумра покрила лице рукама, како остаде на зиду, а њена, права, висока, рамена, како се, од плача, тресу. Тако је Исакович, рано ујутру, оставио, са дудовима, Руму.
Уста, у којима је имао још само неколико зуба, била су отомбољена. Још увек је, међутим, дизао рамена, сваки час, и исправљао се.
Павле је могао да запази само вртлог сукања, око њених ногу. Њена су рамена, тог дана, била гола, у летњој хаљини, а поцрнела од Сунца. Она га није била опазила и уђе у Анину кућу.
У њој, тај човек, чинио се још блеђи, уморнији, још нежнијег здравља, иако је био широких рамена, и стасит. Његове бледе, зелене очи гледале су тог дана сетно и замишљено.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То се нарочито види код одраслих кад уз брдо носе тешке терете. Натоваре их на рамена, погну се, пењу се крупним корацима, споро, и часовима иду без одмора и не задржавајући се.
из ове области распростро овде-онде по Македонији, ћепаре или ћепе, црна сукнена горња хаљина, која нарочито покрива рамена и леђа и која је слична хавелоку (пелерини). У неким селима га зову зобонче.
Сви делови женске ношње су исте затвореноцрвене боје. Нарочито су карактеристични везови на кошуљама: цео рукав од рамена је особито лепо извезен шупљикаво, са геометријским шарама, а тако исто и груди и јака.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат! Једног дана стиже на тај вашар бос и необријан скитница са џаком преко рамена. Дрско се угура поред самог човјека с мишем и поче да виче: — Овамо, народе, да чудо видиш!
Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио. — Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем Тошу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане? - пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи.
Зграбио ме је за ревере капутића и сада сам знао шта је на дневном реду. Увукао сам главу у рамена и следећих неколико тренутака чуло се само ударање и Веснин плач.
Нисам ни прекорачио праг, а Драгана и Јасмина, које су мени сестре а Влади и Весни нису ништа, погледале су се преко рамена и рекле: - Ту је! - Јадна твоја мајка!
Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо! - обухватих Рашиду око рамена, али се она саже и моја рука остаде да виси у ваздуху. - У то о злату не верујем! - рече.
- Ти, битанго! - Тимотије се у два корака нашао поред мене, а онда зграбивши ме за рамена прошиштао: намеравам ли ја да убијем своју мајку.
Поново прстима додирнух шине, а онда пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда младо, нестрпљиво месо.
- Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда.
- загрлио сам је кикоћући се као идиот... - Зашто сада не кажеш? - држао сам је за рамена а она, спустивши главу, одговорила је да се баш све не извикује с крова куће.
Био сам принуђен да потрчим за њом и трчао сам све док нисам, зграбивши је за рамена, изгубиодах. - Не прави будалу од себе, Рашида! Ти немаш права да будеш љубоморна!
- Не прави будалу од себе, Рашида! Ти немаш права да будеш љубоморна! - миловао сам јој рамена понављајући то или нешто друго, све док се њена рамена под мојим прстима нису умирила.
Ти немаш права да будеш љубоморна! - миловао сам јој рамена понављајући то или нешто друго, све док се њена рамена под мојим прстима нису умирила. - Ти на то, једноставно, немаш право. Неда је једна стара прича. - Ма немој!
— спустио сам се и легао на стомак, али нисам дуго остао у том положају. Атаман ме је зграбио за рамена, прогунђавши да ћемо још видети шта ће да буде.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда.
— Не бој се ништа, то ти је на дику служило. Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. Донекле се тако разговарају, па онда легну. Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад му је брат говорио штогод, није му гледао у очи, већ смешећи се, преко рамена. Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког, у Београду, био
Тада се она исправљала, стегнула у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију. При том њеном покрету сав би дрхтао.
Кришом упозна њену косу, и расплетену; пољуби је једном у образ, загледан дуго у њу; стискаше јој тврда рамена, несвесно, помажући јој једном да се закопча, мада га она није звала.
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом
Имала је на глави читав пласт косе, који је био повезан белом траком и висио позади као уврнут коњски реп. Обнажена рамена сијаху јој се, као сасушене кости на сунцу, са удубљењима наборане коже, пуним белог прашка.
на њеној постељи, у свом плавом кафтану, утегнут свиленим, шареним појасом, он јој је својим жутим рукама стискао рамена, која више нису била ни онако чврста, ни онако лепа, умиљавајући се, својим жућкастим очима и пљоснатим носем,
а други црн и брадат, наслоњени једно о друго, леђима, певушили су, седећи у трави, хватајући један другог, преко рамена, за гркљан, кикоћући се. На тој страни куће, шума је била на неколико корака.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
: „камена с рамена“, „скока јуначкога“, „халка“, „рвање“ итд.). Забавне игре су „оне у којима се тежња за игром испољава тако да су
„Игре су у Црној Гори највише тјелесно вежбање, нпр. гађање каменом у какав нишан, или бацање с рамена ко ће даље бацити, скакање, и слично томе; исто тако гађање у нишан из пушака.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
мала тактика да би се брзина денфовала, а на лице навукао равнодушан израз у тренутку кад се прсти дотакну девојачког рамена.
« а жена ће казати: »Ма, ништа, ништа, само ви радите!« и пољубиће хладан новембарски ваздух изнад десног сестриног рамена, јер не воли да се љуби у лице.
Добио ју је на поклон од колеге, америчког креатора, Џона Фијендаке из Бостона. Проседа коса пада му валовито на рамена. Мада је сам стварао, презирао је моду и да се лепо облачи.
То је чудно, помисли, како изнад рамена извесних жена увек лебди нека чаролија! И то уопште не зависи од њихове лепоте; постоје лепотице на чијим раменима
не зависи од њихове лепоте; постоје лепотице на чијим раменима умире и најскупљи »Коко Шанел«, док изнад Азриних рамена огрнутих конфекцијом још лелуја нека тајна љупкост, златни прах женствености, и та мистерија остаће нерешена све док
па човек изненада примећује да њихова Ружа има дуге ноге и широка рамена, да је млада и снажна и да јој се у угловима очију појављују две мале искре, као код дивље мачке у заседи.
Схвати да од њега не треба очекивати никакву заштиту. Мршава рамена и стакла наочара, без оквира. Месна мастиљара, уплашена од рођења. Шта да потражи помоћ од милиционера?
јој је лагано увртао руку, тако да се и Нина, против своје воле, подиже и учини неколико корака, осврћући се преко рамена према дворани, као да тражи последњу помоћ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјежим у Црну Гору, код владике! Сви спустише орозе на пушкама и пушке објесише о рамена. Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм! — Јеси ли побјегао из Котора? — Да. — А кад? — У подне.
Њеко га зовну из кола. Зачу се више гласова: — Ускок!... Јанко!... Ускок! Кнез га ухвати за рамена и рече: — Да и ти поиграш. Оли, вјере ти, по црногорски да поскочиш?
Иза лијевог рогља манастирског наиђе висок човјек, с пушком о једном рамену и с кожним бисагама преко другог рамена. Њеко закуца на Јанковијем вратима, и на питање: „Ко је?“ одазва се дјетињи глас: — Ја сам, твој ђак Милун!
Сви почеше нагађати шта је с њим и већ се момчад спремаше да иду да га траже, кад он стиже и збаци с рамена дугачко дрво. — Не знам ни сâм куд сам се врзао! — одговори кнез на питања, пошто сједе.
Не знам како да почнем!... Караћеш ме! — Молим те, Стане, не дјетињи! — рече драго љубазно и стави јој руке на рамена. Он је њу одувијек пазио, а послије несреће која је задеси, учинио би за њу што не би за своје најближе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зец протрча плашљиво да се скрије у житу, њему преко рамена. Ал зачуђен стаде, када спази да му сада није ни до колена.
, шустер – лустер , џокеј – океј , путер – скутер , чавче – мравче , регистар – бистар , Скопља – копља , Сланкамена – рамена , Сиска – диска , Фрушке – крушке , фарса – Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте – моменте , шкољка
Милићевић, Вук - Беспуће
Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете. Ово реко, па напоље брго, Пегазу се на рамена врго, И полете малко унапреда, Па ти нешто кâ њиву угледа, А по њојзи неко тумараше, Тумараше, вако зипараше:
Бежи ђого кâно див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му празне бакрачлије.
Опет ману проклети Турчине, Да ми главу са рамена скине; Већ помисли: тужан, нема ништа! — Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари Турчина сред чела И обори са
Кад се крену, севаху ми груди, А ни рука не беше по ћуди, Јер кад вати тог мача пламена, Кô да трза руку из рамена.
и парипа, Свак одмила упропице ђипа, Ногом бије, а ушима стриже, Модар пламен на ноздрве лиже, Би истргли руке из рамена, Да су момчад лошега кољена.
Јесте младо јоште момче Вуче, Али гледај како Турке туче, Сад за пушку не беше времена, Зато скида главе са рамена; Ал' задоби четир грдне ране, Руке дуже не могу да бране, Ал' нит' уче, нит' се јунак жали, Та да браћу како не
лампарице, Разнесе му беле утробице; Љуљну с' Туре на своме коњицу, Поможе му Србин на земљицу, Маши му се ђогу на рамена, — Тако, Србе, дивна ти имена!
О јунака, ох, сокола пуста, Ал' се на њ'га сада нагна Руста, Сва му сабља од крви црвена И десница рука до рамена. Опазио војвода Милета, Опазио Турчина проклета, Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у руци сева, Гони
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сава само покорно пови плећа и увуче главу међу рамена. — Ожежи, брате, колико боље можеш, посветила ти се драга рука!
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих дјевојака.
Све по четворица сељака, личких досељеника, вјешали су му се о рамена да га смире, а пресенећена школска дјечурлија опчарано су зијала у измахнуту тољагу и залепршане гаће, па су кроз сва
Мени нема друге. Милош срдачно пребацује руку преко Џаканових рамена, грли га и тјеши као да је пред њим недорастао дјечак: — Сајо, болан, без тебе нема живота ни бригади ни овоме народу
Ратник поједе свој дио кромпира пажљиво, натенане, пљусну длан о длан, загрли нену преко узаних рамена својом тешком ручердом и весело гукну: — Е, мајчице рођена, сад ми се мало одмакни од ове моје пуцаљке, ваља мени на
Гледа, а не познаје. Пантелија растужено опусти руке, а онда уздахну, прекорачи рампу и пребаци руку преко сељакова рамена.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пâс ти постао витак и обал... Из целе тебе избијала је
Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ...
Рука ми се дотаче њених топлих груди, клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо! Она се трже, стресе и освести.
У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу. — Ходи овамо, газда Стојане. — Окрену се он ономе који иђаше за њим.
Иди. — Ех, љутиш се ти! — потврди он удивљено и, пребацив мотику преко рамена, оде. А кад се он изгуби, она брзо, силом и, као бранећи се од нечега, окрену се и узе мотику, да опет продужи
А светлост је обасјавала сву: њен витак стас, широка рамена, лепо развијено и зажарено лице с врелим устима и црним, тамним, доста упалим и ужагреним очима...
А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха и с пушком у руци грабе по четири корака у један.
Нушка се изви натрашке. Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле. А она, пресавијена, држећи тепсију, која блешташе од месечине, поче: Јоване, прво гледање!...
Плаче. Пуна јој се рамена тресу. Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине
Згрчен, упалих рамена, са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње. Она се тресла. Изгледао јој је тако, тако..
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« — »Сине!« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила. — Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе вела од
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
Тражим је, па никако да нађем. Она ни да се окрене, већ му онако преко рамена каже: — Тражи, тражи, наћи ћеш је! Она је сад већ у царевим рукама. Он се досјети шта је било.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Нико ме неће од моји мисли одвратити. Пређе ће реке изгубити рамена, пређе ће престати жита рађати се и патити се; пређе лутерани и калвини неће веровати западну цркву.
ДОКТОР: Сад река подигла лево раме! ШАЉИВАЦ: Имају ли реке рамена? ДОКТОР: Имају. ШАЉИВАЦ: Па кад имају, зашто га не би могле подићи?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Море жено, шта је теби данас? СУЛТАНА: На бал, ја, која сам некада на бароне преко рамена гледала, сад с чизмашима да играм? Волим пређе цркнути, него да се тај покор учини. Ох, Боже, шта се чини од мене!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
шверцовали смо се аутобусом, а када су нас избацили, тачно на средини савског моста, бацили смо последњи ситниш преко рамена у воду зажеливши нешто најлепше на свету.
Али ја сам хтела да зажелим нешто још много лепше, само више није било ничега да се баци преко рамена осим бубуљичавог лингвисте, који је прочитао шта му припремамо, па је збрисао на време.
Из плакара се, наиме, појављује маман живописно одевена у старе фармерке, дубоке рибарске чизме које јој сежу све до рамена и, наравски, с обавезним качкетом на глави. У једној руци држи кофе за воду, у другој кожу од синтетичког јелена.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Божански ће стас у ваздуху сванути и руке се спустити на наша рамена да нас признају за нове синове. И наша ће се голотиња у речи оденути ко бреза с пролећа у лишће.
Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв. Звона су звонила с атлантских мора, а главу су моју носили на југ и север, с врха копаља на врхове
је део хтења не претерујем нема у мени доста достојења штета за твоју милост да се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша мој напев ни зарицања којима се паштим ускрати ми своју
где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који
Па иније реченица прође след облака ту и див пристаје на људски језик те ставља овцу на рамена отац у сасвим малој кући осврће се у кожуху где је смок на путевима велики промет они који пролазе нису гладни
На то се анђели сјате и дрмају овај сој из рамена чекајте ради се о сасвим другој ствари надземаљској лепој рајској дозволите да вам ставимо путир у руке хоћете
вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања очевом праху
1972-3. ТО СЛОВО 1. Док иде испред нас длан који нас води и гледа милује нашу влас излази из рамена светли на поласку у свет и одмах каже: стој човек мора да се сећа док удариш дланом о длан свест му постаје већа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било их је до стотину. Постројени по четворица, ишли су лагано и погнуте главе. Уздигнутих рамена, као да очекују ударац, унезверено су погледали око себе, готови да и пред малим дететом клекну и моле за милост.
— Господин потпоручник — поздрави Танасије и несвесно устукну још један корак, па наједном замуче и уздиже рамена. То га је коњ њушкао по леђима и, кад намириса јабуке, дохвати Тасу за кошуљу и размахну лево и десно.
Плотун здесна... Један залутали куршум звизну изнад наших глава, те увукосмо главе у рамена. Одмах за њим други пљасну у дрво поред нас. — Овај као да нас нишани — рекох унезверено Алек-сандру. — Не бој се.
Да ли је могуће... Коса нам се диже на глави. Један приђе седишту нишаџије. Остали се одмакоше. Увукли смо главе у рамена, стисли песнице и зубе, очекујући да се догоди нешто страшно што ни у крвавоме рату није баш тако обична ствар.
Хтеде нешто да каже... прогута пљувачку, затрепта очима. Као да прибира снагу, уздиже рамена, онда поздрави. Из његових груди се проломи крик: — Господине потпоручниче, мој је брат тамо.
Онда ослушкујемо... — Ето га!... Мускули се затежу, људи несвесно увлаче главу у рамена, заустављају дах... А када се изнад наших глава проломе експлозије, онда тек весело прогледају.
Полетеше у заклон. Али један се поведе и паде пред отвором. — Рајко, Рајко — повикаше војници. Један га дохвати за рамена, остали га прихватише и спустише лагано између граната. Лежао је непомично.
При страховитоме треску ми и нехотице завукосмо главу у рамена. Налазили смо се испред топовских цеви наше батерије и зрна су летела готово изнад наших глава.
Од последњег осматрања десет хиљадитих десно. Брзо, брзо... Али тада устукнусмо и уздигосмо рамена. Пред нашим очима проломише се страховите експлозије. — Шрапнел... хаубица... ау! — Пита командир како су пали меци?
Али стид ме од војника. Воле пешаци да се подсмехну артиљерцима. Код онога дрвета задрхтах — завукох главу међу рамена и потрчах што брже могу. И тада се сетих пробушенога казана.
Пушке запрашташе, чини ми се, над мојом главом. Тргох се и увукох главу у рамена. Срећом, војник је напред те и не опажа мој страх.
Чујемо како лете наша зрна, њихов фијук је све јаснији, људи несвесно увлаче главе у рамена н са страхом подижу очи. Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.
»Нека га... нек види да и ја нисам баш«... Она не доврши мисао : осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...
Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље. Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
и уморни? — Јездили су, војно де! по девојку. — Јел’ колика, војно ле! та девојка? — Милом куму, војно ле! до рамена, Старом свату, војно ле! до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле! равно расла. 65.
“ 170. С оне стране Шибеника Шиба трава до рукава, Граорина до рамена, Дјетелина до кољена, По њој пасу три пауна, И три тице паунице, Чувала и’ л’јепа сека; На секи је прегачица,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко је то? Сад ће воз да прође, доле с пруге — викну му чувар. Живко му притрча, дохвати га рукама за рамена и снажно затресе. — Какав воз!... Зар нису погинули ? Живи ?...
Беше се сагнуо над бисаге па их нешто обрће и претура. Затим подиже цео терет, намаче га себи на рамена и оде напред. А ја гледам из трња како се размахују капци на бисагама по такту његова хода и престављам себи како он
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена! Нема меда, дете! Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРАПИНЦА Добро је познато какву су гардеробу Носили људи у Старијем каменом добу: Осушену животињску кожу, преко рамена Рипиду од грубо обделаног камена, А када би веће количине коже приспеле, Они склони луксузу шили су и ципеле.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад се шћаше ођест куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у руке узми џефердара, — красна лица, висок као копље!
ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ. СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА. СЕРДАР ВУКОТА Добро дошли! Што је било, људи? Кренули сте некуд кâ на војску!
Мртву главу не диже из гроба ни прекова бистра џефердара. Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док | све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало. Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно
Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи. Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу устали?
само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.
Ох, бре, газдо! И ма да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао. Ипак издржа.
Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајала четвртасте. Она његова детиња, висока, сува | рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.
простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати. Невјеста једна, те згодна, одигла десно стегно и на њ наслонила торбицу, набрала обрве, па премеће
Пред вратима раскорачи се, па стаде махати главом готово с рамена на раме. Пламичак на врх трске, узвитлан струјама, лискаше лијево-десно, као да подражаваше клисара.
“ Крцун не доврши, но видјевши да се „дијете“ опет стало протезати, ухвати га за рамена па му састави плећи са ледином. Тако га је држао за неколико.
Одмах се из шуме помоли неки ванредно висок и сух, просјед човјек у властелинском одијелу онога доба. Про рамена висаше му дугачка шиба на кремен. Човјек се тај устави сучући шиљату брадицу, погледа дјецу па гнијездо.
Кад дјеца уђоше, видјеше у авлији једну питому срну, која одмах доскака ка грофу и пропе му се предњим ногама на рамена.
“ Затијем, исти Марко, протегну се, па рече: „О, људи, што ме рамена боле!“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише.
А, Јанко, Јанко...“ Но му Стана не даде да доврши. Она му уприје обје руке у рамена и то таман кад поново ћаше да се одигне.
Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо у тој прилици. Кад одиже сјекиру, спадоше широки рукави до рамена, а обле јој, бијеле мишице искочише; а кад удари, испод кошуље, облици стегана и листова за часак назријеше се; дојке
О Стани причаху медику како је више од једнога момка обалила, како добро баца камена с рамена и скаче. „Да“, закључи медик, „види се, брате, види.
“ рече Маркиша загрливши је њежно, и гледајући је братскијем погледом. И она њему стави руке на рамена, па га гледаше мило. У нашем је народу родбински осјећај снажан и међу даљом својтом.
У то се сердар поврати, носећи грађу. Он им назва добру вече, па свали с рамена дрва. Женске устадоше. Милун отрча к њему. „Што то пишеш, Јанко?“ рече Пејо, хукнувши од труда, па сједе крај њега.
Жена се с Муком диже и сложи руке за тканицу, па се шћеде одмаћи, али је он ухвати за рамена и угну полако, па и он сједе украј ње. Обоје мучаху за неколико. И њега и њу обузе једна мисао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ па се онда превалио на другу страну. Причај ти то мојој поњави. — Гонио некакав Турчин Србина, па му спала с рамена поњава. Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати да му само нешто каже.
— Зулумћар куд год хоће, и ђе му се деси, а прави Турчин само оно мало што је мимо рамена навише. 5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети.
Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена. Он се може провући и кроз најмању рупицу; зато не помаже од њега врата затварати као ни он вјештица.
ђе не сакрије: кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то му мајка мијеси хлеб, а пребацила десну сису преко лијевог рамена, а лијеву преко деснога, те он остраг сиса. Онда цар рекле: „Међер, обила мајка родила обила јунака“.
из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, гркљана, рамена, мишица, лакта, чланака, руку, прста, ноката, грбине, крстина, груди, ребара, слабине, из срца, из црне и беле
5. О ЖИВОТИЊАМА 1 Миш посеја проју По јежеву пољу; Нарасла је проја Мишу до колена, Жаби до рамена. Миш сазове мобу, Да му пожње проју, И закоље мрава — Дебелога брава!
“ (смјешећи се, и лијевим палцем иза лијевог рамена показујући). Мајка на њу намигује овако, овако, (мрштећи се и главом претећи) Она њојзи одговара овако, овако,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана. Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.
— Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. — Бија му је ћаћа и Роре — вели кнез. — А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? — Ово је проста картина!
— Помози бог, дуовници! — викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка што му је до рамена досизала. — Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.
Добра ноћ, Грго!... Ајдемо, ајдемо! Кад су били на дну стуба Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти
Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку... Пивалица заћута. Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цвокоћу зуби. Брне се згрози, те једва рече: — Ти си, дакле, баш велики гришник.
Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња. Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је задуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе начисто који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена. Где сам: још у трави ил на неком спрату? Песак који време неуморно броји Да ли је у мени ил пешчаном сату?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Осећам да ћу да родим.“ Покривала му рамена чергом, лагала, курва. И рекао јој: „Нећеш да ми подвалиш!“ „Зар не видиш?
,,Ти си лопов. И докле ћеш?“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали.
— Бој се Ти, апсанџијо, аја се не бојим! С рукама на леђима, праћен пандуром с пушком преко рамена, натмурено поносит иде преко пијаце, суљајући се по снегу ишараном балегом.
„Јеси чула шта сам ти говорио? Малопре шта сам казивао. Кажи! Брзо кажи!“ оборио јој је главу на јастук и стезао рамена. „Шта си ми говорио? Не знам. Ништа не знам!“ „Не пренемажи се, кажи. Знам ја шта је женско. Све сте курве...
Истина је, помисли, гледајући је како плаче. — Аја сам отац? Је ли? Виде да јој дрхте рамена, и у њему све дрхти, не треба му одговор, и он опет пође у поље, јер не може да стоји, да буде у кући, не може да је
Кажи ми онако, људски. — Немам шта да кријем. Све могу да ти кажем. — Она се одмаче; са рамена јој паде његова рука. — Тешка ти? — Није. Кажи, шта си хтео? — Зашто ме мрзиш? — Не мрзим те. Спава ми се.
Толико смо годила мешали ноге у овом гробу и ништа није никло. Чик сад нешто да кажеш! Да те чујем! — И рамена му се тресу. Тренутак је, може је сада... Ту, на кревету, крв нек се цеди, женска, погана, смрдљива, пуна туђег меса.
Кад му је девојчица која је била најгласнија у игри на његово питање: „Мала, где ти је кућа?“ одговорила преко рамена и презриво: „Шта си ти, брадоња?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена. — Шта ли је са Татагом? — питала су се деца. — Шта једе?
Попа, Васко - КОРА
зелено лишће Моме стаблу од пепела 29 Ово су ти усне Које враћам Твоме врату Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје У грлу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
стручно сву телад која је била изложена продаји и одабра најлеше грло; један од робова положи га попреко својих рамена и повуче једном руком његове предње, а другом руком његове стражње ноге на своје широке груди.
Јер кад је купљено јагње предао свом трећем робу, а овај га положио преко рамена као други роб своје теле, он поређа своје робове у сликовиту једну групу.
везана изнад чела пурпурном пантљиком у виду дијадеме, падала је злаћаним својим витицама на нежни потиљак и на снежна рамена, извајана као из мермера.
Са тих рамена, прикачена о њих златним аграфама, спуштала се, чак до чланака, сребрнаста, заталасана хаљина која је имала на грудима
Кад изађох, дочека ме у претсобљу Адолф да ми услужно баци огртач на рамена и да ми пружи палицу и цилиндар. Извадих из џепа велики и тешки талир Марије Терезије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нећеш у Солун? — Не мислим. Шта је код куће? Он ме погледа ћутећи па не скидајући руке с мојих рамена: — Све ћеш редом чути. — А синоћ си имао напад? — Јест, и то је због чега сам те звао. Дошао си баш кад треба.
— Дроњо, шта клањаш? Не мрдај, дроњо! Он се крути, успија уснама, забацује рамена назад, и још се више мршти. — Зашто си на рапорту, блесане? И вуче га снажно за уво командант. — Го... го... гос...
лепо и док јêци звонке трубе буде из слаткога сна топле, ватрене девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде командире на коњима, гега он позади батаљона, искривљен препуном кантом, задуван, знојав, али ведар
праве грчевите покрете главом као да им је нешто тесно око врата, мичу раменима, мрште се, трепћу, гледају у нос или рамена, али ћуте и слушају. — Четрнаеста је била весела и славна година. Причај, Стеване, штогод из четрнаесте.
Збацују се блузе и чакшире и нестаје редом једна по једна бела прилика испод покривача који се подвлаче под рамена и савијају око ногу да не дува.
Остаци прљаве, исцепане на каише кошуље скривали су само рамена унакаженог мртваца, јер је укочена, пресавијена у лакту лева рука, спречавала да се и овај део кошуље скине.
Онда смаче онај остатак кошуље с рамена мртваца па се подиже и замућеним очима погледа у нас; затим пође и после неколико корачаји застаде, окрену се
док му је глава, као одсечена и као да се држи само на кожи, падала час напред, на груди, час лево и десно, на рамена, а час пресамићена остајала тако забачена на леђима, отворених, жедних уста и увек помућених очију.
Тада се један од оних натмурених људи с цигаром у зубима, дебео и важан, дотаче ногом његовог рамена. — Тај ту, опасан зликовац! — Еј, чуј ти, Петроније Свилару!
“ Обукао се Јаћим уз помоћ женину, па све на њему ново и фино, и капут је преко рамена пребацио, јер је тако навикао, и зими га није облачио него увек овако исто огртао.
На њима су доламе, преко рамена и као крв црвених кошуља, пребачене, а на калпацима соколова пера. Тешке мотке застава ослоњене им на сјајним
десну руку раширене шаке, упирући своје соколске очи поглавито на даме, што су их белим и малим шачицама својих до рамена голих руку одозго живо поздрављале.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Надаље, гаравуши с омота била је слетјела на рамена рајска птица, која је скупа с њом тужила. Још и данас морам да извршим свјесни напор како бих из представе моје мајке
Згољна материја. Али таква, ас дреамс аре маде он. А управ то је оно што је важно. Кад би ме неко продрмао за рамена и разбудио те ми рекао: „Слушај, човјече!
Али кад дође одређени сат, све ће то одједном са себе стрести самим једним трзајем рамена, онако као што се стресају пахуље снијега с кабанице.
дрвореда, увијек с марамицом на очима, а пролазници су се освртали на његово неутјешно шмрцање, које му је потресало рамена.
У цјелову сам бројио до одређеног броја. У загрљају, сасвим сам присебно мотрио преко њеног рамена зелену бубицу на гранчици олеандра; тад бих помислио како ме она у том часу замишља очију заковрнутих од блаженства и
дубље и аутентичније ја лежи не у оном ја које се свија и грчи, него, бар за трунку више, у оном ја које му преко рамена радознало вири у рану. Бешћутност? Неморалност? У томе ли је дакле наша кривица?
Предахнули би кратко у хладовини конобе одваливши терет с рамена, ослоњени мрком руком о велике бадњеве, у којима је шапорио мошт неуморним шуморењем прољетнога мора.
Уз претучену, презаву биолошку јединку, промигољит ће и повирити јој преко рамена, испрва бојажљиво па све слободније, „мислећа јединка”. Најприје ће размишљати, медитирати. Контемплација смрти.
Големи стражњи точкови без блатобрана шкргутаво су се обртали око оси и човјек је инстинктивно увлачио главу у рамена стрепећи да га блистава „шиња” не дохвати по уху.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.
Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене.
Затим узе оружје, те раздели свој тројици. Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.
— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену. Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш!
Можеш ли ме гледати овакога ? — Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра.
— рече Станка и седе крај њега на под. — Што, Стале ? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. — Не знам, али ја овако не могу.
тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. — Ти си мени све добро моје ! А ове варошке... ништа...
— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обргли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... ...Пијанка се продужи до пред саму зору.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпре су кушали његову снагу, је ли јунак кô што див каже. Тако изиђу на једну пољану и узму се бацати камена с рамена. Дивови шчепају грдну каменчину и бацају је као јаје. А кад понудише старца, он погледа камен и приђе њему.
Стража ће те ухватити и одвести пред цара, и твоја глава оде с рамена доље. Он једва дочека те ријечи, остави тета-лију, и зачас ето га под јабуком.
Ја ћу живјети и даље, а твоја ће глава с рамена. Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а сва се сја
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
На два му рамена стоје два арслана, а он нити се тиче нити миче. Отиђи њему, па нек ти он каже шта ту ради, па ћу ти ја казати.
а многи одоше да из дома донесу, и међу овим посљедњим ево ђе иде некакав одрпан сељак и носи врећу окрпљену про рамена и упита: — Што сте ме звали? — Богме, — рече кнез — да плаћаш владичине паре од ове године.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Глава му је била слична лављој, а дуги увојци седе косе који су допирали скоро до рамена, само су појачавали ову сличност. И сама црква била је као створена за тако упечатљиву појаву.
“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања рамена. Наклон по обичајима континенталне Европе много је сложенији.
“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања рамена. Наклон по обичајима континенталне Европе много је сложенији.
Ја сам се наклонио америчким стилом, то јест само сагињањем главе, не покрећући рамена. Био је то исти начин клањања као и на Универзитету у Кембриџу у то време.
Имало се шта и видети! Поглед на ове германске ратнике, високе, широких рамена, велике главе, снажних груди, увек озбиљне, уливало је поштовање.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па, удаљивши се од њега неколико корачаја, нагло се окрете и потрча ка шумарку. Миливој се тргну, скиде с рамена пушку и, потрчавши, опали. Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Рецимо у овим стиховима из песме „Путовање“: То Јерменка око нагих рамена увија свилени вео Као да од чауре хоризонта отцепљује плаветнило У сумрак бео.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тада се она исправљала, стегнута у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију. При том њеном покрету сав би дрхтао.
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке уз рамена, па пуше и ћуте. У оваквим случајевима они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер им је пред
Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци. А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена. Смеју се, граше и разговарају с ким хоћеш. Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина.
Наредио је синовима да остану на месту и да нико не сме пушке опалити, а сам сишао на путању не скидајући још пушке с рамена. Наилази Мет Фираја. И земља је у том тренутку лица имала.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена. О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чему? Кућама порушеним у којима се плету плетенице за нечија гојазна рамена? Побијеној, искиданој деци? Образи су му горели руменилом све јаче. Закашљао се.
Био је у ниској соби на горњем боју. Девојчету су и у зору очи биле црвене од плача. Грк је био широких рамена и дебелог врата. Кричала је од болова.
Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи.
Плава Зизи имала је врх подшишаних коса официрску капу. Гледала је његова широка рамена и смејала се. — Волим те јер си бомбаш... фарман... 120 ПХР... не волим Њепоре... пих, митраљези.
Немарно се брише надланицом ознојено чело под тешким шлемом, и пребацује терет ранца са једног рамена на друго. Црна линија гребена је све ближа. Већ је скоро ту пред њима. Опет сан вуче за отежале капке.
— Фић, фић, — звижде залутали куршуми и пресецају јечање рањенога на носилима која се клате између четири снажна рамена. Већ читав сат га вуку по мраку, а проклети куршуми још једнако их стижу и звижде. Трза се несвесно.
је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис. Рамена се непрекидно тресла, а усне се понекад обојиле крвљу.
Псовали су љутито, јер им је низ уморна плећа под сукненим оделом цурио зној, а тешки ранци су резали рамена. Најзад су за косом попадали од умора. Ту је било место за резерве.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њене танке црне руке, обнажене до рамена, накићене пурпурним и плавим колајнама, држе на глави судове од џиновских тикава, калбаса, жутих као сунце.
Необично лепи, необично лепо израсли. Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу.
Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.
Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.
Инструменти су само бубњи, огромни положени бубњи, обешени о рамена црнаца, и звечке. Простор за играње је велики: ипак шеф игре бичем размиче оне што играјући сужавају круг.
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских удова, лепоте те ране женствености.
То је муж најлепше међ њима, неупоредиво лепе и јаке африканске Кармен, сестре Мејове. Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада.
Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности. Очи огромне, светле, раширене од страха, уста од увета до увета.
Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је. Груди овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак
Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа,
Ово је потпуно једна друга раса. Високе, атлетске, широких рамена и ратничких руку, жене имају врат као тамни стуб, а цела лубања је необично купаста као у египатских статуа.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан! Око му црно кô у сокола, А дуга коса све до рамена Загасит присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као лабуд када путује, Са белим крилом облак цепајућ;
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наслоним се на рамена два војника, што су живо пуцали из својих предњача, и погледам преко бедема у пољану пред шанцима.
А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа... Ево опет једне крваве гомиле, наређали се као снопље. А гле тамо побијених коња!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али се отуда није нико појављивао. Са наше стране није планула ниједна пушка. Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари.
„Фикус“ забацио руке на леђа, клати се и гледа преко рамена Перу. — Хајде да спавате! — вукао га је његов водник Брана. — Доста је било. Чуће управник. — А... Ш’а?...
Он сјаха с коња и полете „Фикусу“ у загрљај. Онда су се погледали, држећи један другога за рамена. Опет се пољубише. Сергије Николајевич даде руком знак и батаљон крете, а њих двојица, држећи се за руке, пођоше за
Пера „Ђеврек“ води коло, размахује марамом, подврисне, и онда завуче главу у рамена, залети се и одбије о трбух „Фикуса“. Потом забаци главу уназад и с ноге на ногу... — Купамо се у зно-ју лица свог!
Груја се ипак исправи и поче да окреће главу као да нешто тражи. Онда скупи очне капке и главу завуче у рамена. — Лакше! — проговори болним гласом. Ја сам му придржавао главу и миловао га по коси. Са напором сам задржавао сузе.
По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена. — Овде је наш главни ров — командир ме дохвати за рамена. - Кад сте у рову, пазите да сте увек између отвора, јер они отуда мотре. — А где су војници?
— Колико вас је? — питао је шапатом. — Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице. Осетио сам на образу кундак од пушке, која је већ била истурена кроз отвор.
— Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена. Грофе, ви сте митраљезац. — Тако „рекућ“, бароне. — Молим... Грофе, колико вам митраљез пуца у једној минути?
Наиђе Драган, обријан и свеж, са убрусом преко рамена. — Шта, ви се купали? — Знате како је... могу ме ранити, па не бих желео да одем прљав у болницу.
Бора пође. При ходу се клатио. — С’ушај... Немо’ да „оповрљаваш“ влас’... Знаш... Иначе — он показа палцем преко рамена на војнике. — Нишанска тачка... Војници сада и без наређења управише пушке на одело. — Добро!
Требало је са њима поступати лепо. Наредио је да се скувају каве. Бора пребаци ветеринару руку преко рамена. — Докторе, да п-певаш... певаш... ону, знаш... „Ој споменче“... и кад умрем... — Он је млитаво кретао шаком — знаш...
— И тући ће се све дотле док светом не овлада једна идеја — додаје Војин и показује палцем негде преко свога рамена. — Не! — каже кратко Лука. — Ратови ће престати онда када у првим редовима бораца буду они који објављују рат...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Она воли инородним, рода се свог стиди, И, да може, свукла би се, сва јој кожа бриди. Кад пролази, с рамена нас кривоврато гледи Кад поздравља, само зато да кога увреди.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па ако и тад разум сањиви Не хтедне јаву признат милију: Ти жара каквог врелом искрицом По нагој кожи нежног рамена Потражи места своје милости, По којима си вреле пољупце Начином страсти сина разметног У часовима бујне похоте
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Једног дана пребаци Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију.
кабаницу, па добро натуко' шкрљачину, припаса' сабљу, а штуц и острагушу пребаци' преко себе, па се врго' ђоги на рамена.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
моћно чини му се као Нека измождена и продана жена, Увела блудница, с које сјај је слао, А она раскошно открива рамена. Све маштаве тајне, све мирноће мрака, Све гласове чудне, што певају живот, Познао је давно.
Рашчупане косе, раздртих рамена, Бићеш свакодневна слика ситних жена. Опроштај ће доћи кô пресуда грозна. (1917) XXXИX Зашто кад ме твоја реч
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Полако, мирно, погнуте главе иде. Тамне му се његова уска леђа, стас. Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача.
Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.
Ћутала је. Заклопила се над разбојем са рукама на челу. Рамена и врат јој видело се како се тресу. И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду,
Ћипико, Иво - Пауци
У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена. Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Како је лично својим очима видео животињу с дугом сурлом толико велику да надвишује два човека кад се један попне на рамена оном другом, да је у Константинопољу видео потпуно црне луде, црне, каже, као угарак, и да су такви рођени, и да су им
Изазивао је вратимљске момке на надметање. Бацао је с најјачим од њих камена с рамена, тркао се с најбрзоногијим, прескакао јаз код Мијатовића воденице са најкракатијим, па се чак и са неким дечкићима,
Шта ми имамо један с другим? Моја монашка хаља је за њега претесна. Његов калпак би мени падао на рамена. Ја бих можда и пожелео да будем као он, али он никада не би пристао да буде као ја.
Када се увече враћам кући с пленом, нехајно пребаченим преко рамена, осећам се испуњен од дна до врха гордошћу. Ја сам јак и моћан, шапућем себи.
Како безазлене окице добијају ону сањалачку сенку, како њена шиљата рамена одједном постају обла а два једва назначена чворића на грудима бујају до раскошних Јелениних дојки, дуге пикљаве
Нека се смрзне кад је луд — мрмљали су калуђери, увлачећи зимогрожљиво главе у рамена. Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе. Сад је до чланака, у подне ће бити до колена, пред вече до појаса.
пуштам да ми се једва приметна матица раздваја на врату и потиљку, да пола иде преко левог а пола преко десног рамена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ала је диван овај осећај лакоће! Као да су ми са тежином и сувишне године спале са рамена. Оне прекобројне године у којима се почиње осећати терет тела.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Окреће се од њега гледајући га преко рамена): Ти? Ти? САРОШ (уплашено): Што ме гледаш тако? ТАШАНА (једнако преко рамена): Гледам те!
Ти? САРОШ (уплашено): Што ме гледаш тако? ТАШАНА (једнако преко рамена): Гледам те! И што је најгоре по тебе — не љутиш ме чак!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мали Костица био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема, рамена му скресана као да је риба требао бити.
Кривог рамена, ваљда и од боја, увек усплахирена од муклог трпљења и страха, сува и сива, скроз недружевна, остала је само још траг
И било је некако и смешно и мало непријатно кад учитељ дохвати Мију благо за рамена и преведе га преко прага. Зашто је Мија остао у туђем разреду после звона, нико није знао, па вероватно ни он сам.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, ја добро знам какво бреме на уска моја рамена полажем. Знам какав је терет магарца једног достаточно описати, и ако једнакост карактера нешто мало и одлакшања
и мужествена, и будући да је врат пократак имао, то се чињаше да његова од читаве стопе состојећа се глава између рамена као усађена стоји.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
гроба у гроб Храстовина цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Био је крупан; кошчат, узнетих рамена и унапред опуштених дугачких руку, те је изгледало као да је досада ишао на четири ноге и малочас се пропео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Дајте ми два килограма шећера! — Немам — и трговац уздиже само рамена. — А кафе? — Нестало — одговори преко рамена трговац, окрете леђа и пође за шегртом, који је склањао неки џак у
— Дајте ми два килограма шећера! — Немам — и трговац уздиже само рамена. — А кафе? — Нестало — одговори преко рамена трговац, окрете леђа и пође за шегртом, који је склањао неки џак у задње одељење. Луки заиграше мускули на вилицама.
— А, нема, друже, више: „Држ десно!“ — дира их један пешак, који је поносно забацио пушку преко рамена. Из даљине запажамо како колона скреће налево и већ први замичу узбрдо. Ми се примичемо лагано. Затим застајемо.
Колона се расула по путу. Војници корачају лагано, замишљени и тужни. Главе су увезали башликама или марамама, преко рамена набацали торбе, а пушке пребацили попречке преко леђа.
Људи уздигну рамена, покрену их лево и десно, онда натегну и погурени продужавају дале. Неки покушавају пречицама, али изнурени застају и
Уза све то, пребацио је Милан кувар преко рамена још два ћебета и шаторско крило. И увек је на челу пука. — Ех, лако је њему, тај се ужирио и утовио у командантовој
Нових и сјајних, још неупотребљаваних. Стависмо новац у ћебе, један војник дохвати крајеве и као врећу пребаци преко рамена. Отишли смо код пласта сена и ту је настала погодба. — Ови или немају појма о вредности новца, или нас уцењују...
— Побратиме, замисли сад... — Додирну Душан Луку по рамену. — Марш! — одговори му преко рамена Лука, сав устрептао, и ваљда занесен једином мишљу да се само дохвати оних степеница. Пођосмо један за другим.
— Аврио! — добацих, не би ли им ставио до знања да иду. Оне су разумеле. Погледаше нас само преко рамена и одоше. Баш добро, помислих. Обазрео сам се да видим има ли још која слободна.
Ваздух се усталаса. Над нашим главама нешто заошину и тресну позади нас. Ми увукосмо главе у рамена. Сунце као да потамне. Наши се нерви растржу између осматрања и ишчекивања непријатељских граната. Одвикли смо се већ.
3а све то време стајао сам ослоњен о зид, оборене главе. Командир ми пребаци руку преко рамена и благо ме ослови: Хајде!... Све је готово и немој да се секираш. Нисам смео у очи да га погледам.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Закорачивши, угледа Ведран своју сенку и зачуди се: проширила му се рамена, смањила глава. Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо.
3адрхта Ведран, јаду досети: извор да га потопи воде послао, вода му до рамена стигла. Зар је он знао да деца извора имају очи? А имају!
3везде године не броје: тек што пребаци Лепотица шал преко рамена — десет година мину. Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила.
»А ти?« — питао је очима. »Шта ја?« — Лепотица самој себи слегањем рамена одговори, кад су сахране учестале тако да јој се чинило како нема више ни венчања, ни рођења ни крштења.
Сад су му већ до појаса допирале. Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала!
3атим отпоче да расте, али тако неприметно да дечак и не запази како му дорасте до колена и рамена, па и преко рамена. — Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај!
3атим отпоче да расте, али тако неприметно да дечак и не запази како му дорасте до колена и рамена, па и преко рамена. — Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Стари друм се праши. 1918. КОЛЕБАЊЕ Низ литице хума насмијана, блага, Рана вечер слази сврх воде и трска. Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и
Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије. Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо...
могао да представља осветничке и ослободилачке народне тежње, да је — рецимо — миран, тих, послушан, увучене главе у рамена, бојажљив? Разуме се да не би могао.
Под раскошним рухом и оружјем, смеђих до рамена брка, „необичан јунак погледати“, син прослављеног Јанка од Котара, он ниче свуда као из земље и шири страх и трепет.
преобраћа у општи пркос који се слива у дрску поруку паши: „Не дамо ти ништа до камена, да с њим бијеш у оба рамена“.
краља Вукашина): Што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста
Земљама ћу друме запрашити, а водама замутит бродове. Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером.
видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста
Узе Марко књиге староставне, па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамена баци, отидоше у Косово равно. Кад су били краљеву шатору, рече таде Вукашине краље: ,,Благо мене до бога милога!
Довати се Шарцу на рамена, пак потрча кроз Мироч планину. Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети.
Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
тулумину вина, објеси је о ункаш Шарину, с десне стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; па се Шарцу на рамена баци, окрену га од Прилипа града, оде право стојну Биограду.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
од Краљевића Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У околини Сланкамена Бацају камена с рамена Та љубав тешка Можда је историјска грешка А можда је неколико гамена Увело моду бацања камена У околини Сиска
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то? Зачуђени Стриц загледа се у свог магарца и прогунђа: — Што зуриш у мене, будало?!
да одговори, јер како год гукнеш, не гине ти једна жестока порција, зато би се ућутао као корњача, главе увучене мећу рамена, правећи се да никад није умио ни ријеч да прослови. — Аха па ти, братац немушти, нећеш ни да одговориш!
— Рањен је, рањен! Дај га овамо да му погледамо рану! — забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру. Овако ми је сасвим добро.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Анхизеа те кад се је била запалила Тројада град, и ватра га је била опколила, он усука се кроз ватру, те га лати на рамена своја и ишика га на страну из палежа.
И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова. ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА Дидим, учитељ светога Јеронима, бијаше слеп. Ама из писма је врло био мудар и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу.
према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом
— Мори, кој не пита бричи ли се владика. Ја си с домаћицу зборим! — вели им дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику...