Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„У сиротиње нема новаца!“ „Нема ни хране!...“ одговараху немилостиви богаташи. Поскапаћемо од глади!“ Они слегоше раменима и ћутаху... Наша је кућа последња у брежанском крају.
Људи који су га познавали питају га зашто тако чини, а он само слегне раменима па ћути. Једном сам га и ја, иако сам знао откуда толика промена, опет запитао: „Побратиме, шта је то с тобом?
бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад јој је Живко рекао да јој је довео и снаху, она слеже раменима, али ми ништа није пребацила, него онако тихо оним старачким гласом рече: „Лепо, лепо, децо, кад се ви заволесте и
Тако он то свакоме приповеда. Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне... А он, сиромах, шта ће,... Слегне раменима, па мисли у себи: лако се вама смејати!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ На то му нисам ништа умео одговорити, до само слегнем раменима. Цар примети на мени ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кумим те богом, скини ми!... — Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. — Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам...
Што сам се ноћас престравио, никад нисам! Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено. Неки рекоше: — Море, ти си се то опио, па ти се учинило! — Ама шта је стоку плашило?
« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ. Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.
— Ово је четврта, газда! — Четврта! Па ви сте, богами онда добро пазарили! — Теее! — учини момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. — Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара.
То је добро плаћено. Де, Срејо, нек је сретно!... Де, де, де! И Среја слеже раменима па пристаде. — Па добро би било да начинимо мало уговора — рећи ће Видак. — Може, може... — одговори Милун.
Неће теби Милун криво учинити. А и грехота би било. Среја слеже раменима и ућута. Видак настави даље: 2. »Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26.
— рече му ћир Трпко готово љутито што му не верује. — Не разговарам више сос тебе. Веља слеже раменима, узе једну жишку на лулу, па изиђе рекав: — Ако, ако, ћир-Трпко!...
чиновником, он вам онда све бира и намешта речи да му разговор буде финији и по књишки; обично се тад снебива, слеже раменима и упија уснама, градећи без трага скромну мину.
— Баш ја бих вас молио да учините то... а ја ћу вам већ... ех! Ту Пупавац само махну раширеним рукама и слеже раменима, не могући да искаже већ шта беше заустио. — У оном »ех!
Тако се то замутила жестока парница да среска власт — већ није знала шта ће. Капетан, добричина нека, тек само слеже раменима, па рече: — Ја не знам шта ћу им! Тај је поп пома'нитао!...
— Ето, ја ћу их понети ако се бојиш... 'Ајде ти само! Никола слеже раменима и пође за њим. Ударише све јаругом, док избише под Симичину кућу.
— Па шта ћу ти ја сад? — рече капетан и слеже раменима. — Ама молим те, господине — утањи опет Симица — ако бога знаш, нареди да ми се потражи...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. Јелица прошапута: — И баш хтеде да те убије? Он слеже раменима. — И то због мене!
— Је ли, Станко? — Шта? — Баш си намерио у гору? — Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. — Не жалиш ништа? — Све сам прежалио. — А знаш ли ко то све учини? — Знам, Лазар. — И ко још? — Више нико.
— Има ли их колико? — Дева вели до двадесет. — Ту ће бити лепа ћара... Шта велиш ти, Сурепе? Суреп само слеже раменима. — Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! —рече харамбаша и погледа Станка. Станко се грозничаво насмеја.
— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. Марица слеже раменима. — Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. — Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.
Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину... И оштро око Крушкино смотри то... — То баш сведочи да ће он бити прави
— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... — Којешта!... и Турчин слеже раменима... — Био сам се поплашио. Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру...
А твоја је кћи стигла за удају. Шта велиш да ми ту децу саставимо? — Па.. ето... — слеже Милош раменима. — Севап би било. А, после, и они се радо гледе. — Не браним... — рече Милош. — Па кад велиш да дођем?
Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. — Шта је? — упита он. Маринко слегаше раменима: — Драги ага, ја те нисам слагао! — Па јесу ли тамо? — Сад их нема ниједног... Али тамо су!... Они су прикривени.
— Па је ли све испретурано?... — Опет они нису далеко. Турчин само слеже раменима... Све заћута. Сваки је премишљао своје мисли... Никоме не беше баш ласно на души. Крушка се озбиљно замислио.
— Па гдје је она сад? — упита Крушка. Милош слеже раменима. — Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. Милош сасвим наивно одговори: — Може бити.
То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! — Не браним... — рече Јова и слеже раменима... Турчин га више не може гледати. Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...
— Ко? — Иван... То ти је тако истина као што је бог на небу!... Ја бих главу смео заложити!... Кмет само слеже раменима. — Па шта би му сад? — Сад ништа, али морамо бити на опрезу. Иван ће повући људе за Турчином.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да видим: — Море, шта ти је данас? Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.
? Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: — Зар већ идете? Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. — И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? Одмах? — Одмах!
Питам ја тебе: кажи ти мени, милујеш ли ти Аноку? То ти мени кажи! Арсен поже главу, тури нос у шаку, стаде вртети раменима лево и десно, и кроз стид а сасвим протегнуто одговори: — Ја не знам!
— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. Другога дана изишао учитељ у механу.
— Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати.
Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. — Вама је хладно? — рекох ја. — Не! — Рђаво? Она слеже раменима. — Да? — Да! — рече она. — А шта вам је? Она опет слеже раменима. Ја се не усудих питати је још шта даље.
— рекох ја. — Не! — Рђаво? Она слеже раменима. — Да? — Да! — рече она. — А шта вам је? Она опет слеже раменима. Ја се не усудих питати је још шта даље.
Поче се још усиљеније смејати: — Ха, ха, ха! Попеску погледа мене слежући раменима. — Цела не воуѕ цонцерне раѕ,22 — рекох му. Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па, најпосле, слеже раменима, па рече: — Та, сад, шта је ту је! Ти к’о мати ниси требала да допустиш да дотле дође.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла“. Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.
— Нек тражи кога хоће; што већи, скупљи. Свилокосић слеже раменима. — Нек буде воља твоја, Марко, теби сам обавезан. Конференција свршена.
Африка
не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим раменима насилност овакве природе.
Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух. Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера. У тим годинама девојчице код нас још играју школице, овде су оне директорке божанскога и љубави.
Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима. Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде.
На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу. Њине сасвим косе очи, плавим обојене у круг, и висока чела под тешким металним
да не знају ко је од њих примио на себе да изврши обред фетиша, као изненађују се, и узвикују радосно; лупкају га по раменима. То је сељанин, фетишер Бро. Изгледају сви доста искрено одушевљени овом ваљда свакодневном представом.
Међутим, док смо вечерали, младићи из тог села донесоше на раменима Нои и Сати, мале фетишерке; положише их на праг колибе и несташе пре но што смо и успели да се објаснимо.
Они су исте старости, истога лика, те их једва разликујем. Ево се опет појављује млада из колибе. Сада је носе на раменима две прве жене младожењине. Све три су необично узбуђене.
Њина џиновска тела, широка у раменима, уска у куковима, затим снажни, али мирних линија, удови и глава купастог темена, Дугих очију и равних истурених уста,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Фемка је, неким чудним осмехом, посматрала тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који је тако широк у раменима, а тако узан у пасу. Али је Исакович прошао крај ње, као да је она гроб, у турском гробљу.
Он покуша да је, својим раменима, заклони, од погледа, и да јој скине лопту, испод грла, главом, као кад се биче умиљава телету.
Стајао је, онако кракат, виши скоро главом, пред Петром, ухвативши га за груди. Својим широким раменима, он је био заклонио Петра, толико, да остали нису видели шта се међу њима догађа. Међутим, није се ништа догађало.
пук, јашућа лајбгвардија, и измаиловски пук, носили су – како Ђурђе рече – де фацто, росијски престо, на својим раменима. Царица је била свемогући аутократ, али је, својеручно, служила официре, гардијске, вином.
Била је, међутим, раскошна. Била је црна, а личила је сад на францески фрак Костјурина. Узана у пасу, тесна у раменима, крилата низ кук.
Кад је царица рекла да устане, Исакович је стајао пред њом, дугих ногу и руку, али лак, отмено. Био је тако широк у раменима, а тако танак у пасу. Царица га је, очигледно, посматрала, задовољно.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
тебе пролазим с краја на крај Ништа нема од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Грчевито гужва у песници писма.) Ту је! ЉУБОМИР (осећајући се нелагодно, слеже раменима). ПАВЛЕ (увек узбуђен): Ту је, али ја не смем, немам храбрости да завирим!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида је жвакала бучније од мамута и ја је упитах шта ће јој њени рећи када се врати кући. Она само слеже раменима. Мислила је како неће ни приметити да је нема.
- Не верујем да сам способан да напишем такво писмо! рекох, сетих се Рашиде и слегох раменима. - У реду, написаћу га. На часовима, затим, размишљао сам како да почнем. „Најдража моја” био би одвише врућ почетак.
Прилог времена „прошлово”, шта је то? - Њу, Слободане, њу? Слегох раменима. Багрицки понови питање. Нисам знао и он ми уцрта кеца.
Кад сам пролазио поред њега, учини ми се да видим како му на раменима, грудима и свему осталом леже и преду оне дебеле мачке.
Пузале су уза зидове његове собе, спавале му на раменима и трљале му своје олињале хрптењаче уз колена. Прилог времена прошлог!
- рекао сам, а она се насмејала. - Ти, будало! Зашто би тебе тражно? Ти му ниси ништа! по голим листовима ногу и раменима виделе су јој се модрице, али она није хтела да прича шта се десило кад се вратила кући. - То су породичне ствари!
Кад је не видите како храни или ваја своје шашаве зечеве, морате је видети како обиграва око неког с раменима од два метра. Више сам волео да је са зечевима.
- погледао сам је право у лице, а она се насмејала и није одговорила ништа, али сам по модрицама на њеним раменима и леђима могао бити убеђен да зна. - Још четири дана, само још четири дана и све ће то већ бити иза нас, Рашида!
Око нас је био само песак и вода, а једна чапља стајала је главе подвучене под крило. — Нећу! — слегао сам раменима. — И у бикинцу си готово гола. — Ако га скинем, онда сам то сасвим! — прошапутала је, а затим је почела да се смеје.
- Да му покажемо, или да још мало причекамо? - поновио сам, а Весна је оклевајући слегнула раменима. - Не знам да ли вреди да се чека!
- Станика ме је посматрала као што се посматра траг пужа на најмилијој ружи. Ако избаце, избацили су. Слегох раменима. Већина писаца није имала факултет. Фокнеру то није сметало да предаје на факултету. А шта ако ти ниси Фокнер?
Пробудио сам се као да сам се пекао на роштиљу. Кожу на лицу, раменима и стомаку нисам имао храбрости да додирнем. Најгоре од свега било је што је Грета хркала испод свог шашавог оклопа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Под својим намазаним косама, повезана врата, широких, нових каишева од златног плетива на раменима и чврсто стегнутим клобуком, на срцу. За тренутак беше изгубио свест, и није знао где је.
једном, у својим плавим, жутим, зеленим, дречећим свилама које је волела, са својим снажним, красним ногама и правим раменима и очи јој поплавише од жалости, за собом. Била је и тад још жељна љубави.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
на раскршћу виче из гласа да је његова њива коју копа и његова крава коју напаса, да је глава коју има на раменима његова глава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« И сви они растурали су се од љубоморе, Одри, заклањали вас, глумице, раменима и мантилима, покретним крововима аутомобила, свим и свачим, од нас гладних и жедних великог света и девојака чија коса
Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца. Већ му стоје на глави, на раменима, на ушним шкољкама допола изједеним кљуцањем, на врховима његових дубоких, уредно везаних ципела.
И то уопште не зависи од њихове лепоте; постоје лепотице на чијим раменима умире и најскупљи »Коко Шанел«, док изнад Азриних рамена огрнутих конфекцијом још лелуја нека тајна љупкост, златни
Једна дама с друге стране округлог шанка погледа га с благим чуђењем. Он јој се стидљиво осмехну и слеже раменима. —Отишли су да га зову... — врати се Поп. — Дај ми грудву! —Кад имамо воз? —У шеснаест и четрдесет. —Има времена .
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ивановић слеже раменима, остали почеше разложити о тој намјери, па опет дођоше на упоређења пређашњега стања с ондашњим, пређашњих
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Да шта би ти хтео, да се затворим као ропкиња, и да век мој изем? Гледај, и то му је противно! МУЖ (слеже раменима). ЖЕНА: Ти кад си хтео да имаш слушкињу, да си тражио девојку просту, а не воспитану. МУЖ: Видим како си воспитана.
МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали. ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао! ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест. ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ (слеже раменима). ЗЕЛЕНИЋКА: Видите! дакле, одбаците од себе све противнародне мисли и метните маџарску кокарду, да се свет о вашем
Милићевић, Вук - Беспуће
Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац. Није ни сам знао зашто га је слагао. И он слеже раменима. Свеједно. У том часу забрујаше звона са катедрале Здраву Марију и проламаху ваздух својим пуним и широким звуком.
И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме. Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их
Давно су потонули ти дани. И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак. Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Тхе — слеже шеф раменима — шта ћеш, тако је то у овом свету! — А, ми ћемо се већ понети мало по новинама. Мени мука да одем и да копам; нисам
њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раменима, Па лати коња, те даље провађа, А жељном мане да сам све погађа. Ал' зашто ћути, да л' зборит не уме?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жена удовица, попила она, попио ја, па шта ћеш, свакакве се ту работе десе — слеже Пантелија раменима. — Ко ће знати шта се у ономе пијанству и мраку све исподогаћало.
Ја сам већ помислио да су ту негдје, у шикари. Тетак Аћим пријекорно смаче раменима. — Шта има да се изражавам. Ево ти ту пјесника, то је његов посао.
— Куме Петре, оче рођени, откуда ти? Раздрагано и свечано грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле, па кум Петар брише заводњене очи, а Пантелија разњежено
О мој кумићу, јабуко моја, ходидер овамо. Опет се грле, лупају по раменима, а онда се зарумењени кум Пантелија измиче за корак од рампе, затеже блузу, салутира и каже озбиљно и службено: —
Пантелија избечи очи. — Па добро, што си онда толико затезао кад сви имате исправе? — Ех, што! — смаче раменима сељак. — Видим, ту нам је на власти наш познат човјек, рођени кум, па као велим, да прођемо нешто лакше и јевтиније.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да знам, жив ли си?! — Шта да ти говорим? — шану Стојан и, готов на све, слегну раменима. — Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се надноси јаросно над њиме.
Ево ја, ја те молим! — И дршћући, сагао се пред Стојаном, скинуо капу, те му се бела коса расула по врату и раменима. — Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби! — Грцао је старац, а руке му, плећа, глава, цело тело дрхтало је.
Тек сад га је први пут сасвим видела. У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима. Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су се му јаче жиле. Био је намрштен, љут.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Остављајући капу на астал): Псује Макса, не шали се. СОФИЈА (смеши се и слеже раменима). ЈЕВРЕМ: Рекао би човек читаву бригаду ексерцира, тако се развикао. СОФИЈА: А шта ћете?
МАКСИМ: О, сад ћеш му укидати, кад си га једанпут научила. Сад слуга мора да има уредну вечеру. СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа.
ЉУБА: Е, то се он теби поклонио. СТАНИЈА: Какав је то поклон наеро? Ко се клања раменима? ВЕЛИМИР (Љуби): Је л’ послао Милан новине? ЉУБА: Нешто је донео момак, да видим је ли то.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— казао је, тајанствено се смешећи. Слегнем раменима и отпутујем заборавивши потпуно на пакет у торби. Јао, да сте само видели Мишелина!
Куку мени, јадном и несрећном, одсад па довека! А онај бивши новинар, садашњи портир, само слеже раменима и понавља: — Шта вам ја могу, тако ми је наређено!
Гости поседеше десет минута на врху ормара (остало је све било закрчено), слегоше раменима и збрисаше, боље речено, убише тутањ низ степенице. Могу да замислим каква ће прича кренути по вароши!
журкама нико никог под милим богом не познаје, то јест познају се само оних неколико главних који се стално опаљују по раменима и говоре у скраћеницама и шифрама, а пију из илегалних флашијановића, док вама остаје да изигравате чаминг и зверате
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Пустила је, једва усплахирена, да је милујем по коси и раменима. Желео сам ипак да јој метнем главу у крило и да тако останем до зоре.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Узводно, кажем као да смо праве рибе, рано је још за одмор у мору, идемо бистром камену под окриље дуге, раменима да подупремо тужне нам брегове. КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ Што мужеви нису могли да спасу зар ја да спасавам?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Кроз шест година, кад ме прође жалост. МИЋА: То значи никада? ДАНИЦА (слеже раменима). МИЋА (полазећи): Онда... ако је тако... ја вас молим избришите ме потпуно из списка својих рођака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда се окрете мени и проговори равнодушним гласом: — А, ко му га зна! — и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају.
Он слеже раменима и чудно му је што се ја толико узбуђујем. А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци
Коњи се клизају и поводе, застајкују, онда запињу, а послужиоци одупрли раменима о штитове, и на сав глас Вичу: — Марррш... марррш!... Терај дешњака... Средњи возар, животињо једна, крећи!...
Војници су слегали раменима, јер су и они чували главу од пушчаних метака, те и не знају како се то збило. Најзад наиђе један пешадијски
— Чувајте главу! — обрати ми пажњу. И тада изблиза угледах војнике који на раменима носе сандуке муниције. Беше их једно десет. Лица се наша готово додирнуше и мени се учини као да су од камена.
— Шта се буниш!... Шта ти ради газдарица? — Ах! — присети се наредник, и слеже срамежљиво раменима. — Добро... мајка ради у пољу. — А ћерка? — и очи Александрове засијаше. — А... ја!
— Зар опет!... Куда сад!... Па докле ћемо? Командир само слеже раменима, онда се диже, а и ми за њим. Још на самоме почетку, челни воз се заглави на једној подубљој међи од имања.
— Црње и горе ми ништа не можеш рећи, него ово, да се вратим натраг. Душан слегну раменима, и кроз смех проговори: — Душо моја, ком се жалиш? — Па јест! — махну командир главом.
Језиво одјекују пуцњи у мрачној ноћи. Кретосмо даље без предаха. Стењу војници, одупиру раменима о топове, док коњи брекћу под тешким теретом и једва извукоше оруђа на један ћувик. Застадосмо да људи предахну.
Погледах га зачуђено и слегох раменима. — Знаш ваљда... одсуства су привремено укинута. — Знам... али у изузетним случајевима — он ме значајно погледа.
Не може! Командир изиђе и само слеже раменима. Када се одмакосмо, он ми рече: — Чуо си, свакако. Покушај, најзад, сам.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду. Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред. »Да се трпи!... рече у себи. Дође време да се опет страда!...
Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се... Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити. Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроз зубе: — Јест, то је заиста нека земља. — Како се зове?
— Можда — одговори онај на исти начин. — А шта ти мислиш? — упитам. Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!
— Е, деде причај. Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и
— Ти! — Ја? — опет понови онај питање још љутитије. — Ти, разуме се; кога другог питам?! Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!
— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме. Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
чује само чепање прстију, шушти И бруји она множина сама собом, а ми се овамо у олтару устумарали, па се само ћушкамо раменима и грабимо место пред огледалом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима. Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.
Марко обрну алата тако да својим раменима и лактовима поче додиривати капију. И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови
Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим. Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.
Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином... XXИИ А сама је била крива. Знала је да не треба.
И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој. Али не може. Пада.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди. Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања.
“ „А јеси ли зборила главарима?“ „Јесам, кнезу, а он слегну раменима; каже: дуг је дуг!“ „А који је то зли рукодавалац, који се огријеши о сиротама и о удовици?
„Чему то слути?“ „Хм — па... ништа!“ рече Петар, као немарно и смигну раменима. „Те даље!“ „Те... — ја, богами, не знам шта би даље... Очепио ме... очепио.
Људи догоне кућама товаре дрва, а богме и они на раменима велике кладе, а жене бремена. Догони се у млин и одгони хитно.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Бива ли? Кажи де!... ВЛАДИКА (уступајући као под неким теретом, слеже раменима, диже се, полази): Јовчо, синко. Не разбирам што говориш, али знам, осећам... Ради што знаш... (Застаје.
СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено): Никога, бре, нема. Пусто!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А шта је с Ловрићем? Је ли му ко каву понија? — запитаће гвардијан ђакона Чимавицу посред граје. Чимавица смигну раменима пак изађе. Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу.
Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа. Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати
Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му
Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа. Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и каљао себи образ? Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже?
двадесет година за њега народ гласа, на зборовима виче „живео“, на раменима га носи чаршијом. У инат господи и Обреновићима, држао је он говоре у Скупштини, да су и бечке новине писале, дрхтала
— Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно и јадно Висио плави мундир. — Смрт оглашује. Четири детета су остала без оца.
Газде се развичу да не вала, а ми слегнемо раменима: Дај и овога да пробамо. Од Мораве до Дунава нема брда које ја нисам чепркнуо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли заиста глувонема? То ни најрадозналији нису могли да докуче. На сва питања старица је, осмехујући се, слегала раменима и настављала да живи вечито сама као да је пала с неба. Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би?
У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила. Пећина се, наједном, отвори и он полете. Високо! Више!
Кад би га дечаци заокупили да прича, само би збуњено слегао раменима. А ако би и почео да прича, већ након првих речи имао је жељу да каже: видео сам Златну крабу...
— завидљиво су гунђала браћа, ипак гутајући рибу коју је најмлађи брат доносио. Сребрни галеб је слегао раменима. Исто то је чинио и на питања Вође јата у каквим је односима са Месецом, је ли заиста Месечев брат.
Затим се трже. Поново погледа отворен прозор. На раменима јој је већ нешто расло... ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ Као галеб залутао између неба и мора, блиста усамљено острво.
Дечак, посрчући, пође кући. — Где ти је тањир? — сачека га мајка пред вратима. — Не знам! — малишан слеже раменима, али, отворивши врата, занеме од чуда. На столу, састављеном од две грубе даске, блистао је његов тањир, златан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А памћење му не слаби, напротив: на ту мисао, која га сустиже код бифеа „Папук“, Господар Јован слеже раменима, еполете са ресама се затресу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Рекох вам сушту истину“. „Не разумем!“ Фарадеј слеже раменима, а ја се нађох пред неочекиваном загонетком. Одједном се сетих нечега и испричах то Фарадеју.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Корачајући по соби тамо-амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под кожом мојих леђа и доводили ме до лудила.
Шта ти мислиш? Студент без прстију скромно слеже раменима и насмеши се. — Не бих рекао, не знам ја не налазим. Напротив, то су два различита човека.
је гледаш, обрћеш, мериш, мислиш: деца, брука, развод кошта, да се жениш понова не иде, нема говора — и онда слегнеш раменима, зажмуриш, помислиш што је ко добио нека носи и идеш сваки дан на ракију, само идућег дана пијеш по једну чашицу више.
Кад неко прича они се нагињу, праве грчевите покрете главом као да им је нешто тесно око врата, мичу раменима, мрште се, трепћу, гледају у нос или рамена, али ћуте и слушају. — Четрнаеста је била весела и славна година.
Био је блед и нерасположен. — Где Вам је редов Обрад Достанић? Збуњено слегох раменима и одговорих да га од јуче нисам видео.
И како смо били тврдоглави и једни и други, а пушке нам беху о раменима, ми их поскидасмо једновремено, несвесно, као по команди, и на несрећу и нашу и њихову. Пушке плануше и крв се проли.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ја сам слијегао раменима: добро! ако то узимљу за готов грош, и ако се самим тиме задовољавају, нека им буде!) И касније, у сваком часу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку
— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао. Старче, кажем ти, купи сватове! Вујо слеже раменима, па одговори: — Чините, напослетку, како хоћете; не браним.
и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. — С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. — Знаш... они наши.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
дође вријеме да сви предају хесап оцу, предадоше два старија паре и показаше понешто ћара, а најмлађи стаде савијати раменима. — У што си, море, похарчио паре? — завикаће отац.
Друг је пречи на путу од оца. Везировић слеже раменима, те отоварише. Кириџије одведоше коње да пасу, а везировић отклања акшам, те вечера.
А пети: — А ја три меке ствари: прси, мишицу и плећи Шести се чешао по глави и све увијао нешто раменима, па рече: — Ето, мене не остаде ништа, већ да бих пошао у доње село на конак, па да и ја пробирам.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Носили су ме на раменима и био сам јунак дана. По досељењу у град започео сам четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мени је дража ова америчка вулгарна демократија”. Билхарц тако слеже раменима, као да ме сажаљева. Тако се између Билхарца и мене ширио све већи јаз.
Моја мајка је била разочарана. А управо тада смо угледали две сељанке које су носиле на раменима воду у сјајним бакарним кофама, које су висиле на крајевима обрамице, мотке која је згодно налегала на раме водоноша и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
СВИ (одмеравају Каленића). САВКА: Ја не знам да је господин из наше фамилије. ДАЦА: Ни ја! НЕКОЛИКО ЊИХ (слежући раменима): Ни ја. КАЛЕНИЋ: Ја сам, знате, род, по женској линији. СОЈА: Па ето, ја сам женска линија, али вас не познајем.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем слободно руку да држим, не смем слободно да
Петровић, Растко - АФРИКА
не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим раменима насилност овакве природе.
Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух. Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера. У тим годинама девојчице код нас још играју школице, овде су оне директорке божанскога и љубави.
Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима. Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде.
На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу. Њине сасвим косе очи, плавим обојене у круг, и висока чела под тешким металним
да не знају ко је од њих примио на себе да изврши обред фетиша, као изненађују се, и узвикују радосно; лупкају га по раменима. То је сељанин, фетишер Бро. Изгледају сви доста искрено одушевљени овом ваљда свакодневном представом.
Међутим, док смо вечерали, младићи из тог села донесоше на раменима Нои и Сати, мале фетишерке; положише их на праг колибе и несташе пре но што смо и успели да се објаснимо.
Они су исте старости, истога лика, те их једва разликујем. Ево се опет појављује млада из колибе. Сада је носе на раменима две прве жене младожењине. Све три су необично узбуђене.
Њина џиновска тела, широка у раменима, уска у куковима, затим снажни, али мирних линија, удови и глава купастог темена, Дугих очију и равних истурених уста,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Мь сей часъ размотримъ — рече Комаров и ободе коња, а војник погледа за нама питајућим погледом, слеже раменима, искриви главу на једну страну, подиже обрве и рече: да бог да се у здрављу вратили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
дођи, мајчин сине, д-а ми се пре’ставиш — и капетан „Фикус“ се свом тежином навали на дежурног. Овај само слеже раменима и изиђе из павиљона. — Деде... п-есму! Флаша коњака прелази из руке у руку.
До овога места се доноси пешадијска и артиљеријска муниција коњима, хлеб и остале намирнице. а одатле војници на раменима разносе лево и десно. Ишли смо лагано уском саобраћајницом, која је била паралелна са главним ровом.
— Зар не увиђате шта би мени у овом часу причињавало задовољство? Она саже главу и само уздиже раменима. Виделе су се облине њенога врата. Прамен косе, као свилица зрелог кукуруза, спусти се низ њено лице.
мене нема. Прича ми он: — Знаш ли, Арлета је пребледела, Полета се значајно насмејала, а ја сам слегао раменима. Испао сам лажов. Почео сам да изврдавам, како си вероватно изишао да нађеш нас... А-ја!...
— Колико ти је година? — Седамнаест. — Је ли било борбе око овога села? Он слеже раменима и једва промуца: — Не знам... Они који су ратовали, изгинули су. — Зар ти није нико причао? — Јок...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта мислиш, господине Вићо, шта носи ова депеша? ВИЋА (слеже раменима). ЈЕРОТИЈЕ: Носи класу, господине Вићо, класу! ВИЋА: Вама, господине капетане! ЈЕРОТИЈЕ: Па мени, дабоме!
А шта је то сумњиво лице? 'Ајд' кажи, Тасо, шта је то сумњиво лице? (Таса слеже раменима и гледа у указна лица.) Не знаш, дабоме!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, три пута би, за добро ваше, да оседи ова глава, и трипут на раменима да је нема, и опет буде ту! Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Кад се први пут иде на копање, на мотике код ушију завежу црвен вунен конац« и носе их »у рукама, а не на раменима« (СЕЗ, 70, 543). »При огртању кукуруза копачи оставе у средини по један струк непрестрижен и неокопан.
Ћипико, Иво - Пауци
— вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ... Баш то је зло што је по закону! Свугдје веле: по закону. А закон нас, ево, гули добога ! ..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све би се то скршило на мојим јадним погрбљеним раменима, док би све друго остало исто — она би и дале обилазила око свог непредузимљивог петлића, распаљена жељом, у нади да
то иде са мојим кажњавањем, да ли клечим, да ли сам скрушен и понизан, ударам ли себе довољно снажно по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем, пуца ли ми кожа од удараца или сам према свом грешном телу благ и попустљив.
које је свуда; у оној каљузи напољу, у тупом болу што ми гамиже уз кичму и завезује се у хиљаде зракастих чворића у раменима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем руку слободно да држим, не смем слободно да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Један сат су пробавили доктор и инжењер на гробљу, и сишли су међ свет слежући раменима: „Не гори.” Госпојинска и Вазнесенска црква оживеле.
— Што коса може да буде украс!... Ако је пустиш, по калуђерски, па ти по раменима падне, богами ће бити греха због тебе. — Јесте, што кажеш, биће греха можда због мене, а и од мене.
На шта ће то да изађе, не знам. А рек'о би, добар човек. — Жена одмрдну раменима неколико пута, и замисли се. Није у тај мах мислила на чиновника, него на кромпириште: да га комшија некако не смота.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
јер је ову собу осветљавао мали прозор четвртастог облика, колико да човек промоли главу и да га заклони својим раменима. — Тунгатјета! — ослови неког Ђуро.
— Како се звала покојница? Људи слегоше раменима. Она два војника одмицала су журно носећи дете, које је кроз врисак дозивало: — Мамо... Мамо...
Сви су слегали раменима. — Ја и не знам ко то нареди да комисија заседава тамо, код оволиких кућа у граду! — објашњава ми један капетан.
А кад је подлога рђава, онда не ваљају ни бубрези, ни јетра... — Па чиме их лечите? Медицинар слеже раменима, и насмеја се болно једним крајем усана.
— Је ли ово село Струпино? — Не. Ово је Биџа-Махала. — А село Струпино? Он равнодушно слеже раменима, стави нож у уста, па поче да вуче затегнуту јагњећу кожу.
Зато ће морати да ме сутра упуте у болницу. Придигао сам се док војник намести постељу. Имао сам утисак као да на раменима носим неки неиздржљив терет, те сам се повео. Али главно је да оно клубе не трепери више над главом...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— каже бака. — На љуту бољку — љуту травку! — уверава их видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту, а очи освојиле лице. Једино се оне од читавог дечака виде.
Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима. Узалуд је ишао од села до села, од града до града, док га један старац не упита: — Шта ће ти Незнанац у црном
Али, људи су с нелагодношћу склањали поглед, слегали раменима и одлазили без одговора. Дечак је само својој мајци био паметан и леп.
— Хвала ти, кћери! — рече бакица и упита је чиме би јој се могла одужити. Али, Лепотица слеже раменима: све она има! И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна!
Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима. Шта јој је тако младој и лепој? Зашто ђавола зове? Царство смрти? Па, нико се оданде није вратио да пут каже!
Затим су једна за другом постајале невесте, па младе мајке. Златокоса је презриво слегала раменима: — Нека их! Обичне девојке, па обична и судбина. Раскошнија од сунца бљештала је, шуштала као водопад девојчина коса.
— Не треба мени твоје царство! И, имам ја свога принца... — загрли Принцеза дечака, а тигар слеже раменима. На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити... — Идите!
Ако закасни, Златокоса која чува трећу стражу поново ће се претворити у белу змију и главе му на раменима нема! Ако, пак, прерано стигне, опет ће на змију налетети.
На питања о Заборављеном Граду, Замку и Кључу — људи су само слегали раменима. — Којешта пита момак! — говорили су. — Нема таквога Града! Нико за њега није чуо! Нико га није видео!
— рече младић. — Тражим кључ. Људи који су преко Пешчаре дошли да га виде смркнуто су слегали раменима. Пореметио се момак у свету, то је! Ко је још нашао воду у Пешчари? О каквом он то кључу говори?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Против тако јаких разлога Јованче није могао ничим иступити. Зато он само слеже раменима и пристаде: — Па добро, иди. Него... а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи?
Јованче претрну, и оштро погледа дјевојчицу. — Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако... Хода неко, шуља се. Ту је негдје. Стриц се уплашено обазрије. — Гдје, гдје?
На старој букви бијелиле су се бразготине од гелера. Лазар Мачак презриво слеже раменима. — Ех, баш је и овај рат нека будалаштина.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир. — Не ли те пита, а ти си сал ћутиш! Замфир слеже раменима, пушта густе димове и гледа у страну кроз пенџер. — Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим?
у наш варош нем’ га, ете, јоште један потакав!... Пратија сам човека да га нитује... Зона издиже обрве и слегну раменима као да хоће да каже да се не може сетити. — Што, јоште не може да се сетиш?! — Јок... — Ама ће бидне девер!