Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ко проси за своју кућу, не проси ли за се? С.: Ти не знаш, капетане, колико се људи у једној лаври 'рани. К.: Та у добри час, ако ће вас бити и на иљаде: колико вас је више, толико више можете израдити и испословати, да
никаква чудотворца, јер би ме учинио силом да прогледам, пак би' онда морао радити да се 'раним: а овако вилајет ме 'рани, аја ништа него пјевам.” Ово што је он сиромах шалећи се говорио, у моралнима стварма сасвим истинствује.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Он се као познанику прикучи, а Турчин испод скута опали пиштољем и мало га преко ребара рани, и кошуљу на њему запали.
Срби нагазили, Бошњаци би с оне стране опалили хиљаду две пушака у гоми— лу Срба, и, осим што би побили, који се мало рани, у̓ватио би се за другога, а онај опет за другога, а пуста Дрина брза и ̓аловита, па би све однела и ниједан не би
он на све старешине соразмерно подели, а Миленку остави више од 10 хиљада оваца, које су се у нахији арнаутске на ̓рани застале, да Миленко, узевши себи тал, друго по војсци подели. (То је било између 16. и 20. маја 1804.).
Не верујем да је који смео остати, већ ако какав врло престарео, да са̓рани ону тројицу посечени̓. — Ето, шта у своје време важи паметна строгост: погубити тројицу за сачувати хиљадама.
Жарка, дозове у манастир Боговађу Петра Мутњанина, и на питање, зашто он толико момака води, и по сиротињи бадава ̓рани, — Петар му је казивао: да се у тамошњим нахијама збркало и да тамо немају ̓ране, да су дошли да се по̓ране, и проче.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп — него узми клиповâ, па иди па накруни свињама и на’рани и’! — ’Оћу! ’оћу, тàки! Само ме немојте, снаја, цвелити више...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
, његова по родоца, сва у лудој бризи и црним мислима о његовој рани, избезумљено појури ка вагонима. А она живост и метеж на перону, узбуђени и дирљиви узвици, она јурњава, језива
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани? Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер.
Црњански, Милош - Сеобе 1
“ Још исте ноћи Беренклау поче да гради мост до острва и тамо погибоше још једанаесторица, а седам их се рани. Тако започе, без неких нарочитих припрема, да гине и умире Подунавски полк, на Рајни, нит знаш зашто, ни крошто.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
4003) — Од шугава прасета здраво свинче буде. (Вук, бр. 4040) — Од прута бива велико дрво. (Вук, бр. 4009) Рани развој и његов значај — Док је дрво младо, мож’ га савијати куд хоћеш. (Вук, бр.
0,00), са схватањем важности наслеђа као чиниоца развоја личности детета (р = 0,34, з.н.з. 0,00) затим са уверењем да рани развој пресудно утиче на формирање одрасле личности (р = 0,42, з.н.н.
н.н. 0,00) и са веровањем (р = 0,29, з.н.н.). Схватање да рани развој пресудно утиче на обликовање личности је ниско позитивно повезано са познавањем (р = 0,24, з.н.н.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пало их је, да-ти, десетак. И хоћеш ли вјеровати, Јанко, сине, да нам сва штета би, што се ту рани троје-четворо момчади! — И што моја два прста остадоше — дода Ћоро, уз свој обични горопадни смијех.
Деведесет Француза заробисмо. Руса мртвијех и рањенијех бјеше четири официра и око четрдесет момака. Нас се рани и изгибе око стотину.
— У што се рани? — пита поп. — Проби ми зрно обје бедре, али не сломи кости, те се излијечих за седам-осам недјеља.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Њихов значај је само књижевно-историјски. То су рани покушаји драме у српској књижевности, са мотивима из народне прошлости. ИСТОРИЧАР.
Те свеже песме, са извесним реализмом, рани су почеци сеоске поезије и веризма у нашој књижевности. Исто тако интимну лепоту имају његове меланхоличне песме у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Срце боно, глава ватра жива, Ветрић лађан жегу разлађива, Славуј тица умилно попева, Сваким гласком лека рани лева. Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди.
Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.
њи ветар тужно пири, Тужно данак кроз њи вири, Гледа сову како слави, Како паук мреже прави, Што ће јадан да се рани, А нико му ту не брани, Јера свака љуц(к)а нога Клони с' двора злосретнога.
Отац ми је теби опростио. Бија детић од петнајст година, Секо с оцем силнога Турчина; Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега бабајка, Де потражи Жеравицу Рајка, Кажи њему,
Два синчића теби срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена,
Два синчића теби срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући. Преспавао сам и његов долазак и рани одлазак, у саму зору. Ујутру, кад сам се пробудио, све је већ било пусто и невесело, ником није било до мојих
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка те моја чека. Ђул’су је накупила за твоје русе косе, баклаву за медна ти уста, шербет и маџун да те рани и чува... Хајде! Реци само, па ето мене да те водим у кућу своју, рај твој!“...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да грдној мојој рани буде лек.
овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте? Она ме гледну.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Лепо, лепо. Кад може оно друго бити, нека буде и ово. Само не знам ко ће да вас рани. ПИЈАДА (смеши се): Муз нека се стара. СТАНИЈА: Кад је луд, нека се стара, а ви да прекрстите руке.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Из воде блесне небеско острвце. ИИ О рани сјају неба што се хвата, одржи милост док се небоплава у води гледа с пуклог недохвата и спира румен с Божијег
о рани сјају неба што се хвата, за плавет твоју нема поређења, већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија вл
речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно шуми: Видело отвори, о рани сјају неба што се хвата!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
зна да неће то падање бити без трага иако се оборени не буне сунце се усправном линијом сече као кад неко себе рани преко длана и каже: ја се стропоштавам али за мене нема довољно низине бездна провалије ни крви нема да ми
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32. Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим
“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда. Ти си посејала Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци нежењени, Босиљак ти беру, Калопер ти секу, И тебе вребају, Младу да обљубе.
163. Рано рани Јагода на воду, За Јагодом Радоња на коњу, За Родоњом Јагодина мајка. И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде,
192. Достано, Достано, ћери мајкина, Леле, мајкина: “Чија је оно девојка, Што рано рани на вода, И носи вода стуена?“ “Оно је Стојна попова, Што носи перо на еро, Што носи дукат на чело!“ 193.
три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ротквице, шаргарепе, патлиџани, зелени лукац, грашак рани. Пролазе године као дани. Душановачка ме пијаца храни.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али сад плотун њих рашћера, не погибе ниједан, но се један лако рани. На то и прекидоше. Сунце већ нагло бјеше за гору. Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође.
све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе и ономе другоме што се рани — и све потанкости. Сердар је пушио, не обрћући пажњу на ријечи што издашно сипљаху.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ништа се не може од вредна човека отети. — Рано ранилац и каско легалац кућу стече. — Ко рано рани, две среће граби. — Леност је највеће бреме. — Леност је сваког зла почетак. — Беспослица, вражија узглавица.
— Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте). — Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека. — Боље је чисто чело, него пуна кућа. — Боље да си мртав но срамотан.
Иди, ветре, у црну гору, под церову кору, где се слава не слави, где невеста не рани, где се ватра не ложи, где се кућа не чисти. Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не старајући се ни за ког жива, не ваља ником живу да је на теготу. Трудом своји[х] руку ваља да се [х]рани; а [х]ране му само толико ваља колико да је једва жив, јербо је њему потреба за осушити све чловеческе страсти,
Отац небесни. Погледајте на птичице по воздуху. Ко и[х] [х]рани и ко и[х] одева? Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава Атине и свега
Ова школа [х]рани 30 ученика, а из тако далека места да сте петорица дошли, ја би[х] вас радо примио.” Учини ми се као да неко божество
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
се заустављали на њеним хаљинама, на којима је златном росом посуто блистало цвеће чудесних боја и искрили се јутарњи рани облаци.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем се маши да ухвати бар одјеке тих пуцњева, али одјеци измакну, и рани ХИХ век измакне, сковитлани у недођин.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна; Не жал'те труда - сећајте с' плода Ил' нисте синци српскога рода! Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после, леп, свеж, насмејан, док је земља стењала од рике што проваљује, пркосио је ужасу од лудила крви и смејао се рани кроз коју се живот точио неисцрпним црвеним млазевима.
насмејан, док је земља стењала од рике што прождире и ломи и преваљује, пркосио је он ужасу од лудила крви и смејао се рани кроз коју се живот точио неисцрпним црвеним млазевима. Он је човек са огњем у дубини.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„Што прича! То су ријечи старог пробисвјета, емеритног женскара!” Али увјерит ћеш се. Ми смо, у ствари, само рани и касни вид истог човјека, исходна и завршна тачка једног путовања... Мислим да те добро читам.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ Увек у средини која рани чамом, Ја нисам веров'о да ће доћи икад Растанак са пустом и суморном тамом; Веров'о сам сунце доћи неће никад.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Са годинама постајемо разумнији, све систематичнији и конструктивнији. Али, ови рани импулси, мада не одмах креативни, представљају значајан тренутак и могу да одреде наше судбине.
Уложио сам сав свој младалачки жар и снагу за усавршавање открића обртног поља, али ти рани радови били су другачији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тако и оснивање Џонс Хопкинсовог универзитета пада у рани период ових реформи. Нивен ми је рекао да оно што је Максвел радио у Кевендишовој лабораторији у Кембриџу, то је исто
Поменућу сада још два друга идеала. Посматрајте неког летњег јутра како рани сунчеви зраци буде успавану ружу из њеног слатког сна.
Ћипико, Иво - Приповетке
А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Неки теоретичари иду тако далеко да у поменутим поетичким начелима откривају чак и рани зачетак авангардне књижевности из првих деценија двадесетог века.
Али се као његов књижевни програм не узима толико ни касни балканизам колико рани хипнизам, коме се даје приближно исто место као суматраизму код Црњанског и, рецимо, зенитизму код Мицића.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
10, послужио је као основица за писање студије о Нечистој крви. Рани текст је само неким деловима укључен у нови. Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског
Уверљив како то може бити само дечји доживљај кад је срећно уобличен, тај рани страх од губљења куће Станковић је од ВИИ главе почео широко употребљавати за поступак који се у теорији књижевности
Међу њих иде и газда-Марково обрнуто гледање. Оно, међутим, није случајно, него представља рани, у слици материјализовани наговештај онога што ће се касније обелоданити: да Марко, додуше, узима Софку за сина, али,
Она се сва стресе. 110 И да би све било као у Марковоме обрнутом гледању, и овде је у слици материјализован рани наговештај онога што ће нам се тек при крају романа обелоданити: да Софка није само удата у сељачку кућу, ни само за
166 Рани дечји доживљаји, тако очигледни код газда-Младена, значајни су и за разумевање Софкиног лика. Они нису дати непосредно
У њему налазимо особито занимљив, рани облик потискивања (у дечјем узрасту) еротских емоција, када се објекат љубави деперсонализује пре него и допре до
313 Тако смо се, у ствари, поново приближили ауторовоме говору у Сеобама. Његов рани, можда и најранији314, образац налазимо у Дневнику о Чарнојевићу; још ближе, у начину на који приповедач Рајић језички
На то се, у крајњем изводу, и своди његов рани песнички програм - суматраизам. И као што се на почетку песничка утопија пројектује у далека југоисточна острва
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Таки да си се вукла кући, да те више нигда овде не видим! ЕВИЦА: Ја не смем од ује. ФЕМА: Од ује, уја тебе рани? Сад ћу ти зубе избити, безобразнице једна, чрез тебе сам морала уста покварити. Али платићеш ти то.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани. Занет окретањем неба што меље наше кости Док мудраци протурају лажи о будућности Видиш ли оно чега нема то да браниш?
Краков, Станислав - КРИЛА
Када му је Душко показао нешто написано на својој објави, и говорио му о рани на нози, чича је завикао: — То се мене ништа не тиче. Знате ли ви да сам ја зет војводин?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
шумарци се претворе у шуму бајонета, од свуда зину на варош страшне, гараве чељусти оног ужасног чудовишта што се рани грдним гвозденим ђуладима, што из своје гараве утробе бљује после пламен и громове, што носи смрт и развалине, што се
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе, као да је Црна рани моћ, — Гледи на ме, оставља ме, — То се зове ноћ.
То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија! Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још
“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не дам ја марјаша за те ваше справе, откада ми онај хаубичар удари у ров па ми које поби, које рани, једанаесторицу... Тај ми је случај био познат. Покушавао сам да одбраним командира батерије. — Шта?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова! — Платонове штампарије, — Еј, било па и није!
Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани повјест дају, нејма зимног времене. Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће!
Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит.
Вид мој потемни еја, Руки ослабјеша; Крјепост измјени еја, Рани мње задјеша: Славна моја храброст Обрати еја в жалост, И њест утјешајај.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон. Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.
Као да о нечему премишља. Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. — Промиће вриме! — рече. Гледајте како се око хриди навијају галебови. Иво погледа правце тамо.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Док Доротеј ради на рани, која је како изгледа, већ смирена, Лауш ми у неколико кратких, неповезаних и расутих мисли наговештава садржај писма
Ми умемо, али он не уме. Да ли сте када гледали како он лечи болеснике? Приближи очи рани и дуго је и пажљиво загледа. Тада обично не гледа у хаљине, јер ране нису на хаљинама, него на кожи и у месу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
створено за угодно посматрање небеских појава: равно тло, прозиран ваздух, ведро небо, и због мале географске ширине, рани залазак Сунца.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ
Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани поцјест дају, нејма зимног времене. Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће!
Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит.
Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело! А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице.
– Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мисао и осећања Нешто што зауставља дах пред ликом који је у срџби Нешто што нико неће разумети Нешто што вас дубоко рани и где не можете чекати да се заборави где жена која лежи на песку изгледа вам толико у вама и толико изван вас где
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И упијају се у ме, У душу сваки ми тоне Кô јаук брата.
И косци косе, и док вјетар рани Повија класје, са жилава врата Мрсе се, вију перчини им врани. И сикће коса, и у сјају злата Откоси леже, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
Нежнија је само песма о њему и брату Андријашу, она из XВИ века, коју је Хекторовић забележио, и у којој Марко смртно рани Андријаша, и овај му на самрти поручује да не казује матери о томе кад се кући врати, а кад кроз гору пролази, да
постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку... кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга.
Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! То је прави двобој речима, изведен изванредно вешто и снажно.
књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза.
даћемо ти коња још бољега, и још прида стотину дуката, и сувише рало и волове, пак ти ори те се љебом рани“. Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије! Бољег коња од овог не тражим, ни овога умирит не могу.
Ја га знадем и он ме познаје. Краљ га рани седам годин' дана да рашћера кићене сватове и да отме Роксанду ђевојку: сад ће њега за нама послати.
У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.
главе по чекрк-челенци и по њег'ву бијелу кауку; пресјече му златали-челенку, и пресјече бијела каука, мало рани главу на јунаку: поли крвца низ јуначко лице, шћаше залит очи обадвије.
били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу Марко, он и скупи у свил'на недарца, однесе и двору бијеломе, па и рани читав месец дана, читав месец и недељу више, па и пусти у гору зелену, — састадо се с моји орлушићи.
“ Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години. 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Рано рани Туркиња ђевојка, прије зоре и бијела дала, на Марицу бијелити платно.
му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе; а нај тебе стотину дуката, те се рани за живота твога“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца. Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми.