Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А после чух његов тужан глас где ми у испрекиданим звуцима приповеда несрећу која се догодила: „Грлице, мене су ранили, баш кад сам похару извршио... Мене ће ухватити, Грлице, а ти ћеш остати сама...
Пијаницо једна!“ Живко је ћутао; а кад је калуђер отишао, он је јаукнуо, као човек кога су ранили. Миладин се ућута, а мало после погледа у звезде.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
побегло од његове глобе, и да није јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче
Каже мени Митезар: „Има — вели — овде један Турчин Хаџи-Муста-пашиног сина (Дервиш-бега), кога су јаничари ранили у руку, и који је утекао од јаничара”. Потом дозове тога Турчина које се зваше Дел-Амет.
да ћемо ове арачке новце послати цару; а ми би оне новце лепо за џебану употребили, и не би нам било бадава што смо ранили они̓ 60 Турака. Шта је то према нашој војсци, међу нама, а није у граду!
130 дуката цесарски̓. (Јербо смо се о себи као и други војници ̓ранили осном трошку.) И мени синод даде облигацију, јербо сам ја све моје сопствене новце трошио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега. — Та јесте, све су га обрстом и од’ранили у богословији — хтеде гђа Сида да рекне, али што рекли: »Бог да прости предње зубе«, уздржа се.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па или то после продавали, или њиме ранили своју стоку. XИ МЕНКО Увек у говору, и то оном брзом, доказивајући, као кад се човек побије или присуствује некој
Милићевић, Вук - Беспуће
и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака. О томе је он са собом гласно разговарао.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили су нас млеком и скорупом. Мој друг, које од пута, које од прошасте ноћи неспавања, крепко заспи; а ја се попнем на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо. Журили смо, те сам писмо ставио у блузу. А када су ме ранили, претресли су и мене, и све ми одузели. Спуштали смо се низ једну клисуру. Ишли смо обазриво.
Груја снажно уздахну и проговори: — Где је она торба?... Подај господину потпоручнику. И онда кад су га ранили, он се присећао торбе која му је остављена на чување. — Ах, мајку им њину, не бих жалио... да су ме ранили у борби.
— Ах, мајку им њину, не бих жалио... да су ме ранили у борби. Али кучке убише ме мучки... Кад падох... ја сам се притајио и направио као да сам мртав... Знам ја њих...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Убрзо се сазнало да су то гађали и прогонили Стрица, али скоро нико није знао шта је даље с њим било: јесу ли га ранили, убили или ухватили.