Употреба речи ранимо у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код цркве у Бранковини без главе са̓ранимо. Глава је остала код Фочића на чардаку.

које картачом — јербо нам је био дошао и други топић — дочекамо и̓ и много и̓ побијемо, а они односе, и више и̓ ранимо. По дугом боју они се врате, а ми за њима на брдо.

— Сад ако и јесмо у монастирским ћелијама, опет нисмо испосници, ако се и из своји̓ кеса ̓ранимо као и у Вољавчи. Међу тим временом убију смедеревски Турци кнеза Ћушу Вулићевића. Карађорђе почне тући Смедерево.

Он неке пусти, а пола и̓ поапсио, и у апсу досад су петорица у гвожђу умрла. Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао. Па ко сме онакоме отићи на предају?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Отале пођу сви девет и царевић десети. „Хајде“ веле му „овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми ранимо већ има томе више година.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Нисам нигди на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо те воду грабимо: кад ја дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и поводна, носи, брате, коње и јунаке, турске кале и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности