Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— виче Теогнид: Бедно сиромаштво, које многим злом учиш, лажама, преварама и погибелним кавгама!” Рано ваља ранити и касно легати ко жели да му сиромаштво у кућу не дође.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сутра, кад у Срем побегнеш под дугом, а ионако, чиме ћеш се ранити” итд. Ето опет муке горе. Војска оде на Шабац, а џебане нема, а новаца нема, све зло од горега.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати. Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!
Имам ја, фала богу, две здраве руке, нисам неки богољ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашела тâла!...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. — Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. Дрма Чамчу, не дâ му спавати.
Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају. Дођу у друго село. Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити. После тога одавде се крену даље. Путовали су тако још два дана и дођу у село В.
Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити. А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. — Дајете и ви!
Да видиш како то радо једу! Смеју се обадвојица. — Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити?
Смеју се обадвојица. — Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? — Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сваког јутра раном зором ранити, Црним хлебом и сиром се хранити, За вечеру — чорба од зеља, То ми је жеља. ОГЛАС Шкољке, кавијар,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сјемена о левом рамену, а десном руком ма’нуо, па му родило по дрвету, по камену, по црној земљи — за највише на’ранити: и царску, и краљевску, — и тичицу у горици и мравка у земљици!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска говеда.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Многа старост, труд и мука потребна је за от[х]ранити и до савршена возраста довести чада своја. А осим тога, коликим бедствованијам и болестима подложна је свака мати,
на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у калуђере идемо, мора нас вилајет [х]ранити.” Сутрадан недеља; дућан стоји ваздан затворен; како се год [х]оће за побећи и утећи.
не удаје ни први ред, некамоли трећи и четврти; а чловек и жена јоште при младости и снаги, који могу чада рађати и [х]ранити, а несрећни су били у три брака без сваке њи[х]ове кривице, зашто да не могу у четверти (и ако по несрећи буде
Она би ласно за толико времена троје дечице имала, и рада и[х] је имати, дојити и [х]ранити. Зашто, дакле, ова створења свет божји да не виде?
— тиштати, притискати удручен — притиснут, пригњечен, потлачен удрученије — притисак, јарам уже — већ ујазвити — ранити уједињен — усамљен уједињеније — осама, самоћа укрепљавати — окрепљивати улезити — улазити улучити — добити
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А, пробудио си се! — Које ли је доба? — Нема још поноћи, сигурно ... Лези, спавај ; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али, господине, ја као еспапим ово је бој — ватра је. А ми наступи на Турке, а ће це ко од нашијех ранити, па бога ми и погинути — људи смо смртни — те ето мени пушке ако хоћу у обадвије руке по једну. — О, брате!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наиђе Драган, обријан и свеж, са убрусом преко рамена. — Шта, ви се купали? — Знате како је... могу ме ранити, па не бих желео да одем прљав у болницу. — Не треба чинити такве претпоставке — рекох, тек да нешто кажем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Човек снева о љубави, А љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се љубав пропити. Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
копљем у срце јунака; клече дорат у зелену траву, Иву копље високо надмаши, — не може му калпак оборити, а камоли ранити јунака. Ману сабљом Сенковићу Ива, аги копље до руке просече.
обор — ограђено место где се затвара стока оборкнез — кнез од кнежине (потоњег среза) обоци — минђуше обранити — ранити обритвити — обријати, ошишати обрштер — пуковник овда, овди, овђе — овде огар — врста ловачког пса огледање —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То само у твојој вољи стоји. Кога спузнути кога ли дићи, осиромашити и обогатити, живити и уморити, ранити и извидати. Ако би што захтео чинити, сваки ти је посао ставан и целокуп.