Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Највећма су на гласу били у оно 12 година наша три кнеза ваљевска, и кнез Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из ћупријске; [Стеван Андрејић] Палалија из
Обојица су се из Босне доселили. У то време кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве дође у српски Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега НовљаНин и Ћурт-оглија и убију кнеза
јоште у Београду с неким кнезовима, и да су многи народ дотерали и шанац копају; но да су људи, из нахије ваљевске, Ранко из Вуконе долазио, послат од кнеза Петра питати: хоће ли што бити и до 3 месеца да устанемо да се бранимо, јербо знамо
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мемоаристи и историчари кажу да су, од оних који се иселише, постали ђенерали: Иван Георгиевич Шевич, Ранко Родион де Прерадович, Максим Теодорович Зорич, Теодор Арсениевич Чорба. Иван Подгоричанин постао је гроф!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пушке циче а крвца се лије... Али ево Србу погибије! Цика, звека, паде веће Бранко, Паде Бошко, те паде и Ранко: Турска пушка, а на турско зрно, Однесе му оно око црно. Ал' се сваки дивно заменио, Десеторо сваки је згубио.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Теби све није право. СТАНИЈА: А кам ти Дамјанова љуба, кам ти Ајдук Вељко, кам ти: Заспа Ранко под јабланом. ЉУБА: Па и те су о љубови. СТАНИЈА: Јес’ ја, ама нису безобразне. Па и глас је леп, није: ,,уа, уа!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бацам цјепке, нападам вукодлака, вучицу. - Вјетар ватру повраћа из тучане фуруне. - Миле сеје, двобраћа: Ранко, Мара, Милија - Ћамил, Тахир, Фикрета. Грашке зноја цвјетају. Проточила одјећа: лажигаће, кошуље.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 56. Облак се вије по ведром небу, И лепи Ранко по белом двору, Опроштај иште од своје мајке, Од своје мајке, од свога оца: “Опрости мени, мила мајчице!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.
Међутим, мој пријатељ Ранко Младеновић, Пироћанац, шаљивчина, узео је онда да ту девојку изводи у друштва. Представљао би је гласно, по
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 (да престане) Престај, престај, кишице, Мајка ти се мољаше, На камену стојаше, Два детета дојаше; Једном име Ранко, Другом Превртанко: Преврну се небо И постаде ведро Као чисто сребро!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није, међутим, тако у поезији; поготову није тако у Попиној поезији. Наш лингвист Ранко Бугарски обратио је пажњу на синтагму у самоме наслову Попине књиге Споредно небо; ми његову анализу на равни чисто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Досађује нам само камење које пршти преко наших глава. До мене је лежао каплар Ранко, кога су војници звали „Балави“. Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи.
— Онда се обрати једноме: — А ти иди да спремиш дашчице. Војници се узмуваше. Чују се гласови: — Ранко, хајде са мном. — Ти буди последњи. — Хоћеш ли да будеш мој задњи? — А јок, данас си се најео пасуља.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
А ко га је посејао те се зелени? Ранко га је посејао те, се зелени; Ружа га се назобала, срце је боли«. Можда је овде боб »симбол везе између света природног
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смрти. Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко! Не трзај Црнко, ха, ха! Не, ја сам Јовановић Ранко, И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума. Гле, месец, та чудна свим стенама рима!